U Bačkoj Topoli održana dva skupa – jedan protiv blokada, drugi protiv represije režima

Na svega nekoliko desetina metara udaljenosti jedan od drugog, u Bačkoj Topoli su večeras u isto vreme bila održana dva skupa: jedan protiv blokada, a drugi protiv, kako je najavljeno, brutalnosti i nasilja policije nad demonstrantima širom Srbije. Učesnika oba okupljanja bilo je približno podjednako.

Pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) protestovali su protiv blokada ispred prostorija opštinskog odbora te političke partije, blokirajući i sami na dva sata ulicu za saobraćaj, dok su pripadnici policije u opremi za razbijanje demontracija stajali ispred okupljenih.

Građani su povremeno uzvikivali “Aco, Srbine” i “Pobeda”, a osim velikog transparenta “Bačka Topola protiv blokada” koji je bio istaknut na čelu skupa, zastava Srbije i balona u njenoj boji, mogla su se videti i dva identična transparenta “Hoću normalan život”.

Organizatori ovog skupa nisu želeli da daju izjave za Magločistač, uz objašnjenje da nemaju ovlašćenje za to, ali su ipak istakli da je svrha okupljanja “zalaganje za život bez blokada i nasilja, za normalnu i mirnu Srbiju”, kao i podrška predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Ljuboja: “Ne – teroru, diktaturi, prebijanju i političkim protekcijama”

Istovremeno, na trgu kod Biblioteke “Eržebet Juhas”, grupa građana Bačke Topole je pod sloganom “Reci ne!” organizovala protestni skup uz foto-izložbu na kojoj su prikazane fotografije različitih autora sa protesta građana širom Srbije.

Profesorka srpskog jezika u bačkotopolskoj Poljoprivrednoj školi, Olja Ljuboja, okupljenima je rekla da je namera skupa odbijanje svih vidova nasilja koje sprovodi aktuelni režim.

“Okupili smo se danas da kažemo ne teroru, diktaturi, prebijanju, političkim protekcijama, ali je svako to ‘ne’ sabrano u reči ‘nasilje’. Jer sve ono što ova vlast sprovodi i čini svom narodu jeste nasilje. Mi dugo živimo u atmosferi straha i nasilja i više ne možemo da raspoznamo dobro od lošeg. Međutim, zdrav razum se ipak svemu tome opire. Tom inertnom pristanku da nam ovakva bude i budućnost”, rekla je Ljuboja.

Kako je dodala, nasilje vlast nad sopstvenim narodom sprovodi svakodnevno “produženim rukama u vidu medija, policije, mafije i svih poslušnika koji su možda izmanipulisani i funkcionišu po principu ‘može mi se’”.

“Prebili smo studente, izneli smo intimu jedne studentkinje, izvrgli je ruglu – sve je to jer im se može. E, pa ne može! Ima nas kojima je dosta i koji možemo da kažemo da ne može. Čovek više ne može da trpi. Želi otpor i želi promene”, naglasila je ona.

Profesorka Ljuboja je još rekla i da se okupljeni zalažu da više ne bude crnih rupa u zakonu u kojima se gube slučajevi:

“Svi smo mi i zgažena Dona, i Nikolina, i prebijeni studenti. Svi smo na naplatnoj rampi, u ‘Ribnikaru’, u Mladenovcu, svi smo Dijana Hrka, svi smo na ulicama i svi smo pod nadstrešnicom. Jedino što se ta prašina od betona sad sklonila, pa raspoznajemo kuda i kako da izađemo i kako da ga uklonimo”.

Rajković Perović: ”Mi smo konačno počeli da se ne stidimo toga što podržavamo narodnooslobodilački pokret”

Na skupu pod nazivom “Reci ne!” govorila je i Bačkotopolčanka Marica Rajković Perović. profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

U svom obraćanju, ona je naglasila da joj je poznato kako je “u malim sredinama potebna daleko veća hrabrost da bi se izašlo na ulicu, za razliku od velikih gradova gde postoji luksuz anonimnosti i komfor da se pridružite reci ljudi koja ide na proteste”.

“Ja imam tu neobičnu sreću da ujedno poznajem i pritiske u maloj sredini, ali i bezumnu represiju koju ovaj režim sprovodi nad univerzitetom. Fakultet na kojem radim je već danima pod potpunom danonoćnom opsadom policije i žandarmerije, a nama je onemogućeno da uđemo na svoja radna mesta, studentima na fakultet. To samo govori u kojoj meri ovaj režim ima potrebu da uguši svaku slobodnu i kritičku misao”, zaključila je Rajković Perović.

