Lovci iz Karađorđeva odgajaju 1.500 fazana za lovište: Cilj nam je da vratimo prirodi ono što joj nedostaje

Mesece potpunog lovostaja pojedini članovi Udruženja lovaca „Karađorđevo – Mali Beograd“ ove godine provode brinući o 1.500 jedinki mladih fazana različite dobi, koje su sami – po prvi put – podigli sakupljajući jaja od tridesetak lanjskih parova.

U taj projekat su ušli uz finansijsku podršku Lovačkog saveza Vojvodine, zahvaljujući kojoj je u  decembru 2024. godine u Karađorđevu izgrađena volijera vredna 1,1 milion dinara, površine 450 kvadratnih metara, što je – u zavisnosti od uzrasta jedinki – dovoljno za smeštaj oko 500 mladih fazana.

Lovac iz Karađorđeva, Goran Beslać, koji je i član Upravnog odbora Lovačkog udruženja “Karađorđevo-Mali Beograd”, za Magločistač kaže da je reč o jednoj od najsavremenijih i najkvalitetnijih volijera u okruženju, te da će ove godine kroz nju proći tri ture mladih fazana.

„Trudili smo se da mladim fazanima ovde obezbedimo sve što će ih za koju nedelju čekati u prirodi kako bi se što lakše adaptirali. Improvizovali smo im stajalice na kojima spavaju, ostavili drveće i rastinje koje približava stanje u prirodi, ali smo napravili i nadstrešnice za obezbeđivanje hrane i njih samih u slučaju kiše“, objašnjava Beslać.

Kako dodaje, prema njegovim saznanjima, niko se u okolini nije do sada bavio uzgojem fazana – na ovaj način i u ovom obimu:

„Bilo je slučajeva da proizvedu 1.000 fazana, ali za lovište ostave samo pola, dok drugi deo ide na prodaju. Mi ćemo ih sve pustiti u lovište kad budu stasali, jer nam nije prioritet novac, već bogato lovište i vraćanje prirodi ono što joj fali“.

Jedan od podsticaja lovcima iz Karađorđeva da sami iz inkubatora izlegu veći broj fazana za lovište jeste i njihova smanjena brojnost poslednjih godina.

„Leta nam budu pretopla, naiđu oluje i led koji isto utiču na smanjen procenat izleženosti jaja u prirodi. Onda to što se izleže nailazi na nove izazove poput predatora, pre svega lisica, pa ih nađemo zgažene pored puta, orlovi ih takođe diraju. Dok dođe momenat da su oni stasali da mogu da se sačuvaju, ispadne da jedna koka izvede samo dva ili tri mlada fazana, što je malo“, objašnjava Goran Beslać.

Ideja proistekla iz računice i entuzijazma

Puštanje mladih fazana u lovište, ističu lovci, nije nikakva novina jer su i ranijih godina praktikovali da u različitim fazanerijama kupe po 350 mladih jedinki koje bi othranili do desete nedelje starosti i potom ih puštali u prirodu.

Međutim, sami pilići su ih koštali oko 3.000 evra, pa su odlučili da sve planirane troškove „stave na papir“ i pokušaju sami.

„Shvatili smo da uz naš svakodnevni posvećen rad za iste pare možemo da dobijemo duplo više jedinki. Međutim, to je ispalo pet puta više i mnogo smo zadovoljni. Ostavili smo desetak prošlogodišnjih parova od kojih smo proletos sakupljali jaja kojih je bilo više od očekivanog. Postotak izleganja je potom bio zadivljujući, verujem veći nego u prirodi, tako da smo izuzetno zadovoljni ovim poduhvatom“, kaže Beslać.

Poslednjih nedelja, dodaje, svakodnevno su i po pet puta dnevno obilazili matično jato i sakupljali jaja jer su neke jedinke bile počele da ih lome, ali su i za to tražili i našli rešenje:

„Kupovali smo i podmetali plastična jaja i punili ih senfom kako bismo po kljunu prepoznali koja jedinka kljuca. I uspeli smo – sa oko 15 slomljenih jaja, došli smo na najviše dva“.

Tako su za nekih mesec i po dana uspeli da sakupe oko 2.500 jaja koja su potom nosili u zakupljene inkubatore, da bi procenat izleženosti bio 69 posto – što je izuzetno s obzirom na to da je u prirodi oko 50 procenata.

„To je stalna briga. Već smo umorni i neispavani jer dolazimo i noću na smenu, pratimo da li im je temperatura u objektu zadovoljavajuća, ali trud se očigledno isplati i izuzetno smo ponosni na ovaj poduhvat“, naglašava Beslać.

