Tokom 2022, u Bačkoj Topoli evidentirano više od 50 slučajeva nasilja nad ženama

Stid od osude okoline, ekonomska zavisnost od nasilnika, strah od osvete, nepoverenje prema institucijama – najčešći su razlozi, prema mišljenju sagovornica Magločistača, zbog kojih žene odlažu da prijave nasilnika.

Kada je reč o malim sredinama, iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) ovom spisku dodaju i imanjak resursa, nasilnikova poznanstva u institucijama, udaljenost institucija od mesta stanovanja, nedostatak organizacija civilnog društva koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja i koje mogu imati korektivnu ulogu kada institucije ne reaguju na nasilje.

Upravo se AŽC-u obraćaju žene samoinicijativno putem SOS telefona ili ih na taj korak upućuju nadlažne institucije radi dalje stručne podrške i osnaživanja.

“U direktnom radu sa ženama primećujem da postoji nezadovoljstvo stručnjacima sistema, tačnije, prisutno je nepoverenje, nerazumevanje, negiranje nasilja i iskustva nasilja koje imaju žene. Tome može doprineti preopterećenost sistema, kao i nedostatak stručnog kadra i podrške u njihovom radu, ali i neosvešćenost predrasuda i stereotipa koji postoje i koji su karakteristični za patrijarhalno društvo”, ocenjuje Jovana Markulić iz AŽC-a.

Međutim, dodaje ona, ima i pozitivnih iskustava žena, gde su stručnjaci i stručnjakinje preduzeli sve mere u sprečavanju nasilja, što govori da postoji njihovo neujednačeno postupanje ne samo na nivou države, već i u okviru istih institucija.

Klub žena “Hera”: Dobar lokalni sistem u Bačkoj Topoli postavljen pre 15 godina

Iz Kluba žena “Hera” iz Bačke Topole, nevladine organizacije koja pruža individualnu podršku ženama žrtvama nasilja, saradnju sa lokalnim institucijama ocenjuju kao uhodanu i dobru.

“Mi smo imali jako dobra iskustva sa institucijama na lokalu. Iz iskustva žena smo takođe dobijali iste informacije. Imali smo posebno dobru saradnju sa lokalnim ombudsmanom, pravnikom koji je pružao besplatnu pravnu pomoć i Centrom za socijalni rad”, kaže za Magločistač Eta Kovač, počasna predsednica udruženja “Hera”.

Naime, objašnjava ona, nakon sprovedenih obuka u organizaciji AŽC-a, a posredstvom “Here”, u Bačkoj Topoli je pre 15 godina postavljen temelj današnjem sistemu zaštite od nasilja, u koji su bili uključeni lokalni Centar za socijalni rad, MUP, Zaštitnik građana, Služba za pružanje besplatne pravne pomoći.

Pored toga, kako navode u “Heri”, u to vreme su se na više nivoa dogodile izuzetno povoljne okolnosti za postavljanje takvog sistema, u čemu su veoma bitnu ulogu odigrali i senzibilisani ljudi iz ključnih institucija:

“Zahvaljući pojedinkama i pojedincima od uticaja, koji su prepoznali i podržali tu inicijativu, priključili se i pomogli da se cela priča institucionalizuje, u Bačkoj Topoli imamo sistem koji već petnaest godina odlično funkcioniše. A postavljen je i zahvaljujući dobrim odnosima “Here” sa velikim organizacijama, odnosno pokrajinskim i državnim institucijama”, prisećaju se u ovoj nevladinoj organizaciji.

Centar za socijalni rad opštine Bačka Topola: “Možemo biti primer dobre prakse”

Prema evidenciji Centra za socijalni rad opštine Bačka Topola, tokom 2022. godine evidentirano je više od 50 slučajeva nasilja nad ženama.

Iz te institucije ocenjuju da se od 2017. godine, otkad je na snazi novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, menjaju stvari nabolje.

“Veliki pomak je napravljen poslednjih godina, primenom novog zakona. Menja se, pre svega, svest građana i građanki, a žene prijavljuju nasilje. S druge strane, u smislu funkcionisanja institucija u sistemu zaštite od nasilja, Bačka Topola može da bude primer dobre prakse”, ocenjuje za Magločistač direktorka Centra za socijalni rad u Bačkoj Topoli, mr Jasmina Zimonjić.

