Bačka Topola ostala bez mesnog samodoprinosa: Izlaznost građana na referendum oko 15 odsto

Na referendumu o uvođenju mesnog samodoprinosa za područje Mesne zajednice “Bačka Topola”, održanom 25. septembra, Bačkotopolčani su većinom glasova bili protiv izdvajanja dela ličnih prihoda za tu namenu, dok se velika većina njih nije ni izjasnila po ovom pitanju.

Prema rezultatima glasanja objavljenim u opštinskom Službenom glasniku, pozivu za glasanje su se odazvala tek 2.084 građanina od ukupno 13.580 upisanih u izvode iz biračkog spiska, što je nešto više od 15 odsto. Od onih koji su glasali, za uvođenje mesnog samodoprinosa bilo je 919 građana, dok je protiv glasalo njih 1.133. Ostatak glasačkih listića, ukupno 32, bili su nevažeći.

Glasanje je održano na ukupno 13 mesta, a za njegovo sprovođenje bila je zadužena Opštinska izborna komisija. Kako je za Magločistač izjavio predsednik tog tela, Arpad Mak, ponovnog glasanja nigde neće biti.

“Tokom održavanja referenduma o uvođenju mesnog samodoprinosa za područje Mesne zajednice ‘Bačka Topola’ nije bilo nepravilnosti koje bi imale za posledicu ponavljanje glasanja ni na jednom glasačkom mestu”, rekao je Mak.

U Mesnoj zajednici “Bačka Topola” nisu hteli da daju izjavu za Magločistač, već su nas za sve informacije uputili na lokalnu samoupravu.

Tako nam je na pitanje upućeno predsedniku Opštinske izborne komisije – kako će se ovakva odluka Bačkotopolčana odraziti na buduće planove i funkcionisanje Mesne zajednice – odgovoreno sledeće:

“Mesna zajednica se ne finansira iz sredstava samodoprinosa, već iz lokalnog budžeta i drugih sredstava u skladu sa Odlukom o mesnim zajednicama i drugim propisima”.

Najviše sredstava bilo je planirano za komunalne usluge

Skupština opštine Bačka Topola je 29. jula utvrdila Predlog odluke u uvođenju samodoprinosa za područje Mesne zajednice “Bačka Topola” za period od 1. oktobra 2022. do 30. septembra 2032.

Kako je navedeno u tom dokumentu, planirano je da za deset godina na ime samodoprinosa bude prikupljeno ukupno 600 miliona dinara, što je duplo manje u odnosu na plan zacrtan prethodne decenije, kada je i procenat izdvajanja po građaninu bio veći. Takođe, tada su Bačkotopolčani imali priliku da se o ovom pitanju izjašnjavaju čak tokom nedelju dana.

Ovaj put su planirana izdvajanja po 2 odsto od neto zarade svakog zaposlenog sa teritorije Mesne zajednice “Bačka Topola”, 2 odsto od prihoda za građane koji obavljaju samostalne delatnosti, kao i vrednost 20 kilograma žita po hektaru obradive površine za Bačkotopolčane koji su vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Takođe, po osnovu izjave, i penzioneri su mogli izdvajati po 1 odsto od svojih mesečnih primanja.

Kako je planirano, najveći deo sredstava trebalo je biti uložen u komunalne namene – 243 miliona dinara, zatim je 110 miliona bilo namenjeno socijalnoj zaštiti i intervencijama, 45 miliona obrazovanju, 35,5 miliona kulturi, dok je za sport i omladinu bilo planirano 25 miliona dinara.

Od prihoda iz samodoprinosa, prema Predlogu odluke, po 15 miliona dinara je trebalo biti uloženo u razvoj zdravstva i verskih zajedica, dok je preostalih 111,5 miliona dinara, što je 18,58 odsto ukupnog planiranog desetogodišnjeg budžeta, bilo namenjeno funkcionisanju Mesne zajedice.

Kakvu poruku šalje slaba izlaznost?

To što građani Bačke Topole nisu bili u prilici da zvanično analiziraju rezultate dosadašnjeg rada Mesne zajednice, kao ni da kroz kampanju saznaju o novom programu, niti su bili obavešetni uopšte o održavanju javne rasprave – sve su, po mišljenju aktiviste Ekološkog pokreta “Za sadašnjost i budućnost” Petera Červenaka razlozi ovakvih rezultata referenduma.

