Velika odgovornost lokalnih medija u kriznim vremenima: Nije hrabrost, već zdrav razum izveštavati o protestima

Tri i po meseca vanrednog stanja koje niko nije proglasio, tri i po meseca 24/7 rada što na terenu, što za kompjuterom obeležili su kraj prošle, 2024. i proleće ove godine kada se radi o malim, nezavisnim lokalnim medijima širom Srbije.

Iz perspektive sadašnjeg trenutka, period od decembra do sredine marta – po intenzitetu događaja koji su se iz sata u sat smenjivali jedan za drugim kao na pokretnoj traci – ne može da se poredi ni sa čim u skorijoj istoriji lokalnog novinarstva, gledajući u nazad do vremena NATO bombardovanja, ističu novinari i novinarke.

Iako krajnje ograničenih svih mogućih kapaciteta, lokalni nezavisni mediji su, zahvaljujući pre svega dobroj internoj organizaciji, uspevali da u najkritičnijim momentima studentskih, a potom i građanskih protesta ispune svoju primarnu funkciju, a to je – informisanje građana i građanki u javnom interesu.

„Iskreno, nama svako ‘iskakanje’ bilo kakvog tipa uvek bude malo izazovno, a u ovoj situaciji jeste bilo znatno više posla nego inače, ali smo se dobrom organizacijom i zahvaljujući činjenici da svi možemo da radimo sve dosta dobro pokrivale”, prenosi iskustva redakcije kruševačkog “Odjeka” Jelena Božović, zamenica glavne i odgovorne urednice ovog portala.

Dobra organizacija je uglavnom značila izveštavanje u realnom vremenu, sa lica mesta direkt na društvene mreže, dakle, postavljanje fotografija, montiranje video-priloga “u letu”, a potom i pisanje klasičnog novinarskog izveštja o događaju, kada se dođe kući.

“Ja tek sad, kad je malo splasnuo taj tempo, vidim koliko smo se svi zamorili i koliko nam je to bilo naporno, pre svega psihofizički”, kaže Jelena, dodajući da je u stvari najizazovnije bilo izaći na kraj sa kontroverznim informacijama tj. raspetljati ko je šta i gde rekao, šta je istina, šta poluistina, ko organizuje proteste… da ne bude na kraju da ih “Odjek” saziva.

Puno vremena se, rečju, trošilo na proveru informaciju, a da se to nigde ne vidi. “Ode tri sata da napišeš 205 redova teksta”, ilustruje Jelena.

Moderiranje komentara kao Sizifov posao

Na sličan način, kada su protesti bili u svom zenitu, bio je organizovan i rad redakcije “Jugmedie” iz Leskovca, koji se preorijentisao na izveštavanje sa lica mesta putem društvenih mreža.

Glavna i odgovorna urednica ovog regionalnog medija koji pokriva više gradova i opština sa jugo-istoka Srbije, Milica Ivanović, ističe da su, sem toga što su bili brzi, sve vreme nastojali da budu i objektivni.

Iz tog razloga, procene o masovnosti protesta nisu objavljivali jer, kako kaže, tu su fotografije, uživo prenosi u formi video-zapisa, pa nega gledalac sam zaključi koliko ljudi je na njima bilo prisutno.

I “Odjeku” i “Jugmediji” problem je, međutim, predstavljalo moderiranje komentara, pre svega na društvenim mrežama, naročito kada se na određene sadržaje “nakače botovi”.

“Ja se probudim, odem do toaleta noću, u pet sati ujutro, pa se hvatam za Fejbuk, tu su komentari bili najgori, i sa tim je strašno bilo izboriti se. Mi ne dozvoljavamo vređanje studenata jer – oni su naša deca, oni imaju mirne proteste, nikoga ne vređaju, oni nemaju takav vokabular. Opet, novinar, uprkos svemu, mora da spava, da ruča, a ja dok se okrenem stigne novih 200 komenatar”, kaže Milica Ivanović.

Na sajtu “Odjeka” svaki komentar je bio objavljen jer, smatra Jelena Božović, tome između ostalog služi onlajn medij, ali ukoliko bi sadržavao vređanja, targetiranja, govor mržnje, onda je prethodno bio editovan tj. “prečišćen”.

