Na festivalu „Ekoslavija“ održan eko podkast uživo: „Jedan od velikih zločina našeg doba je guranje u klimatsku katastrofu“

U poslednje vreme su ekološke teme sve prisutnije u našem društvu. Sve se više razgovora o zaštiti životne sredine i podizanju svesti građana o važnosti ove teme, koja je proteklih godina neopravdano zapostavljena na našim prostorima. Odgovore na pojedina ekološka pitanja dobili smo i kroz tribine i podkaste uživo na ovogodišnjem Festivalu „Ekoslavija“.

U okviru festivala je tako održan eko podkast pod nazivom „Životna sredina narodu“ koju su ovaj put udruženim snagama vodili realizatori emisija „Kada mi dođemo na vlast“ i „Osmatračnica“, koje možete pratiti i putem stranice „Radar levo“.

„Kapitalizam je prouzrokovao klimatske promene i doveo čovečanstvo na ivicu ekološke katastrofe. A onda je kooptirao borbu protiv ekološke katastrofe i okrenuo je protiv naroda. Borba za zdravu životnu sredinu je borba protiv kapitalizma i moramo je vratiti narodu“, navodi se u pozivu učesnika eko podkasta, o kom se diskutovalo u Art bioskopu „Aleksandar Lifka“.

Galopirajuća katastrofa

„Prema podacima UNHCR-a svake godine 20 miliona ljudi na ovoj planeti strada na ovaj ili onaj način zbog klimatskih promena, bilo zbog raseljavanja sa obale okeana, zbog suša, ili iz drugih razloga vezanih za klimatske promene, što je dovoljno da se govori o razmerama ovog problema“, rekao je za Magločistač Ivan Zlatić, koji zajedno sa Ratiborem Trivuncem realizuje podkast „Osmatračnica“.

Učesnici su u okviru emisije razgovarali o tome da li je kapitalistički sistem u kome danas živimo uopšte u stanju da odgovori na krizu koju je zapravo stvorio.

„Borba za zdravu životnu sredinu i protiv klimatskih promena treba da se vodi na potpuno drugačiji način, ne istim onim sistemom koji je stvorio te promene, jer je kapitalistička proizvodnja stvorila problem koji imamo, a on mora da se rešava, pre svega, tako što će ta borba da se demokratizuje, a ne tako što onaj koji je stvorio problem sada učvršćuje svoju vlast tako što se na jako neadekvatan način bori navodno za rešenje tih problema“, objašnjava Zlatić.

Generalno, smatra da je informisanost javnosti o klimatskim promenama i o samim problemima sasvim adekvatna.

„Ono što nedostaje, a taj prostor se sada popunjava, jeste kako reagujemo na to i kako se zapravo protiv toga borimo“, ocenjuje on, dodajući da ćemo, ukoliko se ozbiljno ne zaustavi globalno zagrevanje, imati “milijarde žrtava na sve strane“.

„To nije informacija koju je lako svariti. A naročito je nije lako osmisliti i koncipirati – šta ja tu mogu da uradim protiv tako jakog neprijatelja i protiv tako jake galopirajuće opasnosti“, kaže Zlatić, te navodi da su kod nas i u svetu krenule da se stvaraju ozbiljne strukture koje traže način da se na taj problem reaguje na adekvatan način.

„Tu nešto bitno mora da se uradi drugačije od onoga što predlažu kapitalističke kompanije koje pokušavaju na zaštiti životne sredine da zarade. Krenimo samo od ove farse sa električnim automobilima, i sa različitim obnovljivim izvorima, kao što su mini hidroelektrane koje prave veću štetu nego korist“, navodi primer Zlatić.

Prema njegovim rečima, moralo je da prođe neko vreme da ljudi shvate informaciju o galopirajućoj katastrofi, da se ona nekako slegne u javnosti, pa da krenu da se bune na neke operativne i razumne načine.

Podkast „Osmatračnica“ je osmišljen kao dijalog između dve različite političke pozicije koje su na levici.

„Moj kolega u emisiji je anarhista, a ja sam socijaldemokrata. Levica se dosta muči u našem društvu da nađe svoj prostor, i zato moramo da razgovaramo sa svojih različitih pozicija, da idemo ka zajedničkom cilju, a ne da nam one budu povod da se još više svađamo i delimo”, smatra Zlatić.

Na obične ljude se svaljuje odgovornost za klimatske promene

Jedna od voditeljki podkasta „Kad mi dođemo na vlast“, Milena Repajić, kaže za Magločistač da nije pitanje da li ljudi prihvataju da klimatske promene postoje. Do problema dolazi kada se razgovara o tome da treba živeti što je bolje moguće u skladu sa prirodom, ali da ne može individualna odgovornost da spreči katastrofu velikih razmera.

„Time se i krivica svaljuje na obične ljude koji koriste plastiku ili voze stare automobile sa onh koji su najodgovorniji za stanje u kome se klima danas nalazi, a to su krupne korporacije, što jeste kapitalizam koji prosto uzima iz prirode mnogo više nego što može i sme, i zagađuje životnu sredinu i ljude, što sve utiče na naše živote“, navodi naša sagovornica.

Sistemske promene su nam neophodne, poručuje Repajić i dodaje da je ovo „jedan jako podmukao način da se na pojedince, koji imaju jako malo uticaja u društvu, svali odgovornost za jedan od velikih zločina našeg doba, a to je guranje u klimatsku katastrofu“.

Podkast „Kad mi dođemo na vlast“, koji ima levičarsku perspektivu na različite društvene probleme, realizuju zajedno Milena Repajić i Ivana Anđelković.

„Koncept emisije je da negde kroz obične, svakodnevne teme dođemo do nekih velikih tema. Razne teme o kojima govorimo treba da se približe ljudima. I treba da pokažemo na koji način sve te velike stvari o kojima govorimo utiče na svakodnevicu, i da onda dođemo do toga šta su problemi, zašto je sistem u kome živimo neodrživ, i šta su potencijalna rešenja“, objašnjava Repajić.

Osim ekoloških tema, najveći odjek je, kako kaže, paradoksalno imala njihova emisija „Da li postoje muško-ženska prijateljstva“, koja se bavila temom rodne nejednakosti i uopšte rodnih uloga, muško-ženskih odnosa.

„Tu smo baš dosta komentara dobijali. A veliko interesovanje je podstakla i tema koja se bavila raznim stilovima života“, kaže Repajić.