Odgovorno vlasništvo i stroge kazne jedino trajno rešenje za smanjenje broja pasa na subotičkim ulicama

Odgovorno vlasništvo i stroge kazne jedino trajno rešenje za smanjenje broja pasa na subotičkim ulicama

Foto: NJ/Magločistač (arhiva)

Ponašanje neodgovornih vlasnika pasa je glavni uzrok zbog kog se na subotičkim ulicama nalazi veliki broj pasa lutalica. Grad Subotica svake godine isplaćuje milionsku odštetu građanima zbog njihovih ujeda – biznisa koji je mahom fingiran. 

Naime, postojeći pravilnici koji na nivou lokalnih samouprava širom Srbije regulišu ovu oblast, zloupotrebljavaju se zarad sticanja materijalne koristi pojedinaca koji podnose prijave protiv nadležnih komunalnih preduzeća da bi na ime odštete zbog navodnih ujeda inkasirali i do više stotina hiljada dinara – na štetu budžeta gradova i opština. 

Da li i na koji način ovaj problem može da se reši?

Veliki procenat pasa za koje Grad Subotica ili JKP „Čistoća i zelenilo“ isplaćuju nadoknadu u slučaju ujeda su – nečji psi. Pošto se radi o neobeleženim psima, zbog čega je nemoguće utvrditi stvarnog vlasnika, građanima je lakše da tuže lokalnu samoupravu, nego da se zameraju komšijama.

Na osnovu analize evidencije koju vodi nadležno javno komunalno preduzeće, a u koju je Magločistač imao uvid, a na temelju sudskih presuda, oštećenim licima je na ime odštete zbog ujeda pasa u poslednje tri godine bio isplaćivan novčani iznos koji se kretao u rasponu od 10.000 do preko više od 300.000, pa i milion dinara.

Samo u 2022. godini, taj iznos je sve ukupno dosegao i 4,2 miliona dinara u slučajevima napada pasa na ovce ili živinu.

Srbiji nedostaju strategija i dobra volja

Gradska uprava Subotice je još 2018. godine nadležnom ministarstvu predala inicijativu koja u nekoliko tačaka nudi predlog trajnog rešenja problema napuštenih pasa i mačaka, ne samo u Subotici, nego celoj Srbiji.

Inicijativom je bila zatražena izmena Zakona o veterinarstvu po kojem bi veterinarske stanice bile obavezne da obavljaju obeležavanje, registraciju i vakcinaciju pasa i mačaka, kao što to rade i u slučaju stoke, kao i izmena Zakona o dobrobiti životinja kojim bi razmnožavanje vlasničkih pasa bilo ograničeno samo na registrovane odgajivačnice, a inicijativa je obuhvatala i predlog finansijskih podsticajnih mera za sterilizaciju pasa i mačaka. 

„Izrada predmetne strategije, konsultacije, unošenje primedbi, kao i konačan predlog akta, uključujući i predlog akcionog plana za njenu implementaciju su završeni krajem 2021. godine, međutim, do danas ova akta nisu usvojena. Grad Subotica nema informaciju o razlozima zbog čega to nije učinjeno“, navode za Magločistač iz Gradske uprave Subotica.

DRI: Lokalne samouprave u Srbiji ne kažnjavaju nesavesne vlasnike

Iz budžeta lokalnih samouprava u Srbiji, za četiri godine je bilo izdvojeno šest milijardi dinara za obavljanje zoohigijene, dok je pet milijardi bilo isplaćeno na ime odštete za ujede pasa.

Ovo je samo deo nalaza iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI), koja je analizirala efikasnost rešavanja problema napuštenih životinja kod Uprave za veterinu, i u pojedinim gradovima u Srbiji. 

Revizori su tada bili ukazali i na problem velikog broja odgajivačnica pasa koje nisu registrovane u skladu sa zakonom, „pa tako Uprava za veterinu beleži 48 odgajivačnica pasa, a Kinološki savez Srbije čak 3.818“.