Ona je podsetila da su nastavnici Filozofskog fakulteta u Novom Sadu većinski odlučili da odbijaju da drže ispite pod takvim okolnostima.

Pored toga je konstatovala da građani Bačke Topole “polako napuštaju naviku da se ne zamere, i ne izjašnjavaju da nekoga ne bi uvredili”:

“Mi smo konačno počeli da se ne stidimo toga što podržavamo narodnooslobodilački pokret. I ukoliko vladavinu ovog režima uporedimo sa jednom jezivom mračnom noći, dobra vest je da je sada negde pola pet ujutru”, istakla je ona, i dodala:

“Svaki građanin jedne države je politički akter, a jedina razlika je u tome da li je toga svestan ili nije. Ovaj režim želi da mi ne budemo svesni svoje odgovornosti i svoje uloge, svoje moći u političkom sistemu”.

Besedeš Nađ: “Nakon 17 godina mi u školi nije obnovljen ugovor o radu”

Na skupu je govorila i Andrea Besedeš Nađ, po struci diplomirana inženjerka informatike, a doskora po zanimanju nastavnica matematike i informatike u osnovnoj školi u Bajmoku, kojoj nakon 17 godina rada nije produžen ugovor o radu – kako veruje – zbog podrške studentskim protestima.

Ona je, naime, jedina koja je ostala bez radnog mesta iako u toj školi postoji još desetak kolega bez odgovarajuće stručne spreme. Drugi su, veruje, zadržali svoja radna mesta jer su – ćutali.

“Zakonski je sve u redu, jer ja nemam kvalifikacije za dato radno mesto i zvanično mi zbog toga ugovor ove godine nije produžen. U četvrtak ujutru sam saznala da sam jedina iz škole ostala bez posla”, rekla je Besedeš Nađ, i dodala:

“U protekloj školskoj godini se mnogo toga desilo. Zalagala sam se za studente, bila sam među organizatorima šetnje od Subotice do Bajmoka i od Sombora do Subotice. Bila sam glavni organizator kada je naša škola stupila u štrajk posle dve decenije”.

Sve je to, kako smatra, dovelo do činjenice da od ove školske godine ostane bez posla. 

“Nikada nisam znala, niti sam htela da se prilagođavam političkim vetrovima. Mislila sam – neka duvaju, živim po osnovnim ljudskim vrednostima i uvek stojim na pravoj strani čemu sam učila i svoje učenike”, poručila je ona.

Savić: “Mnogi su sumnjali da je Bačka Topola ‘ćacigrad’”

Predstavnik zbora građana iz Bačke Topole, Tomislav Savić, u svom izlaganju je naglasio da Bačka Topola “ipak nije ‘ćacigrad’” i da tome svedoče okupljeni građani i građanke. 

“Mnogi su sumnjali da je Topola ‘ćacigrad’ i da se mi ne možemo pokrenuti. Međutim, sami ste dokaz da smo se pokrenuli. Pokrenulo nas je deset meseci sa nula odgovornih za pad nadstrešnice, životi koji nisu ovde sa nama” poručio je Savić.

Komentarišući povike “Aco, Srbine” koji su se u tom momentu čuli sa drugog skupa, on je rekao da bi taj za kojeg građani navijaju trebalo da bude predstavnik svih građana – što nije.

“Izgleda ni on nije odgovoran. I pošto oni neće da prihvate svoju odogovornost, mi ćemo ih naterati”, poručio je Savić.

On se osvrnuo na to da se Bačka Topola u kojoj je odrastao “nije bunila ni kada je bilo najgore”, da je svakoga primila otvorenih ruku, “ma koje vere, nacije i pripadnosti bio”. 

“Nemojmo dozvoliti da nas dele sada kada je sve to prošlost i kada bi trebalo da se okrenemo ka nečem novom i da radimo u interesu nas, građana Bačke Topole”, poručio je on.

“Voda nam je žuta, prljava, Krivaja je zagađena, imamo gomilu problema, dok su na dvadeset metara od nas okupljeni ljudi koji imaju neke više interese. Mi ih nemamo. Mi imamo interes da u Topoli živimo normalno, u slozi i da nam bude dobro”, naglasio je Savić.

Učesnici protesta “Reci ne!” održali su i minut ćutanja za stradale u novosadskoj tragediji, a na kraju su uputili i poziv građanima Bačke Topole da se uključe u zbor građana.