Uređenje atarskih puteva u Bačkoj Topoli: Paori stanje ocenjuju kao loše

“Sanirali smo atarske puteve u Bačkoj Topoli. Poslednjih dana smo napravili još jedan važan korak u podršci bačkotopolskim poljoprivrednicima: uz saradnju opštine, mesne zajednice i Udruženja poljoprivrednika uspeli smo popraviti 35 kilometara ataraskih puteva”, objavio je predsednik Opštine Bačka Topola, Adrian Satmari, na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici 22. aprila ove godine.

Kako je dodao, radovi su izvedeni sa 10 traktora i odvijali su se oko puteva koji vode ka Bečeju, Senti i Malom Iđošu. 

“Zahvaljujući prošlogodišnjim i ovogodišnjim intervencijama, već se vide značajna poboljšanja. Ovom merom ćemo i u buduće nastaviti da podržavamo naše proizvođače”, navodi se u objavi.

Paori koji te puteve koriste imaju, međutim, drugačiji utisak.

Od plana do realizacije: Šta kažu izveštaji

Godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u opštini Bačka Topola za prošlu, 2024. godinu bilo je previđeno 50,5 miliona dinara prihoda od zakupa tog zemljišta.

Od tih prihoda, 16,7 miliona dinara je bilo planirano za uređenje 16 kilometara atarskih puteva, dok je za obeležavanje 200 hektara parcela opredeljeno 750.000 dinara.

Takođe, Opštinsko veće opštine Bačka Topola je u februaru 2024. godine donelo Zaključak o obezbeđivanju goriva mesnim zajednicama na teritoriji opštine, kada su na osnovu podnetih zahtva za 14 njih preusmerena novčana sredstva za kupovinu po 600 litara goriva za te namene. Prijave za subvencije za kupovinu goriva u visini od oko 120.000 dinara podneli su predstavnici mesnih zajednica u Bačkoj Topoli, Bačkom Sokolcu, Bajši, Gornjoj Rogatici, Gunarošu, Karađorđevu, Krivaji, Malom Beogradu, Pačiru, Panoniji, Pobedi, Staroj Moravici, Tomislavcima i Novom Orahovu, pa je tako za ove namene lane bilo usmereno ukupno približno 1,6 miliona dinara.

Dodatno je  na osnovu konkursa o sufinansiranju uređenja atarskih puteva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, budžetom opštine Bačka Topola 2024. godine bilo predviđeno nešto više od 2,7 miliona dinara za uređenje atarskih puteva u Novom Orahovu.

Na osnovu izveštajne dokumentacije mesnih zajednica, koja je Magločistaču dostavljena po osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, puteve su uređivali poljoprivrednici svojim traktorskim priključcima – tanjiračom, drljačom, setvospremačem, valjkom, gederom, plugom, a na istim potezima su vršeni različiti tipovi radova ili su ti radovi ponavljani.

Ukupna dužina održavanih puteva po mesnim zajednicama, koja se navodi u obrascu 2, nije evidentirana kod svake mesne zajednice, a za pojedine mesne zajednice Magločistaču nije ni dostavljena, te su podaci o ukupnoj održavanoj dužini atarskih puteva u pojedinim mesnim zajednicama upitni.

Ipak, prema dostavljenim formularima sa podacima o korišćenoj mehanizaciji i izvršenom radu, mesne zajednice su navodile da su održavale od 5.000 metara atarskih puteva koliko je prijavljeno u Novom Orahovu, do 31.099 metara u Bajši.

Mesna zajednica “Bački Sokolac” navodi da je u prošloj godini bilo uređivano 6.000 metara atarskih puteva, u Gornjoj Rogatici se radilo na 26.404 metara, u Gunarošu na 9.000 metara, u Karađorđevu na 7.900 (na parcelama 2393, 2390, 2388, 2386 i 2387), a na Krivaji na 9.000.

Mesna zajednica “Mali Beograd” je prema podacima iz dokumentacije lane uređivala 6.350 metara atarskih puteva, Pačir 12.571, Stara Moravica 21.000, dok je za Tomislavce, Panoniju i Pobedu navedeno da je na 10.000 metara atarskih puteva košena trava, odnosno uklanjano nisko rastinje. U izveštaju stoji da je po košenju trošeno 15 litara goriva.

Mesna zajednica “Bačka Topola” u izveštajnoj dokumentaciji navodi da su održavani putevi uz više od 30 parcela, dok su uz sedam od njih u dužini od 16.800 metara i popunjavane velike rupe.

Pretprošle godine subvencionisano 3.900 litara goriva, uređeno preko 200 kilometara puta

Prema podacima dostavljenim Magločistaču, atarski putevi na teritoriji bačkotopolske opštine su uređivani i 2023. godine, kada su na ime kupovine goriva za ove namene, odlukom Opštinskog veća, na račune 13 mesnih zajednica preusmerena sredstva za nabavku po 300 litara goriva – za sve mesne zajednice približno 700.000 dinara za ukupno više od 200 kilometara uređenog atarskog puta.