“Što se mreža tiče, tu smo bile fleksibilnije. Naravno, ni tu ne dopuštamo nikakvo vređanje, niti psovke, ali komentari mogu da budu malo slobodniji. I tu se definitivno pokazalo da nemamo kapaciteta da izađemo na kraj sa, na primer, 500 i više komentara, pa kada uhvatim sebe da više nisam ni ja pažljiva, onda kažem – dobro, ovo ćemo sada da zaustavimo”, prenosi svoja iskustva Jelena.

Bez pretnji i otvorenih pritisaka, ali ne i bez “kažnjavanja”

Dok su protesti u manjim gradovima i opštinama bili u toku, a novinari sa zadatkom izveštavanja na terenu, bilo kakvih pretnji ili otvorenih pritisaka, slažu se obe sagovornice, nije bilo. “Kazna” je, međutim, usledila post festum.

Milica Ivanović ističe i da je saradnja sa policijom bila vrlo korektna, te da su svi skupovi, bez obzira što nisu bili prijavljivani, propisno bili obezbeđeni. Čak se, dodaje ona, niko ni iz leskovačke lokalne samouprave, gde se “Jugmedia” najviše prati, nije oglašavao jer su, smatra, u početku čelnici vlasti bili uplašeni masovnošću protesta.

Konsekvence zbog izveštavanja o protestima usledile su tek sad, i to u formi uskraćivanja podrške kroz lokalne, ali i republičke projekte sufinansiranja proizvodnje medijskih sadržaja u javnom interesu.

“Jugmedia”, naime, postoji 14 godina, od kojih se 13 primarno finansira na ovaj način. Ove godine, po prvi put, sredstva nisu dobijena u Pirotu, u Vlasotincu su umanjena, u Leskovcu prepolovljena u odnosu na prethodne cikluse, dok na republičkom nivou predlog projekta, koji je ranijih godina redovno prolazio, ovaj put nije uopšte podržan.

Uskraćivanje finansijske podrške nije jedini vid “kažnjavanja” ovog medija, pa su tako (ponovo) prestali da stižu pozivi na događaje, saopštenja, obaveštenja vezana za rad lokalnih samouprava koje “Jugmedia” informativno pokriva.

Slično iskustvo ima i kruševački “Odjek”, koji je, opet, ralativno mlad medij, osnovan pre dve godine, a koji vode dve novinarke sa višedecenijskim iskustvom rada u medijskom sektoru.

“Generalno, mi od starta imamo problem zato što odgovore na neka pitanja od javnih preduzeća, ustanova ne dobijemo. Od lokalne samoprave je to, doduše, najređe, možda nam se desilo dva ili tri puta za ove dve godine da na neka pitanja apsolutno nikakav odgovor nismo dobile. Ali, na odgovore po pravilu čekamo i po dve nedelje, ili nam odgovore tako da u stvari ne kažu ništa”, kaže Jelena.

Podršku za svoj rad nisu dobile ni prošle, ni ove godine, što je, dodaje ona, u Kruševcu potpuni presedan jer je u ovom gradu – sve dok se “Odjek” nije pojavio –  redovna praksa bila da se svim lokalnim medijima koji se jave na konkurs dodele određena sredstva.

“Sad, nekima više, nekima manje, ali u principu negde je u startu bio zauzet takav stav i to je bilo tako godinama. Prošle godine smo mi bili jedini medij baš iz Krušeca koji nije dobio sredstva. OK, mogli su da imaju opravdanje tj. izgovor da smo, eto, tek osnovani portal. Ali, ove godine se ponovila slična situacija, a pojavili su se i neki potpuno novi lokalni učesnici za koje niko živ nije čuo. Konkretno, jedan portal čije novinare ja nikada nigde nisam videla. Oni navodno postoje godinu dana, ne mogu da kažem da nemaju ništa od vesti na svom portalu, ali su to vesti koje su prepisane uglavnom sa sajtova lokalne samouprave i vrlo liče vestima medija bliskih vlasti.”

Pored “Kruševac Pressa”, koji takođe ove godine nije dobio sredstva za rad jer zbog uvođenja Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja nije ni želeo da konkuriše, “Odjek” je drugi jedini nezavisni medij u ovom delu Srbije.

“Naš portal se trudi da izveštava maksimalno objektivno i prosto se ne uklapamo u njihovu medijsku sliku Kruševca”, zaključuje Jelena Božović.