„U istom periodu, u Srbiji je podneto preko 68.000 prijava građana za ujede pasa, a za odštete građanima koje su ozledili psi iz lokalnih budžeta isplaćeno je više od pet milijardi dinara. Visoke odštete koje plaća lokalna samouprava, ugrožena bezbednost i zdravlje stanovništva i dobrobit životinja, posledica su neefikasnog pristupa nadležnih organa problemima koji se tiču vlasničkih i nevlasničkih pasa“, utvrdili su tada državni revizori.

U izveštaju DRI navodi se i da „nijednu kaznu za neodgovorno ponašanje vlasnika pasa nije izreklo 70 odsto opština i gradova, niti je preduzelo aktivnosti na razvijanju svesti građana o odgovornom vlasništvu“.

Potrebna izmena gradskog pravilnika jer važeći „otvara vrata“ za zloupotrebe

Da se “rupe” u gradskom pravilniku koji uređuje ovu oblast zloupotrebljavaju, a koje pojedincima “otvaraju vrata” da na legalan način zarade više stotina hiljada dinara iz gradskog budžeta, primer je i Subotica.

Naknada štete se najčešće plaća u solidarnim iznosima u slučajevima gde su i Grad Subotica i JKP „Čistoća i zelenilo“ tuženi. Tako su ove dve instance u poslednje tri godine – od 2021. do 2023. godine – po ovom osnovu isplatile više od 36,5 miliona dinara

Nalaz lekara kojim se konstatuje da je u pitanju ujed psa i izjava oštećenog lica da se radi o psu nepoznatog vlasnika dovoljni su dokazi da se na sudu, po ubrzanoj proceduri, donese presuda, zbog čega predstavnici ovih instanci smatraju da je potrebno menjati postojeći pravilnik.

JKP „Čistoća i zelenilo“: Veliki broj vlasničkih pasa nije čipovan

„Nije realno da je reč o tome da u Subotici ima toliko opasnih napuštenih pasa. Može se reći da ima dosta fingiranih slučajeva koji ne postoje“, ocenjuje izvršni direktor tehničkog sektora u JKP „Čistoća i zelenilo“ Subotica Dejan Petrić.

On takođe smatra da je neophodna izmena gradskog pravilnika koji uređuje ovu oblast.

„Prilikom hvatanja ovih pasa ustanovimo da nisu čipovani ili vakcinisani, iako je pas izašao ’na ugriz’ iz dvorišta. Ima dosta vlasničkih pasa koji nisu čipovani, pa se pas samim tim vodi kao lutalica. Dakle, jedan deo je fingiran zbog biznisa, jedan deo je stvaran, a jedan deo je takođe stvaran, ali je reč o vlasničkim psima koji nisu čipovani, i negde je poznat i vlasnik, ali je to nedokazivo“, objašnjava Petrić.

Dejan Petrić iz JKP “Čistoća i zelenilo” Subotica, foto: NJ/Magločistač

U Subotici se godinama unazad sprovodi program “CNR” koji podrazumeva kontrolu napuštenih pasa, koji se unose u prihvatilište da se vakcinišu i sterilišu ili kastriraju, nakon čega se puštaju nazad na ulicu ukoliko se proceni da nisu agresivni.

Ovim programom je do sada bilo obuhvaćeno oko 400 pasa, što ne znači da ih toliko ima i na ulicama. U prihvatilištu trenutno ima oko 290 pasa koji su na stacionaru.

Da je suština rešenja problema pasa lutalica na ulicama u uspostavljanju vlasničke odgovornosti, smatraju i u Gradskoj upravi Grada Subotice, a cilj bi trebalo da bude da svi psi budu obeleženi u skladu sa zakonom.

Tada bi postojali podaci ne samo o broju svih pasa na teritoriji grada, već i podaci o svakom vlasniku, broju mikročipa, broju pasoša, datumu poslednje vakcinacije… za sve vlasničke pse.

