Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: Andrea Besedeš Nađ da se vrati na radno mesto i da joj se uputi izvinjenje

Prema mišljenju poverenika za zaštitu ravnopravnosti, donetom u novembru prošle godine, Andrea Besedeš Nađ iz Stare Moravice je neprodužavanjem ugovora o radu – nakon 17 godina provedenih u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Bajmoku – bila diskriminisana i treba da bude vraćena na radno mesto nastavnice.

Prema preporuci poverenika, koja je u januaru postala i javno dostupna, rukovodstvo ove škole u kojoj je Andrea bila zaposlena do kraja prošle školske godine, imalo je rok od 30 dana da “otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i podnositeljku pritužbe vrati na radno mesto nastavnice”.

Pored toga, poverenik je peporučio i da joj se uputi pisano izvinjenje u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, kao i da se ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti škola ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

“Potrebno je da škola obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom”, navodi se u mišeljnju, i dodaje:

 “Ukoliko škola ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način”.

Besedeš Nađ: Ni postupanje po mišljenju poverenika, niti izvinjenje

Po isteku roka koji je poverenik školi odredio za postupanje po preporuci, uprava te obrazovne ustanove nije ništa učinila – izjavila je za Magločistač Andrea Besedeš Nađ, i dodala da do nje nije stiglo čak ni preporučeno pisano izvinjenje.

“Nisam dobila ni izvinjenje, niti bilo šta drugo. Neka im je na čast. U školi se u vezi sa mojim slučajem prave mrtvi, kao da se ništa nije desilo. Nisam ljuta zbog toga, ali i dalje osetim ožiljak na duši, bez obzira na to što sam nakon svega našla posao u divnoj školi, koju ne bih menjala ni za šta”, izjavila je Andrea.

Mišljenje poverenika – koji je potvrdio da “to što je bila član školskog sindikata i što je organizovala zakonski štrajk, ne sme biti razlog za otpuštanje sa radnog mesta, niti davati pravo na diskriminaciju” – lično joj znači.

“Osećam se kao pobednik, mada se ja u tu školu ne bih vratila nakon svega. Možda je to i moj ponos, ali ipak više neka potreba da pravda bude zadovoljena. To mi je najvažnije”, rekla je Andrea.

Kako je objasnila, javnim objavljivanjem mišljenja na sajtu, poverenik je potrošio sve svoje mehanizme delovanja, pa će sada ona sa svojim advokatom protiv škole pokrenuti tužbu za nadoknadu materijalne štete i pretrpljenu duševnu bol.

“Meni je bilo značajno da mi poverenik potvrdi da su me protivzakonito i nepravedno odstranili iz te škole. Ja to mišljenje poverenika doživljavam kao ličnu pobedu. Tim pre što moj advokat i u sindikatu kažu da je takva odluka presedan i da se ne sećaju kada je ovakva odluka poslednji put doneta. Donela ju je poverenica pre nego što je otišla i time pokazala da može i drugačije”, smatra Andrea. 

Kako je dodala, povredilo ju je i obrazloženje direktorke povereniku, koje je takođe sastavni deo javno dostupnog mišljenja, u kojem je navela da je pirmila drugu nastavnicu jer joj je bila želja da se u školi poveća obrazovno-vaspitni nivo:

“S druge strane, u toj školi je sad situacija da, otkad sam ja otišla, ne učestvuju nigde gde smo ranije učestvovali. A ja sam, dakle, bila faktor koji je sprečavao boljitak i napredak te škole. Znamo da je to samo izgovor. Nema veze što tu odluku možda nije donela direktorka škole i što je možda postupala po nečijem nalogu, ali je ona ta čiji potpis stoji tamo i koja zvanično odlučuje o svemu”, naglašava Andrea.

Andrea Besedeš je po struci diplomirana inženjerka informatike, a do kraja prošle školske godine je u bajmočkoj osnovnoj školi 17 godina bila zaposlena kao nastavnica matematike i informatike.

Zvanično je bez posla ostala jer nije bila stručna za radno mesto nastavnika. Ona lično smatra da joj ugovor o radu od septembra 2025. godine nije bio produžen zbog njene aktivne podrške studentskim protestima, pokretanja školskog sindikata i angažovanja u štrajkačkom odboru u toku prošle godine.

Kako ističe, ona je jedina u toj školi ostala bez radnog mesta, premda u istoj ustanovi radi još desetak kolega takođe bez odgovarajuće stručne spreme. Drugi su, veruje, zadržali svoja radna mesta jer su – ćutali.