Hrabrost ili zdrav razum

Ono što posle svega ostaje, dodaje ona, jeste nova publika koju je „Odjek“ dobio izveštavajući o protestima, a što je jasan pokazatelj da ljude ta tema interesuje, ali i da nemaju gde o njoj da se informišu kada se radi o lokalu.

Rast je bio zabelež svuda – i na samom portalu, i na društvenim mrežama, u njihovom slučaju naročito na Instagramu, gde su mladi. I što je još važnije, gro te nove publike „Odjek“ uspeva i dalje da zadrži.

“Mi smo jednostavno izveštavale o nečemu što se dešava na ulicama našeg grada. Neki kažu to je hrabrost, a to nije hrabrost, to je zdrav razum. Pa, reč je o bazičnoj novinarskoj formi – pisanju izveštaja – ništa mi tu nismo posebno istraživale. Pa, kako da ne pišete, a imate 10.000 ljudi na ulici”, kaže Jelena.

A opet, većina lokalnih medija se upravo tako postavila prema protestima – kao da ne postoje:

“Imaš lokalnu televiziju koja je u centru grada, koja je nekad bila gradska, i njima 8.000 ljudi – koliko je procenjeno da je bio najmasovniji protest u Kruševcu negde krajem januara, početkom februara – bukvalno prođe ispod prozora, a da nema ni jedne jedine reči o tome u programu. Onda ljudi koji nas sreću na ulici kažu ‘da nema vas, mi ne bismo znali šta se ovde dešava’”.

Strika: Sada imamo angažovanu publiku koja traži odgovore u medijskom izveštavanju

“Pad nadstrešnice i pogibija 16 ljudi je događaj koji je probio sve barikade, pa čak i mediji koji su pod direktnom kontrolom aktuelne vlasti nisu mogli da izbegnu izveštavanje o toj tragediji”, ocenjuje Zoran Strika, urednika novosadskog informativnog portala 021, dodajući:

„I dok je vlast mogla da kontroliše narativ kroz televizije s nacionalnom frekvencijom i ‘osvetničke’ portale, nije mogla da kontroliše društvene mreže, a tu se odigravao dobar deo deljenja informacija“.

Tragedija se dogodila u Novom Sadu, a odluke, mahinacije i manipulacije su se odigravale u Beogradu, podseća Strika, ali je nakon tragedije sve suštinski bilo decentralizovano.

„U tom smislu, deluje mi da su lokalni mediji konačno stigli do većeg dela svoje lokalne publike i da je to za njih značajno na duge staze. Ovde se samo potvrđuje da će ljudi, pre ili kasnije, prepoznati medij koji im donosi kvalitetne i proverene informacije, pogotovo u periodima društvene krize kada je šum sa društvenih mreža velik“, kaže Strika.

Po njemu, ne radi se, međutim, o promenama medijskih navika čitalaca, već o zadovoljavanju suštinske potrebe ljudi da budu informisani čak i na toliko „banalnom“ nivou kao što je, na primer, kretanje ulicama:

„U trenucima kada je hiljade ljudi na ulicama, kada je pola grada blokirano, dokaz istinske neodgovornosti i nemara prema sopstvenim sugrađanima je kada medij ne objavi, ako ništa drugo, makar informaciju o tome koja je ulica blokirana. Publika će to u nekom trenutku zasigurno prepoznati“.

Sa druge strane, kao što je broj pratilaca lokalnih medija porastao, on veruje da će u nekom trenutku taj broj opasti zato što rast publike nije u potpunosti bio proizvod medijske inicijative, već je kombinacija spoljašnih faktora tj. vanrednih okolnosti i hrabrosti lokalnog medija da te događaje isprati kako treba.

„Aktuelna vlast je godinama imala sreće što se svaka afera, svaka kriza brzo zataškavala gomilom drugih afera. Sada imate situaciju koja je jako nezgodna za vlast, a to je da su teme medijskog izveštavanja tragedija, korupcija i protesti i to je koktel koji kod ljudi ne stvara apatiju i razlog da pobegnu, već koja kod njih budi angažovanje“, ocenjuje Zoran Strika.

Zbog svega navedenog, zaključuje on na kraju, sada imamo angažovanu publiku koja traži odgovore u medijskom izveštavanju, ali i za vlast opasnije – angažovane građane koji odgovor(nost) traže na ulicama.

Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera.