Kad zvanično ispravna voda za piće dobije i boju i neprijatan miris: Slučaj Njegoševo

Nakon prošlogodišnjih pritužbi meštana bačkotopolskog naselja Njegoševo na kvalitet vode iz seoskog vodovoda, Opštinsko veće Opštine Bačka Topola je u avgustu ove godine izdalo Javnom preduzeću “Komgrad” i Mesnoj zajednici “Njegoševo” nalog za sprovođenje aktivnosti na preuzimanju vodovodne mreže na području tog sela.

Iz “Komgrada” za Magločistač odgovaraju da će se preuzimanje izvršili tokom ove jeseni, a prethodno je potrebno da sa Mesnom zajednicom “Njegoševo” zajednički očitaju vodomer i načine presek stanja, odnosno potraživanja prema korisnicima, koji će predstavljati početno stanje prilikom njihovog preuzimanja vodovodne mreže.

Takođe, zajednički će očitati stanje i na električnim brojilima bunara, dok će Mesna zajednica “Komgradu” dostaviti validan spisak korisnika, kao i rezultate ispitivanja kvaliteta vode u prethodnom periodu.

Iz ovog komunalnog preduzeća, međutim, napominju i da sam čin preuzimanja vodosnabdevanja u Njegoševu neće automatski značiti i povećanje kvaliteta vode u tom selu:

“Što se tiče kvaliteta vode, on ostaje isti, pošto se radi o ‘sirovoj vodi’, što znači da se ne vrši prerada vode, već samo hlorisanje”.

Nakon bezuspešnih apela, ni meštani ne očekuju boljitak

Njegoševčanka Marija Gagić za Magločistač kaže da – nakon brojnih pokušaja otvaranja pitanja vodosnabdevanja pred Mesnom zajednicom “Njegoševo”, ali i drugim institucijama – više ni ona sama ne očekuje poboljšanje kvaliteta vode sa česme.

Njena porodica konkretno odavno tu vodu sa česme ni ne konzumira.

“Verujem da poboljašnje kvaliteta vode za piće nije primarni cilj preuzimanja vodosnabdevanja u Njegoševu, niti da imaju volju i kapacitet da se uhvate u koštac sa ovim problemom. Mi smo im dodatan prihod u kasi i ništa više”, smatra ona.

A problema sa vodom je proteklih nekoliko godina, kako naglašava, bilo mnogo: do te mere da su domaće životinje odbijale da je piju, a javljale su se i stomačne i dermatološke tegobe, koje ona povezuje sa konzumiranjem vode sa slavine.

“Voda, pogotovo leti, ima neprijatan miris na fekalije, ustajalu vodu, čak i na baru, povremeno je imala talog, bila mlečno-bela, nekad žuta. Imali smo situaciju da je voda sa slavine u čistoj posudi bila penušava i mlečno bela, i jako se osetila na hlor”, navodi Marija, sumnjajući na prekomerno hlorisanje.

Istovremeno, kaže ona, rezultati analize vode u Mesnoj zajednici nisu bili javno dostupni, a opet oni koji su joj bili dati na uvid, pokazivali da je voda ispravna. 

Da bi potvrdila ili opovrgla svoje sumnje, njena porodica je u septembru 2024. godine odlučila da angažuje privatnu laboratoriju iz Bečeja, koja je uradila dodatnu analizu uzorka vode iz njihovog domaćinstva.

“To je bilo nekoliko dana nakon postavljanja hlorizatora, ali je analiza ovog uzorka pokazala da su rezultati poražavajući i da ta voda nije ni za pranje betona, a ne za konzumaciju. Iz laboratorije su nas naknadno kontaktirali i reki da je takva voda opasna po zdravlje ljudi i da je nikako ne pijemo, niti koristimo za pripremu hrane”, kaže ova Njegoševčanka.

Meštanka: “Jedan dan smrdi na svinjac, drugi na goveda”

“Voda leti i posle kiša jezivo smrdi na crkotine i na fekalije. Jedan dan smrdi na svinjac, drugi na goveda. Posle tuširanja se osetiš kao da si izašao iz štale. Ljudi su se stalno žalili na dijareju, i mi smo prošlog leta očekivali da će biti proglašena epidemija”, navodi jedna druga meštanka Njegoševa, čiji je identitet poznat redakciji.  

Ona takođe sumnja da će “Komgrad” preuzimanjem vodosnabdevanja moći da reši ovaj problem, jer njegovo rešavanje, kako ocenjuje, “puno košta”.

Kako nije bila zadovoljna reakcijom Mesne zajednice u vezi sa ovim problemom, prošle godine je odlučila da se i obrati i predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Odgovor iz Predsedništva je, kako kaže, bio upućen njoj i predsedniku Opštine Bačka Topola, Adrianu Satmariju, a u tekstu je bilo navedeno da je problem potrebno rešiti i o tome obavestiti podnosioca molbe.