Podaci o obeleženim i registrovanim psima se, inače, nalaze u VetUp bazi koja je u nadležnosti Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. 

U Srbiji skoro dva miliona registrovanih pasa

Obeležavanje i registracija pasa i mačaka u Srbiji je uvedeno 2007. godine, a od tada se vodi i elektronska evidencija, u čijoj bazi je 2023. godine bilo registrovano 1.955.289 pasa. U proseku se godišnje prijavi oko 100.000 novih kučića, a odjavi – ugine ili izveze – od 30.000 do 35.000, podaci su Uprave za veterinu.

Udruženja “Subotičke njuškice”: Problem je velik, mehanizam kažnjavanja ne funkcioniše u praksi

„Subotičke njuškice“ su jedno od lokalnih udurženja građana i privatno prihvaltilište za napuštene pse čiji volonteri ulažu velike napore da se problem pasa lutalica na ulicama smanji, a pogotovo zadovolje njihove potrebe, rukovođeni principom dobrobiti životinja.

Volonteri ovog udruženja se, međutim, prilikom rada na terenu suočavaju sa mnogobrojnim problemima, pri čemu ti problemi nisu prisutni toliko u centru grada, već u okolnim naseljima kao što su Zorka, Peščara, Kelebija, Makova sedmica, okolina Bajskog puta… gde postoji veliki broj napuštenih pasa.

Udruženje „Subotičke njuškice“ je u poslednjih pet godina sklonilo sa ulica više od 1.000 pasa

„Često nalazimo pse koji su čipovani, ali jednostavno ne možemo da dođemo do vlasnika zato što se možda odselio ili promenio broj telefona. Veterinarska inspekcija je prošle godine uvela pravilo da, ako nađete psa na ulici i odvedete ga kod veterinara da se očita čip, on ne može da vam da podatke vlasnika, pa vi nemate mogućnost da ga kontaktirate da preuzme psa“, kaže aktivista “Subotičkih njuškica”, Srđan Segedinčev.

Foto: NJ/Magločistač

Jedan od problema je, dodaje on, i „podela pasa“, što se u Srbiji radi bez bilo kakve odgovornosti:

„Pa tako imamo kujicu koja nije sterilisana, a za njom i kučiće koje posle neko odvede na Kvantaš i podeli štence ljudima, koji na taj način skine odgovornost sa sebe, Od tog broja ’udomljenih’ pasa će bar polovina završiti na ulici“.

Segedinčev upozorava da su problem i oglasi putem kojih može da se kupi pas koji nije čipovan, a te oglase – tipa “ženka spremna za parenje” – niko od nadležnih službi ne kontroliše iako je lako ustanoviti ko stoji iza njih.

„Mi nalazimo zapuštene pudle koje koštaju 500-800 evra i koje završe na ulici, a nisu čipovane. I to je tako kada imate ljude koji ‘štancaju’ pse, a ne plaćaju porez u Srbiji. Ne postoji sistem koji će proveriti da li je pas prodat sa čipom, da li je vakcinisan, da li je urađeno sve što predviđa zakon koji u praksi apsolutno i ne postoji“, zaključuje Srđan Segedinčev.

Kako podstaći odgovorno vlasništvo: Opština Bačka Topola besplatno čipovala i vakcinisala pse

Bačka Topola, koja je od Subotice udaljena 32 kilometra, u periodu od decembra 2017. do maja 2018. godine je u saradnji sa Veterinarskom stanicom „Bačka Topola“ bila pokrenula akciju besplatnog čipovanja pasa i vakcinacije protiv besnila na teritoriji ove opštine.

Iz ove lokalne samouprave navode za Magločistač da je za ovu namenu iz opštinskog budžeta bilo izdvojeno ukupno 1,7 miliona dinara, te da je tokom sprovedene akcije bilo vakcinisano ukupno 1.303 psa, dok je 1.128 pasa bilo obeleženo.

