VIKTORIJA ALADŽIĆ: ZGRADA NEKADAŠNJE MAĐARSKE DRŽAVNE ŽELEZNICE VRATILA STARI SJAJ

VIKTORIJA ALADŽIĆ: ZGRADA NEKADAŠNJE MAĐARSKE DRŽAVNE ŽELEZNICE VRATILA STARI SJAJ

1912. godine je počela gradnja zgrade Mađarske državne železnice (Magyar Királyi Államvasutak), Foto: Viktorija Aladžić

Objavio: Magločistač

24.01.2018

Kategorija: Društvo , Stav

Ogranak Simplon – Orient Express-a prolazio je kroz Suboticu svaki dan na liniji Kale – Pariz – Milano – Zagreb – Vinkovci – Subotica – Beograd – Sofija – Istanbul. Ogranak Orient Express-a od Kalea, preko Pariza, Minhena, Beča i Budimpešte išao je kroz Suboticu za Carigrad tri puta nedeljno. Ogranak brzog voza Direct Orienta takođe je išao kroz Suboticu i završavao u Bukureštu.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Železnica je bila najznačajnije saobraćajno transportno sredstvo u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. Pre pojave železnice transport roba bio je usmeren na rečne i morske puteve, a prostori i naselja koji su bili udaljeni od plovnih reka ili mora nisu imali mogućnost većeg ekonomskog razvoja jer njihovi žitelji nisu mogli transportovati svoje proizvode na veće udaljenosti. Plovni putevi uslovljavali su razvoj civilizacija, ali su doprinosili i njihovom propadanju. Železnica je to značajno promenila i omogućila je razvoj područja koja su bila udaljena od plovnih trgovačkih puteva, kao što je to bio slučaj sa Suboticom.

Železnica je u Suboticu, koja je tada bila u sastavu Austro-ugarske monarhije, uvedena 1869.godine povezujući Segedin, Suboticu i Vinkovce, kao deo takozvane Alfeldske pruge. Dužina pruga u Ugarskoj se od 220 kilometara, koliko ih je bilo pre uvođenja železnice u Suboticu, povećala na 22.000 kilometara do početka Prvog svetskog rata, a Subotica je, tokom tog perioda, postala značajno železničko saobraćajno čvorište

 

Zahvaljujući uvođenju železnice, Subotica je ostvarila nagli ekonomski razvoj krajem 19. i početkom 20. veka, koji je bio posledica mogućnosti da se poljoprivredni proizvodi sa subotičkog atara plasiraju na tržište Evrope, ali i da se zahvaljujući lakšem transportu roba i sirovina počne s osnivanjem prvih fabrika na teritoriji grada i u njegovom okruženju.

 

Do tada je roba mogla da se transportuje samo seoskim zapregama do susednih gradova Segedina, Baje i Sombora, gde je postojala mogućnost korištenja reka za dalji transport robe. Transport seoskim zapregama bio je moguć samo tokom letnjih, suvih meseci. Tokom zime, proleća ili jeseni, ukoliko je padala kiša ili sneg, nije bilo moguće prevoziti robu po raskvašenom blatu na putevima koji polovinom 19. veka još uvek nisu bili popločani.

 

Projekat južne fasade, Izvor: Istorijski arhiv Subotice

Železnica je bila simbol napretka tog vremena, ali je osim robe omogućavala i transport ljudi na udaljene destinacije, pa i dolazak stranaca i prvih turista u grad. Odnos Subotičana prema železnici pokazuju najreprezentativnije palate koje su izgrađene oko železničke stanice u Rajhlovom parku, a među njima i Rajhlova palata, koju putnik prvo primeti nakon što stigne u Suboticu i izađe iz zgrade železničke stanice. Danas više niko ne bi svoju raskošnu palatu gradio u blizini železničke pruge.

 

Vremenom se, proširenjem železničke mreže, grad povezivao sa sve udaljenijim destinacijama. Da bi se zadovoljila potreba za prostorom koji će omogućiti organizaciju sve složenijeg željezničkog saobraćaja koji je prolazio kroz Suboticu, 1912. godine je počela gradnja zgrade Mađarske državne železnice (Magyar Királyi Államvasutak), završene sledeće 1913. godine.

 

To je bilo vreme najvećeg razvoja grada i izgradnje mnogih reprezentativnih objekata, kao što su zgrada gimnazije, zgrada nekadašnjeg suda, zgrada kasarne, sinagoga, gradska kuća, nekoliko banaka, gradska najamna palata i mnogo privatnih najamnih palata. Tako je i zgrada državne železnice bila izgrađena kao reprezentativni objekat u stilu bečke secesije sa elementima baroka.

