Održan Ventus Fest u Subotici: Mladi poručili da im nedostaju prostori za okupljanje i događaji (FOTO)

Jednodnevni muzički festival Ventus Fest, koji su organizovali mladi koji su pohađali radionice u sklopu projekta “Polet 21/22” s ciljem da ukažu na nedostatak programa ali i prostora za mlade, održan je tokom vikenda u parku na Prozivci. a u okviru njega su nastupili bend LAP, Olga Čegar, i Luka Malko.

Njih oko tridesetak, koliko ih je bilo aktivno od novembra prošle godine u sklopu aktivnosti organizovanih od strane Udruženja građana “Klara i Rosa”, tako je osmislilo, vizuelno uredilo, na društvenim mrežama promovisalo i organizovalo ovaj muzički događaj, rekla je za Magločistač Žofija Hulo, jedna od dve omladinske radnice koje su vodile radionice.

„Pokazali smo mladima kako treba organizovati dešavanja, koncerte i festivale. Pitali smo ih šta je ono što ih interesuje, šta bi im bilo važno da se napravi, a oni su odlučili da organizuju mali festival na Prozivci gde mogu da slušaju muziku i da uživaju zajedno“, navodi Hulo.

Prema njenim rečima, mladima treba pružiti priliku da nauče kako da na dobar i uspešan način organizuju evente, ali i obezbediti prostor u kom mogu da se okupljaju, razmenjuju ideje, uče, budu kreativni.

„Subotici nedostaje prostor za mlade poput omladinskog kluba“, kaže ona, tim pre što više ne postoji ni prostor u kom su se odvijale projektne aktivnosti tj. Omladinski klub Kerülj Be (“Pridruži se”), koji je u međuvremenu, silom prilika, morao da se iseli iz ulice Matije Korvina.

„Kada je ovako lepo vreme, to možemo da iskoristimo, ali je svakako jako bitno da postoji jedno mesto za mlade, gde se mogu okupljati i družiti. Tamo ne moramo svakome da gledamo leđa kao u školi, nego da sedimo u krugu i da razgovaramo, da kažemo glasno ono što želimo. Ja se jako trudim da oni to nauče, tako da je jako bitno da im damo prostor u kom mogu na takav način da rade“, smatra Hulo.

Mladi: “Mi više nemamo prostor, od ove nedelje”

Jedna od polaznica radionica, Aleksandra Strajinić, kaže da su prvo krenuli sa idejom kako da okupe mlade na jednom mestu, koji govore na više jezika, na srpskom, mađarskom i engleskom.

„Zatim smo odlučili da ovde bude festival s tri benda, da okupimo što više mladih i da im pokažemo da još uvek možemo da se nađemo napolju i da lepo razgovaramo“, priča Aleksandra.

Kako navodi, njen deo zadatka bio je da razgovara sa novinarima, da napravi plakate i da reklamira ovaj događaj.

„Za plakate je trebalo više vremena, da se svi dogovorimo koje boje da bude, kakav da bude tekst i sve drugo. Osećam se vrlo dobro i ponosno jer sam sve lepo napravila“, kaže Aleksandra.

Ona takođe smatra da bi bilo mnogo bolje da mladi imaju više prostora za okupljanje.

„Mi više nemamo prostor, od ove nedelje. Bilo bi dobro da se u Subotici otvori više omladinskih prostora, da možemo da se okupimo, da razgovaramo i da delimo nove ideje, da pokažemo da možemo da sarađujemo svi, da bude više ovakvih projekata“, poručuje Aleksandra.

Uloga Jovane Šarčević je bila da okupi sve mlade oko ove ideje i – uprkos tome što joj je ovo prvo ovakvo iskustvo – zadovoljna je rezultatima.

„Moj zadatak je bio da zovem ljude šta treba da urade, da proverim da li su pozvali druge na događaj, da pazim da je sve tu. Imala sam taj neki pritisak, ali mi je prijao i svidelo mi se što zapravo ljudi mogu da se oslone na mene“, kaže Jovana.