Mlade fazane će držati desetak nedelja – do potpunog stasavanja za beg od predatora, a pre samog puštanja u prirodu, svakog će obeležiti identičnim prstenima kako bi potom mogli da prate njihovo kretanje, ali i uspešnost celog projekta.

„Pre puštanja ih držimo u kavezima u lovištu nekoliko dana na mestu gde im obezbeđujemo hranu i vodu, i dolazimo noću da ih postepeno puštamo, deset po deset, kako se ne bi razbežali, kako bi ostali u lovištu“, objašnjava Beslać.

Briga će biti nastavljena i nakon puštanja u prirodu

Uz brigu o mladim fazanima u kavezima, lovci iz Karađorđeva su gotovo svakodnevno angažovani i oko brige o divljači u samom lovištu, kojoj je neophodno obezbediti vodu posebno tokom letnjih žega. 

Kažu, od četvorice najaktivnijih lovaca oko brige za divljač, njih trojica su se odrekla letovanja „jer bi za par dana nebrige sve palo u vodu“.

„To je posebno važno za fazane jer se oni, ukoliko nemaju uslove za život na jednom mestu, sele tamo gde će ih naći. Fazan traži cele godine da ima sve što mu treba, ne samo tokom zimskog perioda. To je velika obaveza za nas“, kaže Goran Beslać.

A oko tih obaveza, kako naglašava, neki meštani im pomažu, dok im drugi odmažu:

„Imamo idealan rezervat, stanište gde se životinje prirodno razmnožavaju. Trudimo se da ga pošumljavamo iz godine u godinu, međutim, stalno nam se dešava da pojedinci dođu i pokose mlade sadnice. Jednom je tako pokošeno preko 600 sadnica hrasta koje smo doneli iz Bosne“.

S druge strane, ima i ljudi koji samoinicijativno pomažu.

„Neki su videli da smo iznosili korita za vodu i bilo im je jasno šta radimo i odlučili su da pomognu. Tako su nam nekoliko puta javljali da su nas odmenili i napunili korita vodom, da ne moramo mi izlaziti. Imamo par takvih ljudi koji nisu lovci, a pomažu“, ističe Beslać.

Pored predatora, pesticidi i divlje deponije glavni neprijatelji divljači

Ne računajući srneću divljač čije je brojno stanje dobro, u karađorđevačkom lovištu su se poslednje godine pokazale kao nepogodne za prirodan prirast druge diljači, posebno zečeva i fazana, dok se jarebica poslednjih godina jedva sreće u ataru. 

Zbog toga je, kako kažu lovci, zabeležena najezda lisica i njihova noćna „poseta“ seoskim domaćinstvima koja imaju kokoške.

Kako kažu, nekoliko godina u nazad je loše stanje i sa obnavljanjem fazana, a na to – uz velike vrućine zbog kojih propadaju jaja – utiče i povećan broj predatora kojem je doprinela interna odluka krovnog Udruženja „Panonija“ kojom se zabranjuje pojedinačni lov na mlade lisice.

„Pre nekoliko godina smo na taj način nas trojica odstrelili 128 lisica u selu, 4 šakala i dva jazavca. Ta godina nam se odmah bila pokazala kao bolja kada je reč o broju zečeva i fazana. Sada je to zabranjeno, a lisice su počele da posećuju domaćinstva i love kokoške. To nam je problem sa kojim se trenutno borimo“, izdvaja Goran Beslać.

A usled uticaja negativnih faktora, tokom godine varira i broj zečeva u lovištu:

„Imali smo situaciju da organizujemo radnu akciju brojanja zečeva, na osnovu koje nam Lovna inspekcija odredi da možemo da imamo dva otvorena lova na zeca. Ali kad dođe momenat lova, mi dođemo u situaciju da ne odstrelimo nijednog jer ih nema“, kaže Beslać. 

Prema njegovim rečima, zečeva u velikom broju ima u proleće i tokom leta da bi se njihova brojnost značajno smanjila u jesen.

„Kad se skinu žita, u jesen, kad u ataru krenu da rade pesticidi – zečevi iščeznu. Tako viđamo srndaće i zečeve koji su otrovani zbog neadekvatne upotrebe hemije. Ambalaža se odlaže u njivi ili pored puta, a uz to su nam atarski putevi katastrofalni“, predočava naš sagovornik.

Pored toga, dodaje, godinama se bore i sa divljim deponijama koje zauzimaju sve veću površinu lovišta uprkos stalnim apelima koje lovci upućuju Mesnoj zajednici “Karađorđevo” da se one saniraju.