Viktorija Aladžić: Kuća dr Adolfa Klajna – Trg Jakaba i Komora 11

Ovaj je lekar u velikoj meri doprineo zdravlju i razvoju Subotice i kao takvom najmanje što možemo da učinimo iz zahvalnosti jeste da restauriramo njegovu kuću i da na njoj postavimo tablu sa informacijom da je u njoj živeo.

Današnji Trg Jakaba i Komora bio je nekada pijaca, šetalište i centar subotičkog društvanog života. U skladu s tim, oko trga su se naseljavali ugledni građani Subotice, a neretko Jevreji kojima je trgovina bila najvažnije zanimanje.

Danas se na ovom trgu, naročito u onom delu gde je sama “Mlečna pijaca”, nalaze zapuštene i devastirane kuće prema čijem izgledu ne možemo zaključiti koji su značajni građani Subotice u njima nekada živeli i ko ih je gradio.

Na parceli na kojoj se danas nalazi kuća pod brojem 11, prema katastarskom premeru grada iz 1838. godine¹, nalazila se jedna građanska kuća “L” osnove, a njen vlasnik je bio Karlo Sučić koji je ovu kuću prodao već sledeće godine. Nakon toga, Karlo se pojavljuje kao vlasnik prizemne kuće koja se nalazila na mestu današnje spratne kuće u ulici Matka Vukovića 4². Nije poznato ko su bili vlasnici prizemne kuće nakon Karla Sučića niti ko je na ovoj parceli izgradio postojeću spratnu kuću. Ono što sa sigurnošću možemo tvrditi, jeste da je kuća izgrađena pre katastarskog premera grada iz 1878. godine, jer se na katastarskoj karti koja se čuvala u Katastarskom uredu Subotice jasno vidi da se, prilikom premera, na parceli nazila kuća masivnije osnove, što upućuje na činjenicu da je bila spratna.

U posed ove kuće došao je kasnije lekar dr Adolf Klajn (Klein), sin Ignaca, rođen 04.11.1853. godine u Staroj Kanjiži, koji je diplomirao u Budimpešti 25.05.1878. Godine 1895. bio je raspisan konkurs za prijem lekara u novoizgrađenoj subotičkoj bolnici i kao rezultat tog konkursa bili su primljeni dr Adolf Klajn i dr Đerđ Šanta (Santa György)³. Adolf je u bolnici radio kao lekar Odeljenja za unutrašnje bolesti⁴, a zabeleženo je da je tamo radio i 1915. godine, u jeku Prvog svetskog rata⁵. 

Među građevinskim dozvolama pohranjenim u Fondu 2, Istorijskog arhiva u Subotici, najstarija molba koju je podneo dr Adolf Klajn na ovoj adresi bila je molba iz 1904. godine za probijanje vrata prema ulici⁶. Građani Subotice su tada, kao i danas, težili da što bolje unovče sve mogućnosti koje im je pružala subotička privreda, a u ovom slučaju bilo je mnogo unosnije u velikoj kući koja je imala stanove za izdavanje, a koja se nalazi na pijaci, izdavati lokal umesto stana, što se u ovom slučaju dogodilo. Dve godine kasnije, Adolf Klajn je i dalje vlasnik ove kuće prema Maluševljevom adresaru Subotice iz 1906. godine. Ovde nalazimo i podatak da je Adolf Klajn bio 73. na listi najvećih poreskih obveznika u Subotici⁷.

Pored svoje karijere lekara u subotičkoj bolnici, Adolf se nije libio i drugih poslova. Udruživanjem kapitala subotičkih ugostitelja i trgovca (ukupno 400.000 kruna), počela je sa radom Favorit d.d. za proizvodnju soda vode. Direktor je bio subotički lekar Adolf Klajn, a njegov zamenik, takođe lekar, Mikša Demeter (Dömötör Miksa)⁸. Adolf Klajn je bio i član upravnog odbora firme Industrije mermera i kamenorezačkog d.d., u čijem osnivanju je učestvovao, a čiji statut je usvojen 16. juna 1906. godine. Firma je uspešno radila, otvorivši u međuvremenu postrojenja u Velikom Bečkereku i u Novom Sadu. Kapital je deoničarima donosio solidnu dividendu od 7 do 10%, a na tržištu su akcije društva vredele i 60% više od nominalne vrednosti. Prestala je sa radom tek 1948. godine⁹. 

