Prva otvorena biblioteka na Bačkotopolskom jezeru: Dostupnošću knjiga do čitalačkih navika

„Uzmi, čitaj, vrati“ poruka je na bukmarkerima postavljenim u svaki od tridesetak naslova savremene literature, koja je od 1. juna besplatno dostupna u maloj otvorenoj biblioteci na Bačkotopolskom jezeru – prvoj u ovoj opštini.

Sličnih ideja je poslednih godina bilo dosta, kažu u neformalnoj grupi građana „Čitalački klub – Bačka Topola“, koja je prva uspela da dođe i do realizacije, i tako posetiocima različitih starosnih grupa, na srpskom i na mađarskom jeziku, omogući da tokom boravka na jezeru pozajme i čitaju neku od dostupnih knjiga.

Kako za Magločistač kažu u “Čitalačkom klubu”, ideju su preneli iz drugih gradova i zemalja, gde su ovakve biblioteke dostupne u različitim formatima, dok im je cilj da se na ovaj način promovišu čitalačke navike, ali i sam klub.

„Ovo je neka vrsta našeg poklona gradu u kojem smo. Biblioteku ćemo da punimo našim dobrim i aktuelnim knjigama, a ne nekim otpisanim. Želimo da privučemo još ljudi da nam se priključe u ‘Čitalačkom klubu’, da promovišemo književnost, a ujedno i da omogućimo ljudima da – dok odmaraju, sunčaju se ili piju kafu – nešto lepo i pročitaju“, pojašnjava Dunja Pešut, profesorka srpskog jezika i književnosti i osnivačica “Čitalačkog kluba”. 

Kako najavljuje, dostupna literatura će se povremeno menjati, a ujedno su pozvani i građani i građanke da doniraju nešto za čitanje, posebno ako je novijeg datuma.

„Želja nam je da se biblioteka ispunjava knjigama koje su trenutno aktuelne kako bi se pažnja čitalaca usmerila na savremenu literaturu, na nešto što je ljudima trenutno interesantno, što je prisutno i na društvenim mrežama i o čemu govore i buktjuberi i buktokeri“, ističe profesorka Pešut.

„Čitalački klub – Bačka Topola“ nastao je iz želje za diskusijom desetak ljubitelja čitanja, kojima su nedostajali vreme i prostor za razgovor o pročitanoj knjizi. Kako kažu, šest godina kasnije, taj poduhvat vide kao „lep mesečni izlazak“ u kojem mogu mnogo da urade i za druge ljude promovišući književnost kroz javne književne večeri, što je osnovni plan i za budućnost. Članovi kluba se okupljaju jednom mesečno u Biblioteci „Eržebet Juhas“ i može im se pridružiti svako ko želi i voli da čita.

Otvorena biblioteka će na jezeru biti dostupna do kraja turističke sezona, a u međuvremenu se razmišlja i o dodatnoj lokaciji u samom gradu, gde bi mogla biti postavljena još jedna.

Major: Bibliotekari su tu da pomognu razvoju jednog čitaoca

Uz profesorku Dunju Pešut, idejni tvorac prve otvorene biblioteke u Bačkoj Topoli je i bibliotekarka u Biblioteci „Eržebet Juhas“, Dejana Major, koja je takođe po struci profesorka srpskog jezika i književnosti.

„Dve ili tri godine mi razmišljamo o ovoj ideji, ali nismo mogli da odlučimo gde bi bilo najprikladnije da postavimo kućicu sa knjigama, a takođe razmišljali smo i o materijalu od kojeg bismo je izradili jer mora biti otporna na sve vremenske prilike, kako knjige u njoj ne bi propale. Najvažnije nam je bilo da bude funkcionalno i svrsishodno i ispalo je da je to ovde, na jezeru“, objašnjava ona.

Među dostupnim naslovima ima i knjiga za decu i časopisa, a da je ideja bila dobra pokazuje činjenica da je odmah nakon otvaranje biblioteke neko od građana u nju ostavio nešto svoje za čitanje.

„Prve reakcije su bile mahom pozitivne. Mnogo ljudi je podelilo našu objavu na društvenim režama, u kojoj smo saopštile da je kućica sa knjigama otvorena. Ljudima je interesantno jer je ovo nešto novo. Do sada je bilo ideja da se nešto slično postavi, ali nije bilo i realizacija u Bačkoj Topoli“, kaže bibliotekarka Dejana Major.

Jedna od bitnih ciljnih grupa svakako su i mladi, a u kontekstu promovisanja i razvijanja čitalačkih navika kod njih, kaže, bitnu ulogu imaju i bibliotekari koji mogu da utiču na njihovo formiranje.