“Nakon mesec dana, iz Opštine je stigao dopis bez ikakvih priloga, za koje se u dopisu, pak, navodi da su priloženi, a potom i od sanitarnog inspektora koji je naveo da je bio u kontroli i da će se naknando vršiti dodatne kontrole ispravnosti vode”, navodi naša sagovornica.

U tom dopisu stoji i da AIK “Njegoševo” – u čijem se vlasništvu nalazi farma sa lagunama, za koje pojedini meštani sumnjaju da su uzrok kontaminacije seoskog vodovoda – ima ugovor sa ovlašćenim operaterom o preuzimanju svog otpada u vidu mulja od prečistača, o čemu postoji i dokumentacija o kretanju otpada, te da nema uočenih nepravilnosti.

Mesna zajednica “Njegoševo”: Izgradnja brojnih bunara utiče na kvalitet vode

U jednoj od objava na Fejsbuk stranici Mesne zajednice “Njegoševo” iz avgusta 2024. godine obrazlaže se da je zbog izgradnje brojnih bunara, među kojima su i “divlji”, nivo vode u seoskom vodovodu opao za više od 9 metara, što utiče na kvalitet vode, za koju tvrde da je ipak ispravna, ali ujedno najavljuju dodatnu dezinfekciju sistema distributivne mreže uz vanredne analize vode, ugradnju hlorinatora, i izgradnju eko-česme.

Sve to je, kako kažu meštani, i urađeno do kraja godine, ali je česmuša u Njegoševu i ovog leta “ponovo smrdela”.

Iz Mesne zajednice “Njegoševo” su za Magločistač odgovorili da se laboratorijska kontrola higijenske ispravnosti vode za piće obavlja jednom mesečno na bakteriološku ispravnost, a kvartalno i kompletna osnovna analiza.

Kako naglašavaju, u selu je u funkciji i eko-česma, premda su analize ispravnosti vode za piće uredne.

“Analizom vode nikada nije utvrđeno prekoračenje rezidualnog hlora u vodi, a ni prisustvo opasnih bakterija, niti je ikad izdat nalog sanitarne inspekcije za zabranu upotrebe vode”, kažu u MZ “Njegoševo”.

Na pitanje Magločistača da li raspolažu informacijama o sumnji meštana na kontaminaciju vode iz seoskog bunara sa sadržajem laguna koje pripadaju obližnjoj farmi, odgovaraju potvrdno, uz komentar da Mesna zajednica nema nikakvu nadležnost nad tim lagunama.

“Po našim saznanjima, nadležne inspekcijske službe su bile na terenu u vezi sa ovom informacijom”, odgovaraju.

Iz Mesne zajednice “Njegoševo” potvrđuju i da su im meštani predočili rezultate analize uzorka vode koje je obavila privatna laboratorija, te s tim u vezi dodaju da su “jedine merodavne analize za javni vodovod analize koje obavi Zavod za javno zdravlje”.

ZZJZ Subotica: U poslednjih pet godina u Njegoševu nije utvrđena povećana koncentracija amonijaka, niti prisustvo bakterija fekalnog porekla

“U vodi za piće seoskog vodovoda Njegoševo u poslednjih 5 godina nije utvrđeno prisustvo povećane koncentracije amonijaka, kao ni prisustvo bakterija fekalnog porekla”, odgovoraju za Magločistač iz Zavoda za javno zdravlje Subotica (ZZJZ Subotica).

Oni mikrobiološku analizu koju je radila bečejska laboratorija tumače kao uzorak bez prisustva koliformnih bakterija fekalnog porekla, ali i kao nerelevantan, jer nisu navedeni vodni objekat i uslovi čuvanja uzorka, dok je vreme proteklo od momenta dostavljanja uzorka u laboratoriju do analize 12 dana, što nije u skladu sa važećim pravilnikom.

Istog meseca je i Zavod za javno zdravlje Subotica uzeo uzorak sa javne česme seoskog vodovoda u Njegoševu, i on je bio mikrobiološki ispravan, dok je fizičko-hemijska analiza utvrdila prisustvo boje vode, povećanu mutnoću i koncentraciju mangana.

“Postoji mogućnost da dva uzorka uzeta u kratkom vremenskom periodu, u istom vodovodu, pokažu potpuno različite rezultate, u slučaju da uzorkovanje nije urađeno na istoj slavini, obzirom da kvalitet vodovodnih cevi do objekta i u objektu može da bude izvor i mikrobiološke i fizičko-hemijske neispravnosti”, objašnjavaju u Zavodu.

Rezultati njihovog ispitivanja vode u ovom selu pokazuju da je u letnjem periodu tokom 2024. godine u dva uzorka bio utvrđen povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija, ali se, kako objašnjavaju, to ne smatra mikrobiološkom opasnošću u vodi za piće, već pokazateljem nedovoljno uspešnog postupka dezinfekcije.

Drugih mikrobioloških neispravnosti u istom periodu, dodaju iz Zavoda, nije bilo, odnosno nije utvrđeno prisustvo koliformnih bakterija, niti drugih bakterija koje pokazuju fekalno zagađenje. 