Iste godine je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivedu, vodoprivredu i šumarstvo putem konkursa lokalnoj samoupravi dodelio subvencije za uređenje atarskih puteva i otresetišta, u iznosu od gotovo 7,6 miliona dinara. Prema podacima iz Odluke o rebalansu budžeta za 2023. godinu, ova sredstva su bila namenjena uređenju atarskih puteva – ponovo u Katastarskoj opštini Novo Orahovo.

Magločistač se vezano za plan uređenja atarskih putevi u bačkotopolskoj opštini obratio članu Opštinskog veća zaduženom za resor poljoprivrede i privrede, Tomik Nimrodu, međutim, do zaključenja teksta nisu stigli odgovori na pitanja – koliko je ukupno sredstava za ove namene izdvojeno iz opštinskog budžeta za poslednjih pet godina, koja dužina kojih puteva je uređena za taj period, kao ni poseduje li lokalna samouprava plan po kojem se atarski putevi uređuju.

Mikuška: Sporedni atarski putevi u korovu i skrivenim rupama

Poljoprivrednik iz Bačke Topole, Mikuška Čaba, za Magločistač kaže da svake nedelje bar jednom koristi atarske puteve u bačkotopolskom ataru, i to pretežno one “glavnije”, ali i u Tomislavcima, Karađorđevu i Novom Orahovu.

“Ti putevi su u boljem stanju u odnosu na sporedne. Međutim, njih koriste i kamioni iz drugih delatnosti, ne samo poljoprivrednici. Sporedni atarski putevi nisu uređeni. Zarasli su u korov i što je najveći problem – imaju puno rupa koje se zbog visoke trave ni ne vide, pa se traktor može lako zaglaviti”, kaže Mikuška, i dodaje da je takvu situaciju imao i sam. 

S obzirom na to da je dugogodišnji korisnik atarskih puteva, praveći paralelu sa ranijim godinama, ocenjuje da su glavni atarski pravci “ravniji, ali ne i uređeniji”:

“Rupe nisu sanirane, nego je samo drljačama pređeno preko njih bez da se prethodno popune. Ove godine sam prvi put video da su nešto radili baš na popravci puteva, ali se to svodi na svega 4 ili 5 deonica”, precizira on.

Kako zapaža, prilikom uređivanja tih puteva, rupe se zapisaju livničkim peskom, što smatra veoma lošom praksom:

“Sipanjem peska u rupe se zapravo zakiseljava zemlja i trajno uništavaju ivice njiva. To možemo videti u ataru kod ‘Capriola’ i kod ctare ciglane ‘Horvat’ gde vetar odnosi pesak i do obližnjih kuća i to ljudima smeta. Smatram da saniranje peskom nije dobro rešenje”, zakljčuje Čaba Mikuška.

Grgić: “Ni na jednom atarskom putu u Karađorđevu više nema mimoilaženja traktorima”

Poljoprivrednik iz Karađorđeva, Gojko Grgić, stanje u ataru njegovog sela ocenjuje kao katastrofalno.

Kako ističe, uz neodržavanje, tome su doprinele i prolećne kiše, ali i nemar poljoprivrednika.

“Dosta njih je svoju zemlju izdalo u zakup, i te njive neretko rade ljudi koje ne interesuje ni put, niti išta, već je njihovo samo da odu na njivu i odrade posao. Nekada se znalo da, kada padne kiša, dva-tri dana se ne ide u polje i zbog njive i zbog puta. Međutim, sada toga više nema”, objašnjava Grgić.

On dodaje da je jedan od uzroka lošeg stanja u atarskim putvima i taj što je veliki broj poljoprivrednika uzorao deo ceste u korist svoje njive.

“Polazim od sebe. Čim je jedan uzorao, svi smo ravnali po njemu, tako i sa druge strane puta. Ni na jednom putu nema više mimoilaženja traktorima. Tu sada mogu samo da se mimoiđu dva bicikla i da jedan vozač drugog dokači laktom. Uz to su svi napravili jarkove po pola metra da se ne ide u njegovu njivu”, kaže Grgić. 

Upitan da li je poslednjih godina uočio da se išta radilo na putevima karađorđevačkog atatra, on odgovara da je video samo radnika jednog komšije koji je “prešao tanjiračom deo puteva koji on sam koristi”.

“Nekoliko puta sam ja predlagao da se oganizujemo i da svako od nas ko radi zemlju u selu izađe sa onom mehanizacjom kojom raspolaže i da to uredimo. Međutim, nisam naišao na podršku drugih poljoprivrednika”, naglašava Grgić.

On kao primer višegodišnje dobre prakse u tom smislu izdvaja Bački Sokolac, gde takođe ima njive koje obrađuje, međutim, naglašava da je ove godine čak i tamo situacija loša.

“Do ove godine su u Sokolcu redovno radili organizovano. Mislim da je to bilo uz subvencije za gorivo koje daje opština. Izvođen je i geometar, udarani su kočevi bez obzira da li je posejano ili ne, i uredi se put. Ove godine to nisam primetio”, objašnjava ovaj poljoprivrednik iz Karađorđeva.