„Smatramo da su rezultati funkcionisanja ove službe pozitivni, da se smanjio broj pasa i ugriza na ulicama opštine“, navodi se u odgovoru Opštinske uprave Bačka Topola za Magločistač, navodeći podatak da je na ime odštete zbog ujeda pasa 2022. godine bilo isplaćeno 3,3 miliona dinara, dok je 2023. taj iznos bio upola manji – 1,5 miliona dinara.

„Sterilizacija i čipovanje može da doprinese smanjenju broja pasa“, ocenjuju za Magločistač u JP„Komgrad“, ali takođe i dodaju da su kaznene odredbe jedino rešene za smanjenje broja pasa na ulicama „jer uglavnom na ulicama nisu psi lutalice već vlasnički psi“.

Akcija u Nišu: Popis vlasničkih životinja

Kako bi se smanjio broj napuštenih pasa na ulicama Ništa, u ovom gradu je oktobra prošle, 2023. godine pokrenuta akcija popisa vlasničkih pasa, koju u saradnji sprovode lokalno Javno komunalno preduzeće “Mediana” i Udruženje “Pit”, čiji volonteri sprovode anketiranje. Ideja ove akcije je da se dobije okviran broj vlasničkih životinja, pre svega pasa, a ujedno i da se vlasnicima ponudi besplatna sterilizacija.

U Nemačkoj psi lutalice na ulicama slučajnost – a ne pravilo

U Nemačkoj su psi lutalice na ulicama slučajnost – a ne pravilo. Strogi zakoni, kazne, i razvijena svest građana o obavezi da vode brigu o svojim kućnim ljubimcima pokazuju da je sistem uređen i da on dobro funkcioniše i u praksi.

Profesionalni fotograf pasa iz Subotice Albert Kečkeš, koji je dugi niz godina radio u subotičkom azilu za pse, pre nekoliko meseci  se preselio u Keln, u Nemačkoj. On za Magločistač kaže da ovaj grad rešavanje problema napuštenih pasa postiže nizom efikasnih mera i programa, a kao ključnu strategiju ističe „stroga pravila vlasništva nad životinjama“.

„Ovi zakoni obuhvataju obaveznu registraciju pasa, mikročipovanje i vakcinaciju, kao i stroge kazne za zanemarivanje i napuštanje životinja“, navodi Kečkeš.

Albert Kečkeš, foto: NJ/Magločistač

Uz to, i sam grad sprovodi brojne programe edukacije i kampanje podizanja svesti o odgovornom vlasništvu nad kućnim ljubimcima. 

„Ovi programi su usmereni na informisanje javnosti o važnosti sterilizacije, kastracije i redovne veterinarske nege, kao i o potrebi za udomljavanjem pasa iz skloništa umesto kupovine. Keln je podržao programe sterilizacije i kastracije pasa kako bi kontrolisao populaciju napuštenih životinja. Ovi programi su ključni za sprečavanje nekontrolisanog razmnožavanja i smanjenje broja pasa lutalica na ulicama grada“, ocenjuje Kečkeš. 

Prema njegovim rečima, ukoliko pas napadne ili nanese ozbiljne povrede čoveku, vlasnik može biti kažnjen novčanom kaznom, a u nekim slučajevima čak i zatvorskom, u zavisnosti od težine povreda i okolnosti slučaja. 

„Takođe, vlasnik psa može biti odgovoran za nadoknadu štete koja je prouzrokovana žrtvi napada. Pored toga, vlasti mogu preduzeti mere protiv pasa koji predstavljaju pretnju za javnu bezbednost, uključujući i mogućnost eutanazije, posebno ako se pas smatra opasnim ili agresivnim“, dodaje Kečkeš.

Novčane kazne se, pak, kreću od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od težine prekršaja i lokalnih propisa, dodaje.


This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.