U odgovoru, oni navode i da u prvih 12 uzoraka vode iz seoskog vodovoda iz 2024. godine koncentracija rezidentnog hlora nije bila prekoračena niti u jednom od uzoraka uzetihih sa slavine u prostorijama Mesne zajednice, javne česme i eko-česme u Njegoševu.

Međutim, od ukupnog broja ispitivanih uzoraka, 4 su ispitivana na fizičko-hemijske parametre, i nijedan nije bio usaglašen sa referentnim vrednostima, jer je beležio povećanu koncentraciju gvožđa, mangana, mutnoće, boje ili stranog mirisa.

Ovo se, međutim, kako objašnjavaju u ZZJZ Subotica, ne smatra opasnostima po zdravlje, već zahteva dalje istraživanje uzroka pojave kroz dopunske analize vode, kao i davanje predloga mera za njihovu korekciju. 

Prof. dr Dalmacija: Nedostatke moguće otkloniti samo tehnološkim procesima

Profesor dr Božo Dalmacija, profesor emeritus na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, za Magločistač takođe potvrđuje ocenu ZZJZ Subotica i dodaje da je voda prema rezultatima ispitivanja bezbedna po zdravlje, ali da analize pokazuju nedovoljno uspešan postupak dezinfekcije.

“Prisustvo gvožđa i mangana je karakteristično za naše područje. Detektovane bakterije mogu ukazivati da je uzorkovanje obavljeno nepropisno ili da je voda kontaminirana pucanjem cevi ili u samom bunaru kontaktom sa sadržajima fekalnog porekla”, smatra on.

Kako ističe, gvožđe i mangan koji utiču na boju vode mogu da se uklone samo tehnološkim procesima.

“To zaista nije skupo i nije nešto što jedna mesna zajednica ne može da priušti, a pogotovo ako se aplicira kod Pokrajine koja svake godine raspisuje konkurs za vodosnabdevanje. To je danas već poznata tehnologija i radi se u mnogim manjim mestima. Za to je potreban jedan montažni objekat i jedan filter u zavisnosti od potrošnje vode u selu”, objašnjava on.

Amonijak prisutan u vodi nam ukazuje da je potrebno adekvatno izvršiti hlorisanje vode, smatra prof. dr Dalmacija, i dodaje da ovaj element ne bi smeo biti zastupljen jer bi trebalo da se reguliše hlorom.

Sumnje u prekomerno hlorisanje zbog vode koja je u jednom momentu izgledala “penušavo i belo”, profesor Dalmacija ocenjuje kao nepotrebne jer, kako kaže, takav izgled vode ukazuje da je reč o “jakom kompresoru na pumpi, koji je stvorio prejak pritisak”. U tom slučaju, objašnjava, treba uskladiti brzinu pumpanja na regulatoru.

To, kako kaže, zahteva angažovanje laboratorije na analizi potrebe za hlorom u sistemu, a potom u skladu sa tim treba uraditi hlorisanje, i zatim ponoviti analize uzoraka vode sa česme na kojoj su detektovane koliformne bakterije, ali iz samog bunara.

“Ako i nakon toga na istoj česmi budu prisutne bakterije, onda je to jasan pokazatelj da su cevi u tom delu vodovoda oštećene i da je potrebno uraditi njihovu sanaciju i potom ispiranje dela mreže na hidrantu, što bi i nače trebalo da se radi na pola godine”, navodi prof. dr Božo Dalmacija.

Koje novine Njegoševčanima donosi “Komgrad”?

Bez obzira na to što se kvalitet vode u Njegoševu zasad neće menjati, kako kažu u “Komgradu”, troškovi ove delatnosti će se povećati s obzirom na to da će biti potrebno pokrenuti postupak ishodovanja vodne dozvole, kao i sprovoditi redovno održavanje i nadzor sistema. 

U tom smislu, održavanje vodovodne mreže, kao i sva neophodna dokumentacija za ishodovanje vodovodne dozvole, kao što je Elaborat o zonama sanitarne zaštite, vršiće se od sredstava za naplaćenu uslugu snabdevanja vodom za piće.

Uz to, kako dodaju, s obzirom na to da više od polovine građana ne poseduje uređaj za potrošnju vode, ona se gubi, te će se insistirati na ugradnji vodomera.

“Očitavanje vodomera, uzorkovanje vode, kao i naplata i uopšte funkcionisanje sistema će se vršiti na osnovu protokola koji se odnosi na vodosnabdevanje za celu opštinu. Mi ćemo insistirati da svako domaćinstvo, kao i pravno lice, mora imati baždaren vodomer, ugrađen o trošku korisnika u adekvatnoj šahti sa određenim dimenzijama”, objašnjavaju u “Komgradu”.

Takođe, naglašavaju iz ovog javnog preduzeća, “nije dopustivo punjenje poljoprivredne cisterne preko hidrantske mreže, koja ima drugu namenu”, skrećući pažnju na rizik od širenja zaraze u vodovodni sistem.