Subotički prosvetari: Sistem nas uči poslušnosti i pozicioniranju, a ne vrednostima koje daje obrazovanje

Obrazovni sistem u Srbiji nalazi se u veoma teškom stanju, a raskorak između proklamovanih ciljeva i realnosti sve je izraženiji, ocenili su prosvetni radnici iz Subotice na tribini „U kakvom stanju se nalazi stub našeg društva – obrazovanje?“, održanoj u organizaciji Inspira Hub-a.

Oni su ukazali na pritiske, administrativna opterećenja, niske zarade i slabljenje uloge struke u kreiranju obrazovne politike.

Iso Planić, dugogodišnji direktor Politehničke škole u Subotici, koji tokom štrajka prosvetara nije dobio novi mandat i danas radi u Osnovnoj školi „Sonja Marinković“ u Subotici i u Osnovnoj školi „Vladimir Nazor“ u Đurđinu, izjavio je da je obrazovni sistem „fin i osetljiv mehanizam“ koji zahteva pažljivo promišljanje i postepene promene.

„Čini se da nas sistem uči poslušnosti i pozicioniranju, a ne vrednostima koje nam daje obrazovanje“, rekao je Planić, dodajući da se nastavnici i učenici suočavaju sa zbunjujućim porukama.

On je istakao da postoji raskorak između ciljeva koji se navode u kurikulumima, poput razvoja medijske pismenosti i podsticanja kritičkog mišljenja, i društvene realnosti u kojoj, kako kaže, znanje nije osnovni preduslov za opstanak.

„Učimo decu da misle svojom glavom i da od znanja treba živeti, a sa druge strane sistem svakog dana pokazuje da znanje nije ono osnovno što je potrebno da bi se u ovom društvu preživelo“, naveo je Planić.

Nakon četiri mandata na čelu Politehničke škole i 16 godina na direktorskoj funkciji, Planić se, posle više od tri decenije rada u srednjoškolskom obrazovanju, vratio nastavi u osnovnoj školi.

„Četiri mandata sam bio direktor, to je velika privilegija i čast. Posle više od 30 godina vratio sam se u nastavu, sada radim sa decom iz osnovnih škola. Nisam baš naučio sa tim mališanima da radim, učim to polako. Još ove četiri, pet godina do penzije naučiću. Za mene je ovo stvar prilagođavanja i izazova“, kazao je Planić.

Na pitanje da li to što više nije direktor doživljava kao kaznu, odgovorio je da „na neki način jeste“, ali da sve zavisi od ličnog stava.

„Sigurno je to što nisam direktor na neki način kazna za očigledno nešto što sam uradio. Ili nisam uradio. Ali nije to meni problem“, rekao je on.

Govoreći o odnosima sa bivšim kolegama, Planić je naglasio da su mu oni i prijatelji.

„Trideset godina sam radio u Politehničkoj školi i sa mnogima od njih delio koru prosvetarskog hleba. Mnogi su mi zaista prijatelji“, rekao je, dodajući da dešavanja u školi sada prati sa distance.

On je ukazao i na prekomernu administraciju sa kojom se suočavaju prosvetni radnici, ocenivši da su promene u obrazovanju moguće samo kroz dijalog politike i struke, pri čemu struka mora imati dominantnu ulogu.

„Politika mora da se pita, ali mora da se pita i struka. Možda bez politike može, ali bez struke škola ne može da postoji“, poručio je Planić, uz pitanje da li prosvetni radnici danas smeju da imaju kritički odnos i da razmišljaju.

Besedeš: Obrazovanje nema šansu ako nastavnici pognu glavu i ćute

O stanju u obrazovanju govorila je i Andrea Besedeš, nagrađivana nastavnica matematike i informatike, za koju je poverenik za zaštitu ravnopravnosti u novembru prošle godine utvrdio da je bila diskriminisana jer joj, nakon 17 godina rada u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Bajmoku, nije produžen ugovor o radu.

Prema preporuci poverenika, rukovodstvo škole imalo je rok od 30 dana da otkloni posledice diskriminacije, vrati je na radno mesto nastavnice i uputi izvinjenje, ali to, kako je navela Besedeš, nije učinjeno.

„Dobili su i opomenu, pa objavu na sajtu poverenika. ništa. Sada opet ništa. Sindikat je rekao da će me podržati i platiti advokata, pa idemo na sud. Zbog časti, zbog istine, zbog pravde, ne zbog materijalne dobiti“, istakla je Besedeš.

Ona danas radi u Osnovnoj školi „Nikola Tesla“ u Bačkoj Topoli, gde predaje matematiku, i kaže da se u novoj sredini oseća dobro.

„Drugi dan sam išla u školu kao da već radim odavno. Zavolela sam tu školu. Prošlo je šest meseci, pa sam se malo smirila, ali nepravda je bila“, rekla je.

Na pitanje o pritiscima, navela je da ih trenutno nema, ali je ocenila da nije jasno šta je prethodna škola dobila njenim odlaskom.

Govoreći o stanju u obrazovanju, Besedeš je ocenila da se ono nalazi u „strašno lošem stanju“.

„Polako propadamo i ako nastavnici, ispod čijih ruku će izrastati nove generacije, sagnu glavu i ćute, onda nema mnogo šanse da obrazovanje bude dobro“, poručila je.

Na panelu je bilo reči i o izazovima zadržavanja fokusa učenika u eri ubrzanog razvoja informacionih tehnologija, kao i o motivaciji mladih za rad u prosveti u uslovima niskih zarada. Kako je istaknuto, plate nastavnika i profesora oko 10 odsto su niže od republičkog proseka, što, prema oceni učesnika tribine, predstavlja dodatnu poruku o položaju prosvetnih radnika.

Subotički prosvetari su ukazali i na pojedine pritiske roditelja i urušavanje autoriteta nastavnika, u atmosferi u kojoj, kako je rečeno, često ne preovladava znanje, već potreba za ocenom.