 

Secesija je bila stil u umetnosti i arhitekturi koji je obeležio kraj 19. i početak 20. veka u Evropi. Mnogi reprezentativni objekti u Subotici, kao što je poznato, izgrađeni su u ovom stilu, pre svega: gradska kuća, sinagoga, Rajhlova palata. Ova zgrada takođe spada u reprezentativne primere objekata izgrađenih u stilu secesije, stilu koji je obeležio i subotičku arhitekturu na prekretnici vekova, što je postalo naročito očigledno nakon što je završena restauracija njene prednje fasade. U Istorijskom arhivu Subotice, u fondu 275, još uvek se čuvaju delovi originalnog projekta ove zgrade koja je stavljena pod zaštitu kao spomenik kulture.

 

Salon Orient Express-a 1895, Izvor: Getty Images

Nakon Prvog svetskog rata, u zgradi je bila smeštena Direkcija Državnih Železnica Kraljevine Jugoslavije, a iza nje su prolazili vozovi prema Beogradu, Budimpešti, prema Zagrebu kroz Sombor i Vinkovce, prema Pančevu preko Sente, prema Novom Sadu preko Bečeja, prema Bogojevu preko Crvenke, prema Baji. Ogranak SimplonOrientExpress-a prolazio je kroz Suboticu svaki dan na liniji Kale – Pariz – Milano – Zagreb – Vinkovci – Subotica – Beograd – Sofija – Istanbul. Ogranak Orient Express-a od Kalea, preko Pariza, Minhena, Beča i Budimpešte išao je kroz Suboticu za Carigrad tri puta nedeljno. Ogranak brzog voza Direct Orient-a takođe je išao kroz Suboticu i završavao u Bukureštu. Subotica je, dakle, imala direktnu vezu železnicom s Bečom, Cirihom, Parizom, Pragom, Karlovim Varima, Berlinom, Varšavom, Kelnom, Briselom, Ostendeom, Bukureštom, Istanbulom.

 

Nakon Drugog svetskog rata, u Zgradi se nalazila Željezničko industrijska škola za KV radnike, koja je pripojena Mašinsko-elektrotehničkoj i saobraćajnoj srednjoj školi 1978. godine, čije je sedište od 1992. godine opet smešteno u nekadašnju zgradu Mađarske državne železnice na Trgu Lazara Nešića 9. Danas škola nosi naziv Tehnička škola „Ivan Sarić“.

 

Tokom 90-tih godina, zgrada je bila već vrlo oronula i nije više ispunjavala osnovne uslove za rad sa učenicima. Pre svega, nedostajala joj je odgovarajuća fiskulturna sala, ali su učionice bile u prilično lošem stanju, kao i fasada sa koje su otpadali delovi maltera, pa je dugo bila obezbeđena skelom.

 

Tokom 2004. i 2005. godine zamenjeni su svi prozori na školi, nešto pre toga izgrađena je fiskulurna sala, a prošle godine završena je restauracija glavne fasade prema Trgu Lazara Nešića otkrivajući monumentalnost i lepotu ove zgrade.

 

Postoji nada da će se nastaviti sa obnovom zgrade koja svojim izgledom, ali i funkcijom škole koja je u njoj smeštena zaslužuje svaku pažnju.

Autorka je arhitektica i docentkinja na Građevinskom fakultetu u Subotici i istraživačica graditeljskog nasleđa Subotice.

Članak je nastao u okviru serijala tekstova “Skitam, slikam, mislim, pišem” koji se objavljuje na portalu Magločistač.

Povezani članci:

VIKTORIJA ALADŽIĆ: ZELENILO, ZELENILO, SPASI NAS ZELENILO ILI TRČIM ZA SVOJU ULICU

VIKTORIJA ALADŽIĆ: DRVO PO GLAVI STANOVNIKA

VIKTORIJA ALADŽIĆ: GRAD ILI NEGRAD PITANJE JE SAD

VIKTORIJA ALADŽIĆ: POGLEDAJMO SE U NAŠE VELIKO KOLEKTIVNO OGLEDALO

VIKTORIJA ALADŽIĆ: TROTOAR – MERILO NAŠEG ODNOSA PREMA LJUDIMA

(Magločistač)

 

[clear]

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“VIKTORIJA ALADŽIĆ: ZGRADA NEKADAŠNJE MAĐARSKE DRŽAVNE ŽELEZNICE VRATILA STARI SJAJ”

Aleksa says:

Zaboravili ste da je u toj bila i Zeljeznicka stamparija sve do izgradnje nove zgrade na bivsem igralistu Sand-a

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.