Zašto u bačkotopolsko vanbolničko porodilište dolaze da se porode žene sa strane: Tu, pre svega, rade fenomenalni ljudi

Zašto u bačkotopolsko vanbolničko porodilište dolaze da se porode žene sa strane: Tu, pre svega, rade fenomenalni ljudi

Trake sa imenima beba koje su rođene u vanbolničkom porodilištu Doma zdravlja "Dr Janoš Hadži", foto: MS/Magločistač

30.04.2022

Kategorija: Bačka Topola , Društvo

Sanja je Lozničanka, a Andrej Temišvarac. Upoznali su se 2017. godine na novosadskom Exit festivalu i zajednički život započeli u Beogradu. Postali su roditelji 27. aprila u 15.58 časova, rođenjem Nikole koji je, čvrstom odlukom mame i hrabrom podrškom tate, rođen baš u Vanbolničkom porodilištu bačkotopolskog Doma zdravlja “Dr Janoš Hadži”.

Iako ovo porodilište nema operacionu salu, te omogućava isključivo prirodne porođaje, slučajevi dolaska žena iz drugih gradova nisu retkost, kaže za Magločistač dr Peter Červenak, ginekolog koji je dočekao Sanju i vodio njen porođaj.

“Dolaze nam žene iz Sente, Ade, Kanjiže, Beograda, Novog Sada. S druge strane, značajan broj žena odavde ne želi da se porodi kod nas, a imaju trudnoće koje se završe prirodnim porođajem. One najčešće odlaze u Sentu ili Suboticu, jer se tamo osećaju bezbrižnije. Mi takve njihove odluke uvek podržavamo, jer je to prirodno. Žena treba da se porodi tamo gde se oseća sigurno”, kaže dr Červenak.

dr Peter Červenak, foto: MS/Magločistač

Naša sagovornica, Sanja, u Bačku Topolu je dospela je na preporuku dule Ivane, koju je upoznala u jednoj beogradskoj školi za trudnice, a nakon što se iskristalisalo nepoverenje u lekara koji joj je u jednoj privatnoj beogradskoj klinici vodio trudnoću i ocenio da će morati da se porodi carskim rezom.

“Drugi lekar u Beogradu ocenio je da je prirodan porođaj moguć, što mi je ulilo optimizam i ohrabrenje da na preporuku Ivane i uz neizmernu podršku supruga pođemo u Bačku Topolu”, priča Sanja.

Zbog prirodnog porođaja u Bačku Topolu

Porođaj je, kako joj se sada čini, protekao u najboljem redu i baš kako je priželjkivala. Kako kaže, poverenje u dr Červenaka i celo osoblje zadobila je već prilikom prvog kontakta.

“Struka nalaže šta su indikacije za carski rez i tu nema dvojbe. Mi smo, ne sumnjajući u reč kolege iz Beograda, napravili jednu novu procenu koja je išla u prilog mogućnosti prirodnog porođaja. Mi se kao vanbolničko porodilište koje nema operacionu salu striktno rukovodimo propisanim standardima, i moramo da budemo ispred događaja barem sat vremena, kako bismo – ukoliko dođe do takve potrebe – na vreme transportovali porodilju do subotičke bolnice”, objašnjava dr Červenak.

Saradnju sa porodiljom iz Beograda je pohvalila babica Edita Sabo, koja joj je bila podrška u donošenju Nikole na svet:

“Mi poštujemo želju žene, sve dok ona nije ugrožavajuća. Neke žene ne žele indukciju, nikakvo podsticanje porođaja. Ne bušimo vodenjak ukoliko tako traže. Kontrolišemo zato konstantno stanje porodilje i bebe i dok god je sve u normalnom toku – želja žene se poštuje, a njima je to jako značajno, jer na taj način aktivno učestvuju u toku porođaja i dobijaju na samopouzdanju”.

Babice Sandra Manhalt i Edita Sabo, foto: MS/Magločistač

O bitnosti samopouzdanja porodilje u cilju izbegavanja postporođajne traume, ocenu je dao i dr Červenak:

“Po nekim istraživanjima, svaka deseta žena se bori sa nekim oblikom posttraumatskog stersa nakon porođaja. To je povezano upravo sa načinom na koji se porodila, odnosno tretmanom koji je imala tokom porođaja ili trudnoće. Ukoliko žena sa porođaja nosi prijatno iskustvo, ona će se radije i brže odlučiti za narednu trudnoću”.

Njihovo geslo je „porođaj kao ugođaj“, prilagođen svakoj ženi

“Naše geslo je ’porođaj kao ugođaj’. Kod nas može da se porodi samo žena koja bi se mogla poroditi i kod kuće, s tim da je ovde pod stručnim nadzorom”, objašnjava dalje dr Červenak.

Zbog velikog broja porođaja na dnevnom nivou, nadovezuje se babica Edita Sabo, žene u porodilištima velikih gradova često nemaju mogućnost izbora tretmana, kakav se nudi u bačkotopolskom porodilištu.

