U bačkotopolskom prihvatilištu eutanazirana 74 psa: Aktivisti najavljuju krivičnu prijavu protiv “Komgrada”

Tim za dobrobit životinja organizacije “Kreni-Promeni” u saradnji sa aktivistima šabačkog Udruženja “Pravo na život” najavljuje tužbu za nehumano postupanje sa psima, za nezakonite eutanazije i nenamensko trošenje novca protiv Javnog preduzeća “Komgrad” iz Bačke Topole, u čijoj je nadležnosti lokalno Privremeno prihvatilište za pse.

Od početka 2025. godine, u ovo prihvatilište je smešteno 125 pasa, od kojih je uginuo 21, vlasniku je vraćeno njih 9, udomljeno je 13, dok su eutanazirana čak 74 psa – podaci su koje je Magločistaču dostavilo nadležno javno preduzeće.

Za šabačke aktiviste Udruženja “Pravo na život” takva praksa je sporna, a sporna je i izjava veterinara angažovanog u prihvatilištu koju su oni snimili prilikom nedavne posete prihvatilištu, a nakon prijava građana koji su tvrdili da se sa psima ne postupa na human način.

“Ako ih ne udome, posle 10 dana smo u obavezi da ih uspavamo zato što im kvalitetniji život ne možemo obezbediti”, čuje se u snimku nastalom ispred objekta, koji su na društvenim mrežama objavili volonteri prihvatilišta za pse iz Šapca i članovi Udruženja “Pravo na život”.

Izjavu, koju ovi aktivisti smatraju spornom, dala je osoba koja se na video-snimku izjašnjava kao veterinar privatilišta, pozivajući se na Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu. 

Aktivisti, međutim, smatraju da nijedna tačka zakona koji reguliše lišavanje života životinja ne predviđa tako nešto. Zbog toga će, kažu, protiv “Komgrada” podneti krivičnu prijavu.

“To je mimo Zakona o dobrobiti životinja koji jasno propisuje situacije u kojima pas može biti eutanaziran. Generalno, pas može biti lišen života samo ako je toliko bolestan da ne postoji način da se oporavi ili ako pati. A ovde imamo situaciju da se zdravi psi ubijaju”, izjavila je za Magločistač Vesna Teodorović, predsednica Udruženja “Pravo na život”.

“Komgrad”: Psi se ne eutanaziraju nakon 10 dana, veterinar bio isprovociran

Iz JP “Komgrad”, u odgovoru za Magločistač, negiraju informaciju da se psi u prihvatilištu eutanaziraju nakon 10 dana, te kažu da je objavom “senzacionalističkog sadržaja na društvenim mrežima ugrožen rad prihvatilišta i preduzeća”, i da  je “veterinar bio isprovociran nastupom dotičnih”.

“Uzrokovali su širenje govora mržnje, s obzirom na to da se na društvenim mrežama vodi hajka protiv naših zaposlenih i veterinara. Svojim nastupom su isprovocirali veterinara, koji svoj posao obavlja savesno i odgovorno već 40 godina”, ističu u “Komgradu”.

Kako naglašavaju, za kontrolu njihovog rada kao merodavne i jedine nadležne smatraju inspekcijske službe, koje “prilikom dosadašnjih nadzora nisu uočile nehuman način postupanja prema uhvaćenim životinjama”. 

Ujedno, oni preciziraju korake u postupanju prema uhvaćenim psima, naglašavajući da zakone i pravilnike ne krše:

“Nakon hvatanja, pas se smešta u karantin na deset dana i u tom periodu je pod nadzorom veterinara. Ako se utvrdi da je vlasnički – vraća se vlasniku. Ako pas nije čipovan, smešta se u privremeno prihvatilište i otvara se put za udomljavanje. Lišavanje života pasa se vrši u skladu sa zakonom i na osnovu mišljenja veterinara”.

Na osnovu procene veterinara, navodi se dalje, postupa se u skladu sa članom 15. Zakona o dobrobiti životinja, koji kaže da se “životinja lišava života ukoliko ne može da se prilagodi uslovima smeštaja, a njeno puštanje na slobodu predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu”.

U ovom preduzeću ističu i da zaposleni u Privremenom prihvatilištu poseduju sertifikat za rad u prihvatilištu, da sa životinjama postupaju na human način i sa pažnjom dobrog domaćina, te da su smeštenim psima obezbeđeni svakodnevni nadzor, ishrana i kontrola od strane veterinara.

Član 15. Zakona o dobrobiti životnja, koji datira iz 2009. godine, decidno navodi pod kojim uslovima se životinja može lišiti života, i to na human način:

1) ako je povređena, neizlečivo bolesna, telesno deformisana ili na drugi način patološki onesposobljena tako da oporavak nije moguć, a život za nju predstavlja bol, patnju, strah i stres;
2) ako je dostigla starost pa joj otkazuju osnovne životne funkcije; ako se koristi za ishranu ljudi;
3) ako se koristi u naučnoistraživačke i biomedicinske svrhe, u skladu sa zakonom;
4) ako se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo;
5) ako životinja ne može da se prilagodi uslovima smeštaja, a njeno puštanje na slobodu predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu;
6) ako je u pitanju uništavanje štetnih glodara;
7) ako je neophodno kontrolisati brojnost populacije određene vrste divljih životinja, u skladu sa posebnim propisima;
8) ako je lišavanje životinje života od veće koristi za njenu dobrobit nego što su patnje od daljeg života, u skladu sa mišljenjem veterinara.

