Studenti krenuli iz Bačke Topole ka Subotici: Niko nije spavao pod kišnim nebom

Studenti i srednjoškolci, ali i profesori i građani, poljoprivrednici i bajkeri nastavili su danas oko 11 sati iz Bačke Topole svoj put ka Subotici, gde će 17. maja biti održan protest. 

Oni su dva dana ranije ka severu peške krenuli iz Beograda, Novog Sada, Srbobrana, Vrbasa, Valjeva, Užica, Zrenjanina i drugih mesta, a danas im se u šetnji pridružilo i desetak mladih Bačkotopolčana.

Uprkos odluci lokalne samouprave da ne odobri upotrebu školskih sala za njihovo prenoćište u Bačkoj Topoli, ova opština i njena okolna sela su noćas ugostili blizu 400 mladih ljudi, koji su bili smešteni u oko 40 domaćinstava.

Prema mogućnostima, neki su otvorili vrata za po dvoje, neki i za dvadesetak studenata, ali 15.05. u Bačkoj Topoli nijedan izmoreni i pokisli šetač nije spavao pod oblačnim nebom.

Među onima koji su ponudili prenoćište i smeštaj za pešake, bilo je i Udruženje „Anđeli Severa“, koje je, kako kažu, ugostilo, ugrejalo i nahranilo 18 mladih.

„Učili su nas da uvek treba ugostiti putnika i odlučili smo se da pomognemo. Jako je sramotno za Bačku Topolu što nije dala podršku. Bez obzira na politiku, nisu smeli da prepuste da ovi mladi ljudi potencijalno spavaju napolju. Međutim, snašli smo se svi i na kraju su svi gosti smešteni“, izjavila je za Magločistač predsednica Udruženja „Anđeli Severa“, Dejana Draškić Nađ.

Komentarišući brzo regaovanje građana Bačke Topole na vest da će studenti spavati napolju, ona kaže da su prve njene reakcije bile ljutnja, bes i ogorčenost.

„S druge strane, postoji ta humanost o kojoj mi uvek pričamo i na osnovu koje delamo. Bačka Topola je jedan human grad, iako drugi pokušavaju da je prikažu u drugačijem svetlu. Ja sam ponosna na sve moje sugrađane koji su ugostili i nahranili studente“, rekla je Draškić Nađ.

„Ovim mladim ljudima želim svu sreću i nadam se da će zahvaljujući njima i svemu ovome što rade, Srbija konačno dočekati neko bolje vreme i lepšu budućnost“, poručila je ona.

Teodora iz Novog Sada: „Svaki naš korak nije bio samo telesni pokret, već smo hodali iskreno“

Teodora Pudar, maturantkinja jedne novosadske gimnazije, prvi put pešači i rutu do Bačke Topole je skratila oko 8 kilometara zbog žuljeva.

Povrede joj je zbrinula medicinska ekipa koja je svima bila na raspolaganju, a na trgu koji je bio mesto dočeka pešaka, sačekala ju je i topla supa, ćebe i reči podrške i zahvalnosti. 

Teodora za Magločistač kaže da je na jednako srdačno gostoprimstvo naišla u svakom mestu kroz koje je prošla, a da nisu izostale ni suze.

„Na divan doček sam svuda naišla, svi nam nude smeštaj i hranu. Rasplakala sam se više puta. Kada osetite takvu emociju, tako veliku empatiju, budi vam se i želja da nastavite dalje, daje vam elan da istrajete do te promene koju svi želimo“, rekla je ona.

Krenula je, kaže, da pešači sa najboljom drugaricom iz razreda. Pprvi dan su prešle skoro 50 kilometara, drugi oko 30, da bi se danas zaputili na poslednjih 30 kilometara na putu do Subotice.

„Odlučila sam da krenem na ovo pešačenje jer verujem da je to nešto što je ispravno. Svaki ovaj naš korak nije bio samo neki telesni pokret, već smo hodali iskreno, srcem do svakog mesta. Mislim da u ovoj državi svi zaslužuju neko bolje sutra. Želela bih da ostanem u Srbiji i da imam jako dobar razlog za to. Na ovaj način i sama sebi dokazujem da mogu da ispunim nešto, kad to hoću“, kazala je Teodora.

Ona je rekla i da će obavezno izaći na prve sledeće izbore, i da od njih očekuje promenu.

„Svi znamo za koga ću glasati. Verujem da studenti imaju dobre šanse da ’pobede’, to su moja očekivanja. Ako se izbori ne raspišu, onda ćemo morati na neki drugi način da dođemo do promene vlasti. Uvek postoji način“, zaključuje ova mlada Novosađanka.

Deda Mile – osma decenija života i sedma šetnja od početka godine

Milovan Kojović, kako ističe, rodom je iz Crne Gore, živi u Beogradu 47 godina, a pešači sa studentima od Novog Sada, premda je u osmoj deceniji života.

Dok daje izjavu za Magločistač, mladi oko njega skaču i skandiraju „Deda Mile jedan je od nas“.

Kaže da šeta sa studentima po sedmi put i da ih je prošao sve kako bi na taj način dao podršku mladosti Srbije.

„Moje je prošlo, ali želim da pomognem koliko mogu ovoj deci da se izbore za bolje sutra, za svoju budućnost, jer ovo kako smo do sada živeli ne vodi ničemu. Srbija propada. Ova deca, ako se sada ne izbore, mogu samo da pakuju kofere i da idu van ove zemlje“, poručuje Milovan.

„Ovo nije obojena revolucija, ovo je samo borba za bolje sutra sve ove dece. Moja generacija koja kaže drugačije, treba da se stidi jer smo ih mi u ovo gurnuli. Trebalo je mi da se borimo za ovu decu i da ne dozvolimo da moraju da odlaze van zemlje i da tamo traže parče hleba. Nigde nema lepše zemlje od Srbije“, poručuje najstariji pešak.

Upitan da li će izaći na izbore ukoliko oni uskoro budu raspisani, odgovara da sigurno hoće i da očekuje veliki uspeh studenata – ukoliko ne bude krađe.

„Ja imam 78 godina i dobro znam kako to ovde funkcioniše. Ovde su se izbori uvek krali. Ako ne bude krađe izbora, studenti pobeđuju. To će biti i pobeda naroda, jer su oni pokrenuli mnogobrojni narod“, zaključio je deda Milovan.