„Mladi nam često traže neki TikTok hit, što baš nije literatura koja svojim sadržajem razvija jednog čitaoca, ali se svakako lako pređe na stepenik više, na malo ozbiljnije štivo. Zato smo tu mi, bibliotekari, da usmeravamo i da preporukom napravimo tu stepenicu više. Na primer, sada svi čitaju ’Noćnu školu’, i lako je sa te knjige preći na Gejmena. A kad si stigao do Gejmena, onda već nešto čitaš“, kaže Dejana Major.

Pešut: „Kod mladih i dalje knjiga u rukama ima neku vrednost“

Profesroka Dunja Pešut predaje srpski jezik i književost u Srednjoj tehničkoj školi „Jožef Šinković“ u Bačkoj Topoli i kaže da se svakodnevno susreće sa pitnjem kako podstaći i zaineresovati mlade da čitaju – jednako kada su u pitanju lektire predviđene nastavnim programom ili neobavezna literatura.

Ona smatra da ne treba strahovati da među mladima danas nema onih kojih vole da čitaju, ali se slaže da ih treba usmeravati ka nekoj drugačijoj i kvalitetnijoj literaturi u odnosu na onu na koju su navikli.

„Ne mogu da kažem da mladi ne čitaju. To definitvo nije tako. Učenici me često pitaju da im preporučim za čitanje ’nešto o životu’ i onda je meni interesantno kako im zapravo treba približiti činjenicu da je svaka knjiga – knjiga o životu, bez obzira da li se radi o fikciji ili ne. Iz svake knjige mogu dobiti neko saznanje, i svaka im može biti motivacija za neki uspeh ili neku promenu, voditi ih onome ka čemu oni teže“, objašnjava profesorka Pešut.

Kako dodaje, i same društvene mreže, posebno TikTok, pokazuju da među mladima i te kako ima razvijene čitalačke kulture:

„Mi možemo sa aspekta onih koji se bave književnošću govoriti o kvalitetu te literature i ona u nekom trenutku može biti upitna. Ali, čitalac se gradi i oni će čitanjem tih knjiga prevazići određeni žanr da bi kasnije, kroz život, kako budu čitali, dolaziti do sve kvalitetnije literature“.

Kako su svakodnevno izloženi kratkim video-sadržajima, pažnja mladih je u današnje vreme vrlo svedena i zahtevna za održavanje –  smatra i profesorka Dunja Pešut, te je u školi, kada se najavljuje čitanje lektire, uvek prvo pitanje – koliko knjiga ima stana?

„Kad im se kaže da ima 200 ili 300 strana u slučaju nekih obimnijih romana, to je onda već šok za njih. Međutim, potrebno je samo da toj knjizi posvete malo pažnje i onda se to nastavlja, vuče ih da pročitaju do kraja“, kaže profesorka Pešut, i dodaje: 

„Mladi su okrenuti digitalnim i kratkim sadržajima i to nije sporno. Tačno je i da im pažnja na taj način opada i slabi. Međutim, i dalje knjiga u rukama ima neku vrednost. Ja nisam čula od dece da imaju neke platforme za čitanje gde nalaze sve knjige koje ih interesuju, nego se uvek vraćaju papirnoj knjizi, a to potvrđuje i velika produkcija“. 

„Sve treba da čitaju, jer je škola jedino mesto gde će se susresti sa jednim kosovskim ciklusom“

Kada je reč o obaveznim lektirama, profesorka Dunja Pešut kaže i da je tačno da među učenicima postoji nekakakav otpor prema njima, ali veruje da to nije novina, već posledica činjenice „što mladom, buntovnom duhu smeta sve što mu je nametnuto, pa prema tome imaju otpor“. 

Ona je, međutim, stava da bi bilo dobro da se nastavni program upotpuni nekim savremenim knjigama, s obzirom na to da je on mahom ostao nepromenjen u odnosu na onaj od pre dve decenije:

„Programi u srednjim školama jesu preopširni kada je u pitanju srpski jezik i književnost. Posebno u stručnim školama gde imamo tri časa nedeljno sa velikim brojem književnih dela koja treba da obradimo uz gramatiku i jezičku kulturu. To je onda baš mnogo sadržaja koje treba obraditi“.

Zbog toga bi, smatra ona, bilo dobro jednom književnom delu posvetiti više časova i više pažnje, te da se na taj način smanji sadržaj, a da se kvaliteno obradi neki tekst, i da on tako „postane deo njih, da se sa njim sažive“.

„Tačno je da im je posebno dalek srednji vek, kao i narodna književnost, te daleke epohe za koje treba dobro razmisliti kako korespondiraju sa našom. Međutim, ja smatram da treba sve da čitaju jer je škola jedino mesto gde će se susresti sa jednim kosovskim ciklusom i epskim narodnim pesmama“, zaključuje profesorka Dunja Pešut.