Na pitanje šta je ključ – kako aktivirati mlade da uzmu veće učešće u ovakvim dešavanjima, Jovana odgovara da jednostavno mlade treba preko bliskih prijatelja motivisati:

„Zapravo, mora da se bude uporan, u svakom slučaju, jer je Subotica sama po sebi, kada su ovakve stvari u pitanju, ’težak’ grad“.

A što se tiče nekog daljeg rada, kaže, oformili su grupu koja će i nakon Ventus Festa nastaviti da se druži, a možda se, dodaje Jovana, realizuju i neki drugi projekti u budućnosti.

Livija Kolar ističe da je mladima jako bitno da se druže, „da se opuste i da se okupe, kao što su se okupili sada, da nešto zajednički urade za Suboticu“.

A kako su druženja izgledala nekada?

Tri starije gospođe sedele su na klupi u parku, slušale muziku i posmatrale mlade Subotičane. One su u razgovoru za naš portal rekle da im se događaj jako sviđa i da bi ovakva dešavanja trebalo češće da se organizuju na otvorenom.

„Potrebno je da se mladi druže na ovaj način. Preko interneta se, naravno, ne može družiti, treba da se vide, da šetaju, da razgovaraju. Ovo je druženje, što bliže jedni drugima. Ovo je rešenje, jer krajem nedelje nema škole i obaveza“, smatra Ilonka.

Kada je ona bila mlada, kaže, više se išlo u diskoteke i mladi su se tamo družili.

„Ali tamo je bilo i pića, to mi se nije svidelo ni u to doba. Ovako je sve čisto, samo reči, muzika i druženje“, ocenjuje ona.

Prema rečima Jožefa Malka, trebalo bi što češće organizovati ovako nešto kako bi mladi navikli na ovakve aktivnosti.

„Ovo je baš dobro, međutim, bolje je bilo nekada jer se održavao i omladinski festival i često je bilo koncerata u Subotici, raznih grupa iz cele zemlje. Drugačije je bilo nego danas. Mladi danas mnogo vremena provode u individualnim sredinama, nemaju prilike da vide uživo muziku“, smatra Jožef Malko.

A među posetiocima Ventus Festa je bio i Vladimir Novikov koji je svojevremeno, pre više od 20 godina, držao čuvenu diskoteku “Largo”, koja je svojevremeno bila popularno mesto okupljanja mladih, ali kasnije i starije generacije.

„Nekad je bio festival ‘Opatija’, a sada je festival apatija“, kaže Vladimir uz osmeh, dodajući da, i prema njegovom mišljenju, Subotica više ne pruža mladima adekvatan prostor kao nekada, i o tome bi mogle mnoge paralele da se povlače.

„Kada su počele da se prave ovakve svirke, mi to zovemo alternativa, dođu ljudi iz raznih mesta, Kanjiže, Sente, iz Mađarske, a mi Subotičani smo katastrofa jer često na ovakvim događajima bude više roditelja navijača nego publike. Ovo je potrebno, ovde je rešenje samo biti uporan“, ocenjuje Vladimir.

Dok je postojao omladinski festival, podseća on, počeli su da se prave i after partiji koji su se održavali u pozorištu, nakon završetka festivala, a puštala se progresivna muzika.

„Ni to nije odmah u startu bilo vauu… Mi smo odlazili tamo iz fazona, iz zezanja. Dok sada u gradu više nema ništa. Mi smo nekada izlazili na majmun plac (park oko sadašnje plave fontane u centru grada). Bili smo tinejdžeri, onda jednostavno nije bilo kafića, svi mi koji nismo bili kafanski ljudi, klinci od 15-16 godina, sedeli smo na ‘majmunu’, i svaka ekipa je imala svoje mesto“, priseća se Vladimir, od rokera do hipika koji su po pravilu sedeli na travi.

Što bi se reklo – neka druga vremena, drugi ljudi.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.