Červenak se upravo ovim povodom, kao i zbog sumnje u transparentnost rada Mesne zajednice, te zbog straha od mogućih neregularnosti tokom izbora 30. avgusta u ime građana i medija pisanim zahtevom obratio rukovodstvu Mesne zajednice “Bačka Topola”, ali i predsedniku opštine, Adrianu Satmariju.

“Nisam video objavu o organizovanju javne rasprave uz prisustvo građana i medija, na ovako važnu temu. Stoga podnosim ovaj zahtev, da se ista organizuje, da se građani informišu iz prve ruke o potrebama ponovnog uvođenja mesnog samodoprinosa”, navodi se u tekstu zahteva.

Kako odgovor nije dobio ni sa jedne adrese, Červenak se potom ovim povodom obratio i lokalnom i pokrajinskom zaštitiniku građana. U odgovoru lokalnog ombudsmana, Miladina Nešića, između ostalog je navedeno:

“Prema informacijama koje imamo, u Mesnoj zajedinici je održana javna rasprava. Svakako se slažemo da informisanje građana treba da je što potpunije i detaljnije, jer se na taj način stvaraju dobre pretpostavke za pripremu teksta dobre odluke, a sa druge strane za pozitivno opredeljenje građana za prihvatanje odluke o referendumu. Shodno tome, nastojaćemo da u narednom periodu predložimo promene u opštim aktima, koje bi se odnosile na poboljšanje stanja u ovoj oblasti”, navodi Nešić.

U odgovoru koji je Červenak dobio od pokrajinskog ombudsmana, kaže se da pitanje javne rasprave o sprovođenju referenduma na lokalnom nivou nije u nadležnosti te institucije.

A zakon kaže da je “nadležna komisija dužna da, u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma, usvoji akt kojim građanima pruža objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu i da ga objavi na zvaničnoj veb prezentaciji, u medijima, a naročito u republičkom i pokrajinskom medijskom javnom servisu i dostavi građanima na adresu prebivališta”.

Odgovor na pitanje da li je javna rasprava održana i ko je na njoj prisustvovao, koje je Magločistač uputio predsedniku Opštinske izborne komisije – nismo dobili.

Červenak takođe smatra da je referendum održan u nevreme, kada se naveliko govori o nezapamćenoj krizi, te da su građani tim dodatno bili nevoljni da se obavežu da deo svojih sredstava u narednim godinama izdvajaju u nejasnom pravcu.

“Kad pred zimu kakva nam dolazi i o kojoj se naveliko govori kao o nezapamćenoj krizi, oni ne umeju da obrazlože ovako bitne stvari kao što je mesni samodoprinos koji se usvaja na period od deset godina, onda ne znam o čemu pričamo”, kaže Červenak za Magločistač, i dodaje da s obzirom na to ni ne treba da čudi poziv na bojkot referenduma koji se javljao na društvenim mrežama.

On takođe podseća da su u proteklim decenijama Bačkotopolčani putem mesnog samodoprinosa ulagali i u objekte koji su danas u privatnom vlasništvu.

“Gradili smo i autobusku stanicu – nekadašnji ‘Topolatrans’, kao i kompleks ‘Venus’, a oba ova objekta, kao i javna površina na kojoj su sada izgrađeni stadion i akademija ‘TSC’ po nerealnim cenama su završili u privatnom vlasništvu. Javna zelena površina preinačena je u građevinsko zemljište i prodata na ovaj način”, objašnjava Červenak.

U skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, ako su građani na referendumu doneli odluku protiv potvrđivanja akta, odnosno pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju, ne može se ponovo odlučivati na referendumu u roku kraćem od četiri godine od dana održavanja referenduma.

Tako će Bačkotopolčani tek 2026. godine ponovo moći da budu upitani žele li ili ne da od svojih primanja izdvajaju jedan deo na ime doprinosa lokalnom budžetu i investiranja u razvoj glavnih sfera njihove lokalne zajednice.