Iz “Komgrada” se pozivaju i na član 67. istog zakona, u kom, između ostalog, stoji: “Ako se životinji u roku od najmanje 30 dana od dana smeštanja u prihvatilište (…) ne pronađe vlasnik, odnosno ako se ne zbrine na  drugi način, sa životinjom se postupa u skladu sa programom kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka iz člana 54. zakona”.

Član 54. Zakona o dobrobiti životnja, naime, nalaže da su lokalne samouprave dužne da izrade i sprovode program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka prema specifičnostima sredine. 

Iz “Komgrada” su dostavili i Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji opštine Bačka Topola, koji je 2012. usvojila lokalna samouprava, a u kom se kao jedna od mera kontrole brojnosti populacije navodi i eutanazija:

“Eutanazija je lišavanje života pasa i mačaka na human način, dok su Zakonom o dobrobiti životinja propisani slučajevi kada se eutanazija može sprovoditi. U ostalim slučajevima primenjuje se Strategija ‘uhvati-steriliši-pusti’”.

Teodorović: “Zakon se tumači proizvoljno”

Vesna Teodorović, pak, ovakvo “Komgradovo” tumačenje zakona i lokalnog programa kontrole populacije napuštenih pasa komentariše kao “potpuno proizvoljno”, dodajući da neznanje ne oslobađa krivice.

“Svaka lokalna samouprava mora da ima svoj lokalni program i on se pre svega odnosi na kontrolu sterilizacijom i čipovanjem pasa, a ne njihovom likvidacijom. Kontrola brojnosti populacije nikako ne sme da bude ‘pobićemo pse’”, kaže ova aktivistkinja.

Iz Udruženja “Pravo na život” ocenjuju da je situacija slična u 90 odsto prihvatilišta po Srbiji, “gde je ogroman procenat uginuća, gde se ne bave psima, gde postoje malverzacije i korupcija”, ali istovremeno ističu da “bačkotopolsko prihvatilište prednjači po nepoštovanju odredaba predviđenih pravilnikom o uslovima za  prihvatilište”.

“Mi smo u Šapcu od 500 uginuća  godišnje – zahvaljujući radu volontera – tu brojku sveli na dvadesetak, a 2023. smo ih imali samo 6, što pokazuje da psi mogu da prežive u prihvatilištima ako se hrane i ako se vodi računa o njima”, ističe Vesna Teodorović iz šabačkog udruženja “Pravo na život”.

Iz opštinskog budžeta za dve godine 5 miliona dinara, ali ne za čipovanje i sterilizaciju

Kako “Komgrad” navodi u svom pisanom odgovoru šabačkim volonterima, u koji je Magločistač imao uvid, to preduzeće je za veterinarske usluge u 2024. godini utrošilo 540.000 dinara, dok je prema ugovoru za 2025. godinu taj iznos 660.000 dinara.

Međutim, u specifikaciji tih troškova nigde se decidno ne navodi eutanazija, pa stoga u Udruženju “Pravo na život” sumnjaju da je novac trošen nenamenski.

Naime, kao najviša stavka među troškovima za svaki pojedinačni mesec stoji “uspavljivanje duvaljkom”, za šta se plaćalo mesečno od oko 27.000 do 43.000 dinara, odnosno blizu 2.700 dinara po dozi, kojih je ukupno bilo 134. Takođe, među troškovima se navodi i “Euneizlečivih”, čega je u 2024. godini bilo dva slučaja.  

Ovi troškovi se, smatraju volonteri iz Šapca, ne poklapaju sa brojem pasa lišenih života:

“Mi smo od veterinara dobili specifikaciju troškova i među naplaćenim uslugama se ne nalazi nijedna eutanazija. Veterinar je rekao da se pod eutanazijom podrazumeva uspavljivanje duvaljkom, što je zapravo privremeno uspavljivanje psa prilikom hvatanja na ulici kako bi se on bezbedno uneo u prihvatilište”, ističe Vesna Teodorović, i dodaje:

“Zakon takođe propisuje i obavezno čipovanje vlasničkih pasa, a nakon 15 dana privatilište postaje vlasnik psa i u obavezi je da ga čipuje. Međutim, nijedan od eutanaziranih pasa u 2024. godini nema čip i nijedan nije bio sterilisan”, tvrdi ona na osnovu uvida u dokumentaciju.

Prema tome je, zaključuje ona, Bačka Topola specifičan slučaj jer se iz opštinskog budžeta ne izdvajaju sredstva za sterilizaciju pasa:

“To je jedinstven slučaj na koji sam ja do sada naišla, da se iz budžeta finansira isključivo hrana, bez sterilizacije i čipovanja”, ocenjuje Teodorović, precizirajući da je, prema veterinarskoj dokumentaciji, tokom 2024. godine sterilisano, čipovano i pušteno samo 15 pasa, dok ih je još 11 čipovano i udomljeno.

U pogledu obezbeđivanja sredstava za brigu o psima u privremenom prihvatilištu, iz “Komgrada” za Magločistač odgovaraju da novac obezbeđuju delom iz sopstvenih prihoda, a delom iz budžeta Opštine Bačka Topola.

Tako je, kako navode, prošlogodišnji ugovoreni iznos sa Opštinom za ove namene, identično kao i u 2025. godini, iznosio bezmalo 2,5 miliona dinara, a namenjen je hvatanju, prevozu, smeštaju i ishrani napuštenih životinja, kao i izlasku na teren po prijavi građana, za šta je ukupno 2024. godine utrošen 2,1 milion dinara.

Međutim, iz ovog javnog preduzeća napominju da u pogledu rashoda u tu sumu nisu uključeni troškovi poput veterinarskih usluga, održavanja vozila, investicionog ulaganja u prihvatilište, goriva, zarade zaposlenih i drugih troškovi, a koji su lane iznosili ukupno oko 6 miliona dinara.