Nenad Lajbenšperger za Magločistač: Subotica mora sistemski da štiti svoje secesijsko nasleđe

Stanje kulturnog nasleđa u Subotici je relativno dobro u poređenju sa ostatkom zemlje, ali je i dalje znatno slabije u odnosu na zemlje Srednje i Zapadne Evrope, ocenio je istoričar Nenad Lajbenšperger, jedan od najistaknutijih stručnjaka u oblasti zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji.

Lajbenšperger, koji je zaposlen u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, za Magločistač je govorio u lično ime.

Dr Nenad Lajbenšperger (1979) je završio studije istorije i doktorat iz istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 2006. godine je zaposlen u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Bavi se istraživanjem i zaštitom memorijalnog nasleđa i u toj oblasti je do sada objavio veći broj radova. Tokom radne karijere bio je zadužen za veći broj dužnosti, između ostalih za vođenje centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara i za digitalizaciju. Učestovao je u više aktivnosti povezanih sa sećanjem na vojne i civilne žrtve ratova na ovim prostorima, kao i očuvanjem kulturnog nasleđa. Član je više stručnih organizacija koje se bave zaštitom nasleđa i udruženja koja se bave negovanjem sećanja. Urednik je časopisa “Saopštenja” (RZZZSK). Oblasti interesovanja i istraživanja su mu i istorija Jugoslavije, Španski građanski rat i njegova povezanost sa Jugoslavijom i njenim stanovnicima, te lokalna istorija Zemuna i Srema.

On je u subotu, 28. februara, učestvovao u posebnom tematskom vođenju kroz Palatu Rajhl, i tom prilikom je ocenio da je ovo zdanje, nekadašnji dom poznatog arhitekte Ferenca Rajhla, „fantastičan objekat po svom izgledu“ koji je vremenom postao sastavni deo identiteta Subotice, zajedno sa drugim reprezentativnim secesijskim građevinama, pre svega sa Gradskom kućom i subotičkom Sinagogom.

Lajbenšperger je podsetio da su njegove veze sa Suboticom počele službenim dolaskom u Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica, radi zajedničkih aktivnosti na zaštiti različitih objekata i njihovog istorijata.

„To se ponavljalo više godina, više puta, i onda sam i zavoleo ovaj grad koji u suštini ima i svoj duh i svoju lepotu. Dosta često sam i turiste dovodio ovde vaninstitucionalno da ga pogledaju i da ih upoznam sa onim što Subotica nudi“, rekao je.

Stanje nasleđa: Između dobrog i zabrinjavajućeg

Govoreći o stanju kulturnog nasleđa u Subotici, Lajbenšperger je rekao da je, posmatrano u okviru Srbije, stanje „dosta dobro“, ali da u poređenju sa zemljama Srednje i Zapadne Evrope može da se oceni kao loše.

„Imamo zgrade koje su obnovljene, koje su u dobrom stanju, koje funkcionišu dobro, ali imamo i one koje su napuštene i gde vidimo da zbog te napuštenosti dolazi do njihovog ubrzanog propadanja“, upozorio je.

On je naglasio da nije lako raditi na zaštiti objekata utvrđenih za nepokretno kulturno dobro jer moraju da se poštuju određeni standardi, a što iziskuje znatna finansijska sredstva. U tom smislu, poseban izazov predstavljaju secesijski objekti zbog bogate dekoracije, što povećava cenu i usložnjava procese obnove, jer je neophodno angažovati specijalizovane majstore.

Prema njegovim rečima, Subotica bi trebalo da formira gradski fond namenjen obnovi zaštićenih objekata:

„Bilo bi dobro da postoji određena suma novca koja je zagarantovana ili koja bi mogla da se poveća tokom godine, za rekonstrukciju zaštićenih objekata u kojima žive Subotičani, kako bi se pomoglo vlasnicima i korisnicima prostora koji često nemaju sopstvena sredstva za obnovu“.

Zaštita celina, a ne samo pojedinačnih objekata

Lajbenšperger je ukazao i na problem zaštite isključivo pojedinačnih objekata, dok se ambijentalne celine zanemaruju.

„Ako ima više objekata koji imaju vrednost, onda ima smisla to zaštititi kao određenu celinu, posebno ako su nastali u istom vremenskom periodu. Ali čak i kada nemaju istu stilsku vrednost, ako su blizu i predstavljaju zajedničke blokove, trebalo bi ih zajednički zaštititi“, objasnio je.

Dodao je da se jasno definiše kako se čuvaju objekti koji imaju vrednost, ali je u okviru ambijenta važno da se ne naruši postojeća celina, čak i kada se radi o zgradama koje same po sebi nemaju posebnu vrednost.

Pritisci i urušavanje sistema

Osvrćući se na širu situaciju u Srbiji, uključujući i slučaj „Generalštab“ u Beogradu, Lajbenšperger je ocenio da poruke pojedinih funkcionera o nepotrebnosti stručnjaka i zavoda za zaštitu spomenika kulture pokazuju „opšte urušavanje društva“.

„Dolaze ljudi koji nisu svesni šta pozicija vlasti nosi i zaboravljaju da nisu država, već deo države u kojoj stručnjaci imaju savetodavnu ulogu. Mi smo obrazovani i zaposleni da bismo davali stručna mišljenja i radili svoj posao – zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa“, rekao je.

Istakao je da izbor na funkciju ne znači pravo na kršenje zakona, već obavezu njihovog poštovanja.

„Nije moguće potpuno ugasiti službu zaštite. Moguće je reformisati i razbiti neke ustanove i pretvoriti ih u drugačiji okvir, ali institucionalna zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa je potrebna i mora da postoji“, ocenio je.

On je istakao da je u regionu sprovedena reforma tih službi, da u Srbiji to nije učinjeno na odgovarajući način, ali i naglasio da je Srbija obavezna da štiti kulturno nasleđe po Ustavu, međunarodnim konvencijama i saradnji sa UNESCO-om.

Edukacija građana i vlasti

Lajbenšperger smatra da edukacija o značaju kulturnog nasleđa mora da obuhvati i građane i donosioce odluka.

„Sve polazi od edukacije građana da – kada dođu na poziciju vlasti – imaju svest o tome šta je kulturno nasleđe i koja je dobrobit od njega. Ukoliko to nisu dobili ranije, potrebno ih je edukovati i dok su na vlasti“, rekao je.

Prema njegovim rečima, u savremenoj turističkoj ponudi sveta važno je da posetioci vide da vlast brine o gradu i njegovim kulturnim vrednostima, te da na arhitektonsko nasleđe treba gledati kao na kulturno-turistički potencijal, a ne samo kao na zemljišnu parcelu.

Predavanje u Subotici

Lajbenšperger je u subotu, 28. februara, u Savremenoj galeriji Subotica, pred više od 100 ljudi, zajedno sa kustoskinjama Nelom Tonković i Tamarom Kucor, u okviru vođenja kroz Palatu Rajhl, govorio i o širim temama zaštite kulturnih dobara – zašto je važno čuvati nasleđe, sa kakvim se izazovima suočava njegova zaštita danas i kakva je uloga institucija i stručnjaka.

Nakon predavanje, posetiocima je prikazan i film „Izgubljena secesija“, realizovan u okviru projekta „Art Nouveau 2 – Jačanje kulturnog identiteta zemalja Dunavske regije zasnovanog na zajedničkom nasleđu secesije“, koji je nastao uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a koje je bilo pridruženi partner Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

U ovom filmu je govorila i profesorka Građevinskog fakulteta u penziji Viktorija Aladžić, koja je najveći deo svog profesionalnog rada posvetila istraživanju kulturne baštine.