Viktorija Aladžić: Kuća mnogih vlasnika – Trg Jakaba i Komora 1

Stalno se govori o tome kako treba da se ruše prizemni objekti u tom urbanom bloku, međutim, ovi objekti spadaju među najstarije koji su još očuvani u Subotici, i ako bi se pravilno vrednovala naša arhitektonska baština, oni bi imali visok rang u zaštićenoj baštini.

Često naizgled neugledne kuće imaju dugu istoriju i nama, u trenutku posmatranja, skriven značaj koji se može otkriti istraživanjem istorijskog, urbanog i arhitektonskog konteksta u kojem su nastale. Neretko se te zanimljive kuće nalaze u samom centru grada i što su neuglednije, to je potencijalno duža i zanimljivija njihova istorija i veći njihov značaj kao u slučaju ove kuće. 

Urbani blok između današnjih ulica Rudićeve i Ištvana Sečenjija prvi put se pojavljuje na karti grada Gabrijela Vlašića iz 1799. godine¹. U to vreme urbani blok je bio podeljen na četiri parcele, a parcela o kojoj je ovde reč (danas Trg Jakaba i Komora 1) bila je prazna i pripadala je Mati Rudiću. U katastarskom premeru grada iz 1838. godine, kao vlasnik parcele pojavljuje se ugledni gospodin (Tekintetes úr – na ovaj način u mađarskom društvu 19. veka su se oslovljavali plemići zemljoposednici ili okružni i gradski službenici) Daniel Rudić. On je praktično posedovao čitavu polovinu urbanog bloka, jer su se dve parcele sa severne strane urbanog bloka, prikazane na karti iz 1799. godine, spojile u jednu. Na parceli se tada već nalazila današnja ugaona kuća. Daniel Rudić je 1846. godine kuću sa parcelom prodao Antunu Rudiću. Južni deo urbanog bloka koji je takođe nastao spajanjem dve parcele postao je vlasništvo barona Josipa Rudića starijeg (1792 – 1879), velikog župana Bač–Bodroške županije². Tako je ceo blok pripadao porodici Rudić, a njegova polovina prvom Subotičaninu koji je bio baron i odatle potiče i sam naziv Rudić ulice, kojoj je okrenut jedan deo objekta o kojem je ovde reč.

Budući da je kuća o kojoj je ovde reč izgrađena pre katastarskog premera grada iz 1838. godine, nije pronađen projekat te kuće, što ne znači da se ne nalazi u Istorijskom arhivu Subotice, jer građa, što se tiče građevinskih dozvola i projekata kuća iz tog perioda, do sada još nije detaljno istražena.

Objekat ima uobičajen oblik građanskih kuća „L” osnove, sa karakteristikama poznog baroka, građen vrlo kvalitetno, sa visokim krovištem. Zahvaljujući tome ova kuća je i danas na istom mestu. Stalno se govori o tome kako treba da se ruše prizemni objekti u tom urbanom bloku, međutim, ovi objekti spadaju među najstarije koji su još očuvani u Subotici, i ako bi se pravilno vrednovala naša arhitektonska baština, oni bi imali visok rang u zaštićenoj baštini. Parcele u srcu grada posedovali su u 18. i 19. veku najbogatiji građani Subotice, pa su prema tome na ovim parcelama i građeni najvredniji objekti u toj epohi. Što se poznog baroka tiče, ova kuća je nešto najbolje što se gradilo u tom periodu u Subotici, iako to nama danas izgleda skromno i beznačajno. To je, međutim, samo zato što nismo svesni društvenih i ekonomskih okolnosti u kojima su ovi objekti građeni. Tadašnji Széchényi trg (današnji Trg Jakaba i Komora) je u 18. i na početku 19. veka bio glavni trg u gradu, šetalište i pijaca i na njemu su tada građene najreprezetativnije kuće tog doba. U kasnijem periodu, centar društvenih dešavanja u gradu seli se na Glavni trg (Fő tér) ispred gradske kuće, odnosno na današnji Trg republike i na današnji Korzo, povezujući centar grada sa simbolom napretka Subotice tog vremena – železničkom stanicom.

