Buka oko nacrta novog zakona o dobrobiti životinja: Aktivisti ga ocenjuju kao legalizaciju nelegalnih praksi

Nakon što je organizacija “Kreni-Promeni” 15. oktobra na svojim društvenim mrežama objavila da je Ministarstvo poljoprivrede povuklo na doradu nacrt novog zakona o dobrobiti životinja, za koji se očekivalo da će uskoro da uđe u skupštinsku proceduru, istog dana su iz resornog ministarstva tu vest – demantovali.

“U jesenjem zasedanju Narodne skupštine nacrt nije predložen, već vraćen na doradu. Drugim rečima – pritisak građana je uspeo. Ovaj uspeh ne bi bio moguć bez vas koji ste potpisivali, delili i širili inicijativu – i bez podrške javnih ličnosti koje su stale uz nas”, navodi se na zvaničnoj Fejsbuk stranici organizacije “Kreni-Promeni”, koja je letos pokrenula i peticiju za izmene ovog dukumenta.

Nakon toga su iz Ministarstva poljoprivrede saopštili da nacrt nije povučen, već da je samo okončana “faza eKonsultacija”, tokom koje su zainteresovani građani, organizacije i ustanove mogli da dostave svoje komentare, predloge i sugestije, te da je 15. oktobra objavljen i izveštaj o tome.

“Ukupno je primljeno 389 komentara i predloga, a prihvaćen je, odnosno delimično prihvaćen ukupno 71 predlog. Svi komentari i predlozi detaljno su analizirani, a konstruktivne sugestije biće ugrađene u unapređeni tekst Nacrta zakona koji Ministarstvo priprema, a koji će biti osnov za sprovođenje javne rasprave. O datumu početka i načinu održavanja javne rasprave javnost će biti blagovremeno obaveštena”, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.

Istovremeno, iz ovog ministarstva ističu da je nacrt novog zakona o dobrobiti životinja usklađen sa propisima Evropske unije (EU), što, kako kažu, predstavlja jedan od ključnih koraka u procesu približavanja evropskim standardima.

Tačke sporenja

Sa takvom ocenom se, međutim, ne slažu aktivisti, a da bi snaga njihovih argumenata dobila dodatno na teženi, Tim za dobrobit životinja “Kreni-Promeni” je pokrenuo peticiju kojom se tražilo hitno povlačenje iz procedure Nacrta zakona o dobrobiti životinja, a koju je potpisalo više od 111.000 građana i građanki.

U njihovoj analizi ovog dokumenta, koju je radila profesorka Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta u Beogradu, a čije su brojne primedbe navedene i kao razmatrane u izveštaju Ministarstva poljoprivrede, navodi se da Nacrt zakona o dobrobiti životinja pogoršava postojeće stanje u vezi sa napuštenim životinjama i uvodi nehumane metode rešavanja ovog problema.

Takođe, kako je ocenjeno, nacrt legalizuje i pravno utemeljuje rad privatnika kojima se daju odrešene ruke da sa psima postupaju kako im je volja, što otvara vrata korupciji, a njime se takođe i pogoršava položaj životinja u prihvatilištima, jer veterinari više nemaju dužnost da pružaju pomoć životinjama u prihvatilištima.

Pored toga, ocenjeno je i da ovaj dokument ne ide u korist ni drugim životinjama, jer nije usklađen ni sa EU regulativom.

Koša: “Deluje mi kao da cilj nije prevencija, već ubijanje životinja”

Ukazujući na nedostatke koje su uočili u Nacrtu zakona o dobrobiti životinja, aktivisti za Magločistač ocenjuju da bi on legalizovao korupciju, nehumanost i zarađivanje na patnji životinja.

Jedan od njih je Tamaš Koša iz Bačke Topole, koji je proveo 7 godina u nekadašnjem bačkotopolskom azilu za pse “Prizorgo”, zatvorenom 2018. godine.

On ocenjuje da je u nactu ovog zakona pre svega problematično to što prilikom njegove izrade nije bila konsultovana stručna javnost, a onda i što sadrži dosta spornih tačaka.

“Njime bi se legalozovalo ubijanje životinja, jer predviđa da za eutanaziju sada više nije neophodno ni mišljenje veterinara. Takođe, ukoliko ministarstvo proceni da je to potrebno, zbog sprečavanja nekih zaraznih bolesti, može biti sprovedeno ubijanje životinja, čime se, po mom mišljenju, ministarstvu daju prevelike ingerencije”, ocenjuje Koša.

Kako dodaje, ostalo je neprecizirano i ko bi trebalo da odredi koje životinje će biti lišene života ako je već predviđeno da tu ulogu više nema veterinar, što, smatra, ostavlja prostor za zloupotrebe.

“Takođe, dozvoljava se privatnim firmama da osnivaju azile, gde dolazi do bespotrebne komercijalizacije. Smatram da imamo dovoljan broj prihvatilišta, samo bi ona trebalo da funkcionišu”, ističe Koša.

Kao još jednu spornu tačku nacrta ovog zakona on izdvaja premale sankcije za neodgovorno vlasništvo:

“Tu se kazne kreću od 5.000 do 10.000 dinara, što je simbolično i sigurno neće odvraćati ljude od odluke da izbace psa na ulicu u jednom trenutku kada im dosadi”.

