“Noć programera” u Bačkoj Topoli u znaku decenije postojanja Coder Club-a: “Naš jezik su kodovi”

Povodom Dana programera, koji se u svetu tradicionalno obeležava na 256. dan u godini, u Bačkoj Topoli su 13. septembra u Biblioteci “Eržebet Juhas” održane dve manifestacije – “Noć programera” i Dan otvorenih vrata Udruženja Coder Club.

Ovaj dan u godini je izabran jer je 256 “za programere značajan broj” koji je ustanovljen i izračunat na osnovu osmobitnog standarda, sa ciljem da skrene pažnju na neprekidni razvoj tehnologije.

“Noć programera” je u Bačkoj Topoli održana četvrti put za redom, ali je, prema rečima organizatora, ova godina posebna jer Udruženje za edukaciju i razvoj informacionih tehnologija Coder Club obeležava i deset godina rada. 

“Cilj nam je bio da sve građane, decu i roditelje koje to interesuje, upoznamo sa našim radom. Ove godine smo želeli da ponudimo bogatiji program, pa smo imali i predstavnike Biblioteke ‘Karolj Šomođi’ iz Segedina, koji su izložili deo svoje digitalne laboratorije koju su posetioci imali priliku da testiraju. Ja sam jako zadovoljan brojem zainteresovanih”, izjavio je osnivač Coder Club-a, Čaba Vereš.

Tako su posetioci pored uobičajenih sadržaja iz sveta programiranja, mikroelektronike, robotike i 3D štampe, koje nude Bačkotopolčani, ovaj put bili u prilici da vide i razne robote za mlađe uzraste, igre na tabletima, kao i VR naočare.

“U Topoli dosad nismo imali prilike da probamo VR naočare, pa je to možda privuklo i najveću pažnju posetilaca. Pored toga, godinama je hit sto sa peskom, koji smo mi izradili, a koji zapravo predstavlja sto sa proširenom stvarnošću i vid živog časa geografije”, objašnjava Vereš.

Bednarik Prokec: Izuzetno sam ponosna na naš Coder Club

Osvrćući se na rad Coder Club-a, čije se prostorije nalaze u potkrovlju bačkotopolske Biblioteke “Eržebet Juhas”, direktorka te ustanove, Zita Bednarik Prokec, podsetila je da je ovo udruženje nastalo 2015. godine kao ideja letnjeg kampa, ali da je potom neplanski doživelo ogroman uspeh i “jednostavno je morao da nastavi sa kontinuiranim radom”:

“Deca od tada rado dolaze svake nedelje – petkom poslepodne i subotom prepodne provode svoje slobodno vreme u potkrovlju biblioteke. Taj prostor je tokom godina upravo zahvaljujući njima postao pravi prostor zajedništva”.

Kako je istakla, mnogi članovi ovog kluba su u međuvremenu odrasli i izabrali informatiku kao svoju profesiju, dok pojedini i danas rado dolaze da pomognu radu kluba, nesebično deleći svoja znanja i iskustva sa novim generacijama.

“Tokom proteklih deset godina Coder Club se može pohvaliti brojnim uspesima na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Njegovi članovi su svojim izuzetnim rezultatima proneli ugled zajednice i postali uzor budućim talentima. Ja sam jako ponosna na Coder, kao i na ceo kolektiv, jer sa njima nije teško organizovati bilo šta”, naglasila je Bednarik Prokec. 

Generacije “odviknute od tastature”

Kako je iza Coder Club-a deset godina aktivnog rada, sa kojim se paralelno savremena tehnologija ubrzano razvija, u klubu svoje aktivnosti prilagođavaju tom tempu, ali i onom koji diktiraju mladi polaznici njihovih radionica u nameri da na kreativan i interaktivan način započnu obrazovanje iz oblasti informacionih tehnologija.

“Uticaj savremene tehnologije se apsolutno može primetiti na deci. Tako, na primer, sada imamo generacije koje su se odvikle od klasične tastature i koje su vezane za svoj pemetni uređaj, koji im omogućava mnogo toga”, navodi Čaba Vereš.

Ipak, kako dodaje, u udurženju održavaju radionice – pa i tradicionalno takmičenje u brzom kucanju sa deset prstiju – jer smatra da “bez toga ne bi smeli da nastave sa programerskim svetom”.

“To je jedna od bitnih stvari sa koje – uprkos novim navikama i tehnologija – ne sklanjamo fokus. Međutim, sa druge strane, kako su vezani za različite aplikacije, odlučili smo i mi da ih pravimo. Tako, na primer, pravimo igrice na kontrolisan način, što znači da ne koristimo igrice za pravljenje igrica, nego ih pravimo od nule”, navodi on, uz opasku da to nije nimalo lako.

“Potrebno je više sati da se to isprati, ali je to prava stvar koju možemo da učinimo kako se deca ne bi plašila aplikacija, kako bi naučili od čega se one sastoje i da ne treba da budu samo digitalni korisnici, već digitalni kreatori. Drugačije ne može”, naglašava Vereš.

Uprkos promenama, broj polaznika Coder Club-a nije mnogo varirao tokom decenije njihovog postojanja i kreće se oko 40, što je, kako ocenjuje Vereš – potaman.

“Mi ovo radimo poluvolonterski, vikendom, u kasne sate, i ponekad ni sam ne znam kako stižemo sve da uradimo. Zbog toga sam jako zahvalan mojoj porodici na podršci i strpljenju”, kaže on.

A u pogledu praćenja trendova u informacionim tehnologijama, Coder Club ne kaska za svetom, dodaje. 

“Prošle godine sam bio pozvan u Kembridž na konferenciju kojoj su pristvovali predstavnici različitih zemalja sveta. Govorio sam o našem iskustvu i desetogodišnjem radu, a to svoje izlaganje sam morao da ponovim dvaput, jer je bilo toliko interesovanje”, ističe Vereš.

Veliku zainteresovanost je, ističe on, privukla činjenica da je klub opstao jednu deceniju – što je retkost u ovoj sferi, ali i to što klub koji nosi velike uspehe, dolazi iz jedne male Srbije:

“Klubovi po svetu su počeli da se formiraju od 2013. godine, a mi smo, eto, uspeli i da se održimo, ali i da uključujemo stalno nove stvari i budemo aktuelni, što je retkost. Ljudi su se iznenadili najpre odakle dolazim i vratili su se kućama sa iskustvom da ‘ako može neko iz neke male sredine da uradi tako nešto, onda sigurno možemo slično i mi’”.

I bez obzira na sve, ocenjuje Vereš, kada je reč o informacionim tehnologijama, ni generalno obrazovanje ne kaska za svetom:

“Naš obrazovni sistem se trudi da prati trendove. Ne kaskamo i ima nade da održimo korak sa svetom. Ima zainteresovane dece i treba samo puno raditi sa njima”.

Ono na šta je on lično posebno ponosan, uz svetske uspehe i godine uspešnnog rada, jesu jezički mešovita deca u njihovom udruženju:

“Ne pravimo različite grupe, zajedno su i deca čiji je maternji jezik srpski i deca koja govore mađarski jezik. Često pričamo i engleski, ali oni se možda međusobno ne bi družili na nekim drugim mestima da nema ovog našeg kluba. I ja zato volim da kažem da je kodiranje naš zajednički jezik”, istakao je Čaba Vereš.