Prema podacima Centra za socijalni rad opštine Bačka Topola, žrtve nasilja su u najvećem broju slučajeva žene starosti od 27 do 65 godina, dok je počinilac u 14 slučajeva bio suprug, zatim nevenčani suprug u 12 slučajeva, a potom i emotivni partner u 6 slučajeva. Najčešće se prijavljuje psihičko nasilje.

Ona tvrdi da mreža lokalnih institucija uključenih u zaštitu od nasilja pridaje izuzetnu važnost i prioritet u postupanju.

“Institucije sarađuju i posreduju u svim segmentima gde su one jedan od učesnika u procesu. Zaista se u tom lancu postupa u skladu sa zakonom i procedurama. Tako na svaku i bilo čiju prijavu reagujemo i izlazimo na teren odmah, a dostupni smo svakodnevno 24 časa”, objašnjava Zimonjić.

Ona kaže da, međutim, uvek postoji prostor za još bliži pristup i razumevanje statusa žrtve, posebno u slučajevima žena iz marginalizovanih grupa, izdvajajući da u evidenciji nema prijavljenih slučajeva nasilja nad Romkinjama.

“Ovo se odnosi i na celo društvo gde su i dalje prisutne predrasude i stereotipi o ženama kao žrtvama nasilja. Ovde stalno naglašavamo ženama da one nisu krive i da ne prihvataju kao opravdanje za nasilje to što su one nekog navodno isprovocirale svojim oblačenjem, nastupom ili stavom”, naglašava Jasmina Zimonjić.

Pored toga, direktorka bačkotopolskog Centra za socijalni rad ocenjuje da bi žrtvama nasilja delovanje većeg broja nevladinih organizacija sigurno dodatno pomoglo:

“Mi smo otvoreni za saradnju i u svakom slučaju je poželjno prisustvo civilnih organizacija. Sigurna sam da bi one pomogle žrtvama nasilja u osnaživanju, kao i u stvaranju bezbednog okruženja za sve žene, sve devojčice, za svakog građanina. Pored njih, mnogo je u tom smislu značajna i uloga medija”, zaključuje Zimonjić.

Policijska uprava Subotica: Nijedna žena žrtva nasilja nije imala primedbe na postupanje policije

Iz Policijske uprave Subotica objašnjavaju za Magločistač da svi policajci koji postupaju u prijavama porodičnog nasilja prehodno prolaze i teoretski i praktični deo obuke za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na Pravosudnoj akademiji i Kriminalističko-policijskom univerzitetu.

“Usavršavanje policijskih službenika predstavlja kontinuirani proces. U Policijskoj upravi u Subotici do sada su ove obuke prošla 62 policijska službenika, a one se od 2017. godine, od kada je prva obuka organizovana, sprovode svake godine”, kažu iz PU Subotica.

Prema njihovim rečima, do sada nijedna žena žrtva nasilja nije imala primedbe na postupanje policije kada prijavi porodično nasilje.

Na evidenciji Ministartva unutrašnjih poslova – Policijske uprave Subotica, u Bačkoj Topoli od 2012. godine do danas, nije izvršeno nijedno krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom.

Pripadnici MUP-a u Bačkoj Topoli, tokom prošle godine su izrekli ukupno 55 hitnih mera, od kojih je 31 bila mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, dok su 24 hitne mere predstavljale privremeno udaljenje učinioca iz stana. Istovremeno je podneto 9 krivičnih prijava za krivično delo nasilje u porodici.

Na pitanje Magločistača kako bi se institucije, posebno one u malim sredinama, mogle dodatno senzibilisati na nasilje nad ženama, iz subotičke Policijske uprave odgovaraju da je nasilje u porodici veliki društveni problem, nezavisno o veličini sredine:

“Mi po svakoj prijavi odmah postupamo, i svaka instutucija koja je uključena u sprečavanje nasilja u porodici, prvenstveno tužilaštvo, prekršajni sudovi i centri za socijalni rad, preduzimaju sve mere iz svoje nadležnosti kako bi pružile podršku žrtvi i sankcionisale nasilnika”, tvrde iz PU Subotica.