Kako dalje navodi, generalno je njegov utisak da usvajanjem novog zakona cilj ne bi bila prevencija, već “ubijanje, koje je predstavljeno kao mnogo jednostavnija opcija”.

Po njemu, da bi se rešio problem posledica neodgovornog vlasništva, potrebno je ulagati u edukaciju, ali i u funkcionisanje sistema.

“Problem je to što pas može biti modni detalj, pa kad vlasniku dosadi – napusti ga. Neodgovodno vlasništvo je ključni problem u ovoj priči i mislim da se to može menjati edukacijom. S druge strane, tu treba da bude zakon koji se primenjuje u vidu kontrole i adekvatnog sankcionisanja neodgovornog postupanja”, naglašava Koša.

Banac: Nacrt novog zakona bi pogoršao već loše stanje

Aktivistkinja Tima za dobrobit životinja u grupi građana “Kreni-Promeni”, Jelena Banac, ocenjuje da bi prvobitno predložene izmene zakona praktično pogoršale postojeće stanje. 

“Mnoge nelegalne prakse koje se sprovode, a sa kojima smo se susreli obilazeći prihvatilišta za pse širom Srbije od početka ove godine, praktično bi ovim zakonom ušle u legalne tokove”, ističe ona.

U tom smislu ona izdvaja ogroman broj eutanazija koji je evidentiran u gradskim prihvatilištima za pse, gde izdvaja slučajeve Bačke Topole i Požege.

Takođe, kao spornu ona vidi i tačku da ministar može da odredi sprovođenje mere depopulacije.

“To znači da se u nekom periodu legalno sprovede akcija masovnog ubijanja pasa, kad se proceni da ih je previše. Međutim, nama je potrebno da se smanji priliv pasa sa ulice, da država sprovede kontrolu ilegalnih odgajivačnica i vlasničkih pasa, jer se životinje masovno ne čipuju i onda se lako izbacuju na ulicu jer se ne snosi odgornost”, naglašava Banac.

Prema podacima kojima raspolažu aktivisti “Kreni-Promeni”, Kinolški savez Srbije godišnje izda ogroman broj rodovnika, dok je sa druge strane u regisitru Uprave za veterinu tek manje od stotinak registrovanih odgajivača, što dovodi do zaključka da se radi o ilegalnoj prodaji pasa.

Postojeći zakon je dobar, ali se ne primenjuje

Postojeći Zakon o dobrobiti životinja koji je na snazi od 2009. godine, prema oceni naših sagovornika, dovoljno je dobar, ali je problem što se on ne primenjuje kako treba.

“Taj zakon je uglavnom dobar, preuzet je iz nekih evropskih zemalja. Međutim, svedoci smo da se ne sprovodi kako bi trebalo. Imamo sve lepo na papiru, ali nemamo kome da se obratimo, inspektori ne reaguju i ne izlaze na teren po prijavi”, navodi aktivista Tamaš Koša.

Kao primer on navodi Opštinu Bačka Topola koja, po njemu, ne pridaje dovoljno pažnje problemu nezbrinutih pasa. On podseća da je u ovoj lokalnoj samoupravi opsežnija akcija čipovanja pasa bila sprovedena 2017. godine.

“Mi smo tada, kao udruženje građana, izrazili želju da budemo u timu koji bi koordinisao akcijom, ali nam nisu dozvolili. Toj akciji je prethodilo to što smo tri godine zaredom tražili informacije od javnog značaja za sredstva koja se iz budžeta opštine troše na ime odštete za ujede pasa lutalica da bismo time dokazali da novca ima, ali da se on ne troši na prevenciju, nego na posledice”, navodi Koša.

Prema njegovoj oceni, akcija 2017. je bila sprovedena samo delimično jer je nakon čipovanja trebalo da bude odrađena i sterilizacija, a po potrebi i lečenje pasa kako bi se zaokružio program “uhvati-steriliši-pusti” (CRN) kao najsveobuhvatniji program kontrole populacije uličnih pasa.

“Mi smo u to vreme na osnovu donacija koje smo dobijali mesečno mogli da obezbedimo do 15 sterilizacija. Međutim, sada u Bačkoj Topoli toga više nema. Ako želite da sterilišete psa ili mačku, treba da idete do Malog Iđoša”, ističe Koša.

Slično njemu, i Jelena Banac smatra da Srbija već ima solidan zakon, te ističe da bi bilo dovojlno samo da se on adekvatno sprovodi kako bismo na polju dobrobiti životinja bili mnogo bolji.

Ona podseća i da je resorno ministarstvo dobilo pomoć u iznosu od 1,38 miliona evra iz evropskog fonda za usklađivanje propisa sa EU baš za sprovođenje strategije koja vodi ka humanom rešavanju problema napuštenih životinja, smanjenju ujeda i sprečavanju širenja zoonoza.

“Problem su nerad institucija i sistem koji ne funkcioniše. Zakon je dobar, ali se ne sprovodi. Ako bismo ušli u sistemsko čipovanje i sterilisanje pasa, mi bismo već  posle par meseci osetiti benefite tih akcija”, ocenjuje ona.