Adolf Klajn je 1907. godine predao molbu da preuredi fasadu svoje spratne kuće prema projektu Lipota Baloga (Bálogh Lípót)¹⁰, licenciranog inženjera. Fasada u projektu je imala karakteristike secesije, ali nije bila nikada izvedena. Ostala je jednostavna klasicistička, kakva je i bila u vreme kada je izgrađena.

Kuća ima jednostavan kvadratni suvi ulaz koji zatvara drvena kapija sa leve strane kada se gleda prema fasadi kuće. Na spratu su pravougaoni jednostavni prozori. Glavni ukras fasade čini središnji rizalit na kojem se na spratu nalazi balkon dekorativne ograde od kovanog gvožđa i balkonska vrata sa čije leve i desne strane su udvojeni plitki pilastri sa jonskim kapitelima. Prizemlje rizalita ukrašeno je horizontalnim lizenama. Na kući su naknadno otvarani otvori u prizemlju i podrumu pretvarajući prizemne prostore u lokale, čime je donekle poremećen skladni izgled ove fasade. Bez obzira na tu čijenicu, restauracijom fasade bi postala očigledna lepota ovog objekta.

Struka koja je u godinama pred kraj Monarhije najviše dobila na ugledu, bila je bez premca lekarska. Čak deset lekara se po prihodima probilo među najbogatije Subotičane sudeći prema listama najbogatijih Subotičana tog vremena. Pored tek nekolicine lekara koji su i krajem 19. veka imali status viriliste, u društvo uglednih i bogatih su početkom 20. veka dospeli: Mikša Demeter (1868-1944), Jakab Hajzler (Heizler, ? -1916), Adolf Klajn (1853-1943), Jene  Revfi (Revfi Jenö, 1860 – ?) i Deže Vali (Vali Dezső)¹¹. Spomenimo na ovom mestu i zubara Petra Radića, i veterinara Aurela Mukića (1863-).

Nakon Prvog svetskog rata, dr Adolf Klajn je nastavio da radi u Subotičkoj bolnici i bio je član Lekarske komore Srbije, Srema i B.B.B. u Kraljevini Jugoslaviji¹², takođe predsednik Jevrejske crkvene ošptine¹³.

Ovaj je lekar u velikoj meri doprineo zdravlju i razvoju Subotice i kao takvom najmanje što možemo da učinimo iz zahvalnosti jeste da restauriramo njegovu kuću i da na njoj postavimo tablu sa informacijom da je u njoj živeo.

1. Aladžić, V., Prčić, V. G., Grlica, M., Vaš, G., Građansko društvo i arhitektura u Subotici od 1867. do 1914. Subotica 1995-97. (u rukopisu) Katastarsku kartu grada rekonstruisale su Viktorija Aladžić i Gordana Prčić Vujnović. ↩︎
2. Prčić, V. G., Aladžić, V., Grlica M., Gradotvorci II, Gradski muzej Subotica, Subotica 2006, str.28-33. ↩︎
3. Dr Libman, E., Subotička bolnica, Subotica: NIP “Subotičke novine”, 1997, str. 84, IAS, F:002, 569/eln. 1895 ↩︎
4. Dr Libman, E., Subotička bolnica, Subotica: NIP “Subotičke novine”, 1997, str. 107. ↩︎
5. Dr Libman E., Subotička bolnica, Subotica: NIP “Subotičke novine”, 1997, str. 113. ↩︎
6. IAS, F:2, ép. eng. VI kör 27/1904. ↩︎
7. Malusev, S., Czim és lakjegyzéke, Szabadka: 1906. str. 194. i str. 41. ↩︎
8. Fabrika je radila do 1926. godine kada je izbrisan iz registra. (IAS, F:086.50.CT IV- 9845.) ↩︎
9. IAS,F:086.50.CT IV-13735. ↩︎
10. IAS, F:2, ép. eng. VI kör 21/1907 ↩︎
11. Aladžić, V., Prčić, V. G.,  Grlica, M., Vaš, G., Građansko društvo i arhitektura u Subotici od 1867. do 1914. Subotica 1995-97. ↩︎
12. Ing. Pertović, K, Subotica i kupalište Palić, Gradska štamparija, Subotica, 1928, str. 66. ↩︎
13. Ing. Pertović, K, Subotica i kupalište Palić, Gradska štamparija, Subotica, 1928, str. 41. ↩︎

Autorka teksta je arhitektica, istraživačica graditeljske baštine Subotice, i profesorka Građevinskog fakulteta u Subotici, u penziji.