IRIDA: Potreban je bolji rad institucija

Iz Inicijative za ravnopravnost, inovativnost i društveni angažman (iRIDA) iz Novog Sada smatraju, s druge strane, da institucije u Srbiji generalno nisu dovoljno senzibilisane, te da postoji niz pokazatelja potrebe za njihovim boljim radom:

“Od haštaga ‘Nisam prijavila’ koji je podstakao žene da govore o nasilju koje su preživele, do svedočanstava glumica i intervjua silovatelja koji je objavljen u tabloidu koji je zapravo ogolio sve manjkavosti sistema i jasno dao žrtvama do znanja da su prepuštene same sebi”, nabraja Slavica Trifunović, PR ove organizacije.

Ona naglašava da institucije treba zajednički da rade na tome da žrtve počnu da im veruju i da znaju da im se u situacijama nasilja mogu obratiti, bez ikakve bojazni da će pomoć izostati.

Trifunović ističe da je pored međusobne saradnje institucija od izuzetne važnosti i da zaposleni u njima budu stručni, obučeni i senzibilisani:

“Sve to u cilju razumevanja onog kroz šta žrtve nasilja prolaze i pružanja odgovarajuće podrške i pomoći. To je važno zato što nije uvek slučaj da unutar institucije imamo i senzibilisane zaposlene, pa se događa da njihova reakcija u trenutku kada im se žena obrati za pomoć bude neadekvatna”.

Iz IRIDE naglašavaju i da bi aktivnosti nevladinih organizacija poput “Here” u Bačkoj Topoli u malim sredinama dovele do rasterećenja postojećih ustanova, te bi one svoje delovanje mogle da preusmere i na druge aktivnosti i probleme žena u zajednici.

“Istovremeno, žene žrtve nasilja bi se dodatno ohrabrile da se obrate nekome za pomoć ukoliko bi znale da postoji više organizacija. U pogledu institucija, postojanje više nevladinih organizacija doprinelo bi većem pritisku na njih da adekvatno rade svoj posao, što bi moglo takođe da utiče na promenu”, zaključuje Trifunović.

Edukacija u cilju ranog prepoznavanja “crvenih zastavica”

Iz Autonomnog ženskog centra naglašavaju da praksa pokazuje da žene širom Srbije nose različita iskustva iz institucija, od trenutka kada im se obrate da prijave nasilje ili da se informišu.

“Neretko se kreću između dve situacije – od negiranja nasilja i obeshrabrivanja žrtve do preduzimanja mera kako bi se sprečilo dalje nasilje. Postupanje je i dalje neujednačeno na teritoriji Srbije i zavisi od senzibiliteta i edukacije profesionalki i profesionalaca i njihove spremnosti da se edukuju u pravcu prepoznavanja ranih ‘crvenih zastavica’ da je nasilje prisutno”, navodi Jovana Markulić iz AŽC-a.

Ona ističe da je u malim sredinama više okolnosti koje održavaju ženu u nasilju:

“Primećujem da osuda sredine sa ciljem da se žrtva ponizi i okarakteriše kao loša supruga ili majka kada prijavi nasilje jeste još jedan faktor koji otežava ženi da prijavi nasilje ili da istraje u postupcima koji imaju za cilj da osiguraju da se nasilje zaustavi. Teškoću male sredine predstavljaju i poznanstva koje nasilnik ima i kojim obično zastrašuje žrtvu. Neretko osobe iz institucija poznaju i žrtvu i nasilnika, te su u strahu od osvete nasilnika.”, objašnjava Markulić.

Naša sagovornica smatra, međutim, da je rešenje ovih problema u edukaciji i prevenciji:

“Situaciju bi svakako popravila prevencija i edukacija za profesionalce i profesionalke, koja ima za cilj da poveća znanje o fenomenu nasilja prema ženama, a time i utiče na senzibilitet stručnjaka i stručnjakinja u radu sa žrtvama nasilja, ali i na adekvatniji odgovor na nasilje”, zaključuje Jovana Markulić iz AŽC-a.