KOMS-ovo istraživanje o potrebama i položaju mladih: Zaokret u stavovima prema vođi i učešću na izborima

Više od polovine mladih smatra da Srbiji nije potreban jak vođa, što je, u odnosu na rezultate istraživanja sprovedenih u poslednjih pet godina, prvi put da ova populaciona kategorija većinski ima takav stav – pokazuje poslednji Alternativni godišnji izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, koji je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).

Istovremeno, većina mladih se izjasnila da demokratiju vidi kao najbolji oblik vladavine, što je porast za 20 odsto u odnosu na lane, dok tek 43 posto podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali blizu 75 odsto smatra i da naša država još nije postala članica EU jer ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava.

Na pitanje šta bi Srbija trebalo da radi po pitanju Kosova, najveći procenat mladih, oko trećine njih, stava je da treba da se radi na pomirenju Srba i Albanaca, a da pitanje statusa Kosova treba ostaviti za kasnije.

Opciju povratka Kosova vojnim sredstvima, što je ranijih godina bila najpodržavanija opcija među ispitanim mladima, sada podržava svega nešto više od 13 odsto ispitanika.

Ispitivanje u vezi sa merom Vlade Srbije obezbeđivanja jeftinih subvencionisanih kredita za mlade starosti od 20 do 35 godina, pokazuje da čak skoro 70 odsto mladih ne razmišlja o podizanju istih, dok je svega 0,3 odsto njih apliciralo u tenutku sprovođenja anketiranja.

Adamov: Stavovi mladih u Srbiji ove godine liberalniji i optimističniji 

Ovakve rezultate istraživanja, Gordana Adamov, programska menadžerka KOMS-a, ocenjuje kao pokazatelj da su mladi u Srbiji u ovom momentu liberalniji i optimističniji, a da su tome verovatno najviše doprineli protesti u poslednjih devet meseci.

“Ove godine imamo zaista fascinantne i ohrabrujuće podatke kada su u pitanju razmišljanja mladih u Srbiji. Godinama govorimo o tome koliko je veliki procenat mladih koji žele da odu iz zemlje. I dok su se ranije izjašnjavali da bi ovde ostali zbog porodice i prijatelja, sada je najveći procenat njih rekao da bi ostali u Srbiji kako bi je menjali na bolje, u društvo za dostojanstven život”, ocenjuje Aadmov.

Kako naglašava, “ovo možda jeste samo statistika, ali zaista vraća nadu da nam budućnost može biti svetla”.

Adamov kaže i da je interesovanje mladih u Srbiji za politička dešavanja na nacionalnom i lokalnom nivou drastično poraslo, te da su mladi više nego ikada zainteresovali za politička pitanja.

“Međutim, ispitivanje pokazuje i da mladi nemaju poverenja niti u jednu insitituciju, kao ni u ličnost. Jedino su se izjasnili da veruju studentima i u nešto manjem broju naučnicima. Dakle, mladi generalno trenutno veruju jedino sami sebi”, ističe Adamov i dodaje da su mladi ove godine kao uticaj direktne demokratije prepoznali po prvi put proteste, peticije, plenume i zborove.

Istovremeno, blizu 90 odsto ispitanika smatra da ne mogu da utiču na političke procese i odluke, dok je više od 90 odsto njih spremno da izađe na izbore jer su shvatili da je neophodno da koriste svoje građansko pravo i da utiču na donošenje odluka. 

Pored toga, kako Adamov naglašava, uočen je i drastičan skok kada je reč o motivaciji za izazak na izbore:

“Mi smo i ranijih godina videli da mladi žele da  koriste svoje glasačko pravo, ali sada je to procenat od preko 90 odsto mladih. Međutim, određeni procenat njih kaže da bi izašli na izbore samo ukoliko bi ih studenti pozvali”.

“Drago nam je što se po prvi put neki podaci koje vidimo kroz izveštaj menjaju ka veoma pozitivnom smeru, posebno kad govorimo o političkoj participaciji mladih, što je, verujem, direktan uticaj studentskih i srednjoškolskih protesta u proteklih devet meseci”, ocenjuje Gordana Adamov.

Istraživanje je sprovedeno krajem aprila i početkom maja ove godine, na uzorku od 1.259 ispitanika i ispitanica i obuhvatilo je ravnomerno oba pola starosti od 15 do 30 godina, podeljenih u tri brojčano jednake katogorije: srednjoškolci, studenti i mladi 25-30 godina. Nasumični uzorak je i regionalno ravnomerno pokrio celu Srbiju.