U Subotici se 1878. godine pojavljuje Adolf Singer (1853 – ), Jevrejin i fabrikant sirćeta sa molbom da se ovde naseli. Tada je imao 25 godina, a rodio se u varošici Kőrmend koja se danas nalazi u Mađarskoj³. Oženio se Subotičankom Mari Štraser (Strasser). Nakon smrti barona Jožefa Rudića i njegovog sina, šest godina kasnije, Adolf je došao u posed parcele br. 2 u tadašnjem šestom kvartu, odnosno ove kuće. Pošto je Adolf bio veoma preduzetan, kuću je tokom vremena prilagođavao svojim potrebama. Godine 1886. je tražio da lokal u kući koji se nalazio pored kapije adaptira⁴. Sledeće godine tražio je da prozor na kući zameni vratima i na taj način je još jednu prostoriju kuće pretvorio u lokal⁵. Godine 1889. ponovo je tražio dozvolu da otvori još jedna vrata prema ulici⁶. S obzirom na blizinu pijace, logično je da je postojala potreba za otvaranjem lokala za iznajmljivanje, ali i sam Adolf Singer je imao bakalnicu. Tako se prvobitna stambena kuća pretvarala u poslovni objekat sa lokalima za iznajmljivanje.

Adolfova preduzetnička sposobnost prostirala se na mnoge oblasti. Pominje se tokom 1886. kada je subotička skupština donela odluku da se gradske ulice osvetljavaju petrolejskim lampama. Navedeno je tada da je na licitaciji lokalni bakalin Adolf Singer prihvatio posao za 22 forinte i 47 krajcara po lampi⁷. Osim toga, bio je vlasnik manufakture za proizvodnju sirćeta, a vršio je funkciju direktora Prve subotičke fabrike za proizvodnju cigli i cementa, zajedno sa arhitektom i preduzetnikom Titusom Mačkovićem. Ciglana je registrovana 11. novembra 1893. godine, sa osnivačkim kapitalom društva od 400.000 forinti koji se za nekoliko godina uvećao na 520.000 forinti⁸. Prvi predsednik osnivačkog društva bio je advokat Andor Pauković (1846 – ). 

Do 1906. godine vlasnici kuće na Trgu Jakaba i Komora 1 postali su braća Kunec: Albert (oko 1846 – 23.10.1905) i Ignac (oko 1848 – 24.03.192). Braća Kunec su zajedničkim, ali i zasebnim trgovačkim poslovima stekli, za subotičke uslove, impozantno bogatstvo. Ulagali su ga u zemljoposede, ali i u stambeni prostor i građevinsko zemljište u gradu. Nakon smrti sina barona Rudića 1885. godine, polovinu urbanog bloka koja mu je pripala nakon očeve smrti kupila su braća Kunec. Sledeće godine izgradili su jednospratnu poslovnu palatu danas u ulici Matka Vukovića 2⁹, prema projektu arhitekte Titusa Mačkovića. Drugu polovinu urbanog bloka između današnjih ulica Rudićeve i Sečenjijeve otkupili su 1893. godine, zajedno sa kućom o kojoj je ovde reč. Tako je ceo urbani blok između današnjeg Trga Jakaba i Komora, Rudićeve ulice, ulice Istvána Széchenyija i Trga republike koji je prvobitno pripadao Rudićima, neko vreme bio u vlasništvu braće Kunec, a stambena kuća pretvorena je u poslovni objekat kakva je i danas.

Kuća na Trgu Jakaba i Komora 1 svakako zaslužuje da bude pod zaštitom i kao takva očuvana i restaurirana u meri u kojoj dodatna istraživanja svedoče o njenom izvornom izgledu.

1. Iványi, István; Szabadka szabad királyi város története II, Szabadka: Bittermann József  könyvnyomda, 1892. Kopija plana je priložena u posebnoj košuljici. ↩︎
2. Plemići, odnosno u ovom slučaju baron, su bili oslovljavani sa “Njegovo dostojanstvo gospodin” – Méltoságos Báró (Rudics József) úr. ↩︎
3. Istorijski arhiv Subotice (u narednim tekstovima IAS), F:2, 4874/polg. 1878. ↩︎
4. IAS, F:2, ép. eng. VI kör 4/1886. ↩︎
5. IAS, F:2, ép. eng. VI kör 3/1887. ↩︎
6. IAS, F.2, ép. eng. VI kör 3/1889.  ↩︎
7. Rokvić, D., Leksikon kulture Jevreja u Subotici, Subotica, 2023, str. 268. ↩︎
8. IAS, F:086.50. CT II, 61/1, 1893.XI.11./28488. ↩︎
9. Prčić, V. G., Aladžić, V., Grlica, M., Gradotvorci II, Subotica, 2006, str. 16 – 19. ↩︎

Autorka teksta je arhitektica, istraživačica graditeljske baštine Subotice, i profesorka Građevinskog fakulteta u Subotici, u penziji.