Budućnost Gomboškog sokaka: Kako bi mogla izgledati ulica Petra Drapšina nakon usvajanja novog plana?

Ulica Petra Drapšina, poznatija kao Gomboški sokak, jedna je od najstarijih kaldrmisanih ulica u Subotici. Prema novom predlogu plana detaljne regulacije zone u kojoj se ona nalazi, a koji čeka javnu raspravu, na pojedinim mestima u ovoj ulici predviđa se mogućnost izgradnje nižih stambenih objekata, formiranje parka, kao i potencijalno popločavanje same ulice.

Direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici Balaž Sič, odgovarajući na pitanja Magločistača na okruglom stolu o regulacionom planu Zone II, izjavio je da je ovo za sada samo mogućnost i naglasio da ovakva rešenja nisu obavezujuća, ali da se izgradnja višespratnica neće dozvoliti, jer bi to dovelo do trajnog uništenja kako ulice, tako i ambijentalne celine.

Upravo je zbog najave da bi ovaj prostor mogao da bude sledeća “žrtva” novogradnje, prethodni predlog plana iz 2021. godine bio povučen na doradu, jer su tadašnja rešenja izazvala burne reakcije stručne javnosti i samih građana, o čemu je pisao Magločistač.

„Mi bismo Drapšinovu zatvorili za saobraćaj, asfaltirali, stavili prelepo osvetljenje, klupe, i ta ulica bi sama od sebe ponovo oživela, prema mom i mišljenju dela zaposlenih u Zavodu. Taj koncept nismo mi izmislili – on postoji i u gradu Oradea (Veliki Varadin) u Rumuniji, koji nije imao dovoljno sredstava, pa su na ovakav način uredili grad koji je nakon toga nastavio da živi i da se razvija“, rekao je Sič.

Kada je u pitanju prostor nekadašnjeg Hajzlerovog kupatila, od koga je ostala parcela zarasla u korov, predlog Zavoda je da se on pretvori u malu zelenu oazu.

„Dozvoljena je izgradnja jednog objekta, ali on bi se nalazio sa unutrašnje strane parcele, dok bi se iz ulice Petra Drapšina prevashodno video park”, objasnio je Sič.

Na uglu ulica Petra Drapšina i Matije Gupca, na prostoru zapuštenog gradilišta, razmatra se mogućnost izgradnje kaskadne zgrade sa prizemljem i dva sprata.

„To je dovoljno velika parcela na kojoj bi mogla da se smesti takva zgrada, ali mora da se spušta prema dole i da se uklopi u postojeći ulični niz, kako bi se objekat što prirodnije uklopio u ambijent”, dodao je.

U susednoj ulici Maksima Gorkog predviđa se mogućnost izgradnje objekata do četiri sprata. Te bi se zgrade „spuštale” prema Drapšinovoj ulici, što je Sič nazvao „interpolacijom”, uz pojašnjenje da bi takvo rešenje moglo da se uklopi u postojeći ambijent.

Na pitanje Magločistača da li bi popločavanje Gomboškog sokaka značilo i trajno uništenje sadašnje kaldrme, po kojoj je ova ulica i poznata kao jedna od retkih preostalih takvih u gradu, Sič navodi da je prethodno potrebno proveriti koliko puta je sadašnje kamenje koje čini kaldrmu već bilo „izvrtano” tokom godina.

„Ako je jedan deo kocki oštećen, ne bi bilo adekvatno da ih ponovo vraćamo, ali bi možda u pojedinim delovima te ulice kaldrma mogla da se sačuva”, rekao je on i kao jedno od mogućih rešenja naveo primer iz ulice Age Mamužića.

Izmena plana i promena razmišljanja

Na pitanje istoričarke umetnosti Nele Tonković iz publike – šta se u znanju zaposlenih u Zavodu toliko promenilo da su ponudili potpuno drugačiji plan – Sič odgovara da je došlo do promene načina razmišljanja.

Tonković je podsetila na rušenje tri prizemne kuće u Ulici braće Radić, koja je prethodno bila proglašena za prostorno kulturno-istorijsku celinu, a na čijem mestu je lokalni investitor podigao višespratnicu koja je, prema njenom mišljenju, u potpunosti promenila urbani identitet ulice.

Sič priznaje da su zaposleni u Zavodu došli do tačke kada je bilo neophodno odlučiti – da li nastaviti s dosadašnjom praksom ili napraviti potpunu promenu koncepta.

„Da li da idemo u pravcu brutalnih rušenja koja su obeležila 2000-te ili da to promenimo i pokušamo da razmišljamo na drugačiji način. Sadašnji koncept nam je pomogao da danas imamo ovakav predlog plana za Zonu II”, istakao je.

Dodaje i da je važeći plan za Zonu III jako loš i da je potrebna njegova hitna izmena.

„Zona II je tek početak. Posle dolazi Palić, gde se očekuju velike i radikalne izmene, ali i strožije mere”, najavio je Sič.

Rani javni uvid u predlog Plana detaljne regulacije centra grada Subotice – Zona II završen je 23. aprila. Prethodni predlog plana je pre četiri godine bio povučen jer je predviđao rušenje više od polovine objekata u pet ulica koje se nalaze u zaštićenom jezgru grada.

Pojedini investitori su u međuvremenu već otkupili neke od kuća u ovom delu, dok se ostale nalaze u privatnom vlasništvu.

Objavljen uvid u Plan centra Subotice za Zonu II koji je povučen jer je predviđao rušenja u zaštićenoj zoni

Zona II obuhvata 16 ulica sa objektima, većinom stambenim, izgrađenim krajem 19. i početkom 20. veka. Među njima se posebno ističe ulica Petra Drapšina, sačuvane nepravilne, spontane strukture, koja predstavlja izuzetnu vrednost i čuva duh gradskog jezgra.

Đukanović: Arhitektonsko nasleđe Subotice ugroženo investitorskim urbanizmom

Profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu Dubravka Đukanović izjavila je novinarima uoči današnje konferencije u Gradskoj kući da je „arhitektonsko nasleđe, pre svega 20. veka, kod nas izuzetno ugroženo investitorskim urbanizmom, što se jasno vidi i u Subotici”.

„Kada prođete nekolicinom tih fantastičnih ulica koje su do pre par decenija krasili manji ili veći istorijski objekti, danas na svakoj četvrtoj, petoj, sedmoj lokaciji su izgrađene nove stambene zgrade koje potpuno menjaju identitet ovog grada. Takve bi zgrade mogle da stoje na nekoj rubnoj lokaciji Subotice”, istakla je Đukanović.

Ona je naglasila da je jednako važna ne samo zaštita pojedinačnih objekata, već i ambijentalnih celina “jer sve to čini tkivo Subotice koje je prepoznatljivo i vrednovano kao nešto izuzetno posebno”.

Zamenica gradonačelnika Subotice Čila Goli je rekla da postoji više desetina objekata koji su ugroženi, a da će se planskim dokumentima definisati njihova zaštita, kao i razvoj.

“Nije nam cilj da sa zaštitom spomenika kulture ugasimo razvoj turizma ili savremeni razvoj grada, već da damo jedan sadržaj što će biti dodatna vrednost našeg grada. Na taj način ćemo definisati u budućnosti sve planove detaljne regulacije”, zaključuila je Goli.