“Na primer, u Betaniji žena mora da leži sve vreme. Mi ovde za svaku porodilju pojedinačno imamo svu pažnju i vreme. Dozvoljavamo im da se kreću, šetaju, vežbaju, masiramo ih, držimo za ruku, imamo loptu, stolicu, omogućavamo im da pretporođajne bolove prebrode onako kako je njima lično to najlakše. Mislim da to puno znači svakoj ženi”, ističe babica.

Budućnost vanbolničkog porodilišta u novim trendovima prirodnog porođaja

U ovdašnjem porodilištu godišnje na svet dođe oko 200 beba.

Do 2020. godine izuzetno aktivna i posećena je bila njihova Škola za trudnice. Buduće mame su mogle da razmišljaju o porođaju u kadi, direktnoj podršci drage osobe, ali i o drugim alternativama pomoći prilikom porođaja – lopti, stolici, šetnji, masaži, muzici. Okušali su se i u prisustvu dula, ali takvo iskustvo se, kažu, nije pokazalo kao pozitivno.

Većina ovih mogućnosti sada je, međutim, obustavljena i razvoj porodilišta u tom pravcu trenutno stagnira. Ipak, kako kaže dr Červenak, ne predaju se u oživljavanju svojih ideja koje su se pokazale kao jako dobre.

Pretporođajna soba nekada, foto: MS/Magločistač

Na odeljenju ginekologije i porodilišta zaposlena su trenutno tri ginekologa i 7 babica. Ovakve brojke, zajedno sa brojem porođaja, kod resornog ministartva povremeno otvaraju pitanje rentabilnosti porodilišta.

Međutim, smatra dr Červenak, cifre često nisu pokazatelj realne potrebe i stvarnog stanja:

“Nekada je ovde bilo 5 ginekologa i duplo više babica. Cifre na stranu, mislim da realno postoji potreba za postojanjem jednog ovakvog porodilišta koje će ženama nuditi poseban tretman, kakav se sve više traži. Uz malo dobre organizacije i više podrške rukovodstva, moglo bi ovde još puno toga da se uradi i ponudi”.

Vanbolničko porodilište Doma zdravlja “Dr Janoš Hadži”, foto: MS/Magločistač

Dr Červenak ističe da u ovom porodilištu i samom politikom ugađanja koja ženu privoli za skoriji naredni porođaj daju doprinos podizanju nataliteta, te da i to treba uzeti u obzir prilikom postavljanja pitanja potrebe za ovakvim porodilištem.

“Kažu psiholozi da žene imaju svoje snove o porođaju, baš kao što sanjaju o svom venčanju. Nekima je bitno da osmisle svoj porođaj i učestvuju u njemu, dok neke iz straha od kompikacija ili boli samo žele da budu porođene. I jedne i druge želje treba poštovati i podržati. Stah je kontraproduktivan, a saradnja je uvek bitna. Mi zato, ukoliko prepoznamo da žena tokom trudnoće ima taj strah, usmeravamo je da ode u bolničke uslove, gde će se osećati sigurnije tokom porođaja.”

Sa porođajima u kadi samo pozitivna iskustva

“Imali smo četiri porođaja u vodi. Žene su bile iz Temerina, Zemuna, Subotice i Pačira. Sve su rekle da je to bilo divno iskustvo i da je puno lakši porođaj u vodi. Bilo ih dosta koje su koristile kadu u pretporođajnoj fazi, pa su posle sam porođaj obavile u sali. I njima je voda olakšala bol”, prenosi pozitivna iskustva porođaja u kadi babica Edita Sabo.

A zbog čega je bitno porođajnu kadu imati pod okriljem jednog porodilišta, objašnjava dr Červenak:

“Trend rađanja u vodi je zaživeo u svetu, pa samim tim i kod nas. Međutim, u Srbiji nema mogućnosti legalnog porođaja u kadi, i onda žene koje žele baš takav porođaj  budu oterane u ilegalu, da se porađaju po bazenima u kućama. Mi smo to ovde bili omogućili u kontrolisanim uslovima. Zato se jako nadamo da će nam kada biti vraćena, jer interesovanje za takvom ponudom i te kako postoji”.

„U ovom porodilištu rade pre svega fenomenalni ljudi“

Beograđanka Sanja Sekulesku svoje iskustvo iz bačkotopolskog porodilišta kroz koji dan nosi u Beograd, i kaže – sa zadovoljstvom će ga deliti u svakoj prilici. Za tri meseca se seli u Temišvar, i tvrdi da će i drugu bebu takođe roditi ovde, pa i treću.

Sanja i Nikola, foto: MS/Magločistač

Najbitniji momenat je da je tokom porođaja sa vama neko od poverenja. Možete vi privatno plaćati najskupljeg lekara, pohađati stotinu školica, biti neko ko super podnosi bol ili savršeno barata tehnikama disanja, ali ako u trenutku porođaja oko stola nemate nekoga kome verujete, ko vas tretira sa uvažavanjem, uliva vam samopouzdanje i osluškuje vas – sve pada u vodu. U ovom porodilištu rade pre svega fenomenalni ljudi. Sve je prošlo baš kako sam zamišljala i sigurno ću opet biti ovde”, zaključuje Sanja.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.