Foto: NJ/Magločistač (arhiva)
Srbija je ponovo stavljena na listu za praćenje zemalja u kojima dolazi do naglog pogoršanja građanskih sloboda.
Novu listu za praćenje objavio je CIVICUS Monitor, onlajn platforma koja prati najnovija dešavanja u oblasti građanskih sloboda, uključujući slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja, u 198 zemalja i teritorija.
Ova odluka usledila je nakon pojačane represije prema masovnim studentskim protestima protiv korupcije u vlasti, koji potresaju zemlju od novembra 2024. godine, nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
Kontinuirano prisustvo Srbije na listi za praćenje odražava sve ozbiljnije pretnje pravima na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i udruživanja, jer vlasti koriste nasilje, nadzor i politički motivisana gonjenja kako bi ugušile kritičke glasove, prenose Građanske inicijative.
CIVICUS Monitor trenutno ocenjuje Srbiju kao zemlju “sa opstruiranim građanskim prostorom”, što znači da civilno društvo funkcioniše, ali se suočava sa ozbiljnim pravnim i praktičnim preprekama.
Uz Srbiju, na najnovijoj listi za praćenje nalaze se i Kenija, El Salvador, Indonezija, Turska i SAD.
“Dok demonstranti istrajavaju u svojim zahtevima za odgovornošću i sistemskim promenama, vlasti pokušavaju da uguše pokret novim naletom državnog nasilja. Vlasti Srbije aktivno kažnjavaju građane koji javno postavljaju zahteve svojim liderima”, izjavila je rukovoditeljka programa istraživanja građanskog prostora u CIVICUS-u Ine Van Severen.
Da bi ugušile studentske proteste, srpske vlasti su pokrenule talas nasilja policije i grupa povezanih s vladajućom strankom, uz masovna hapšenja, nadzor i zastrašivanje, navodi se.
“Postupanje snaga bezbednosti je duboko alarmantno. Oni štite nasilnike koji napadaju demonstrante, sami upotrebljavaju nasilje i prisluškuju aktiviste bez ikakvog pravnog osnova ili nadzora”, rekao je menadžer programa javnih politika u Građanskim inicijativama Uroš Jovanović.
“Kršenje prava na slobodu okupljanja i izražavanja ne služi javnom interesu, već samo interesima onih koji žele da zadrže vlast”, dodao je.
CIVICUS Monitor građanski prostor u zemljama kategorizuje se u pet nivoa: “zatvoren”, “potisnut”, “opstruiran”, “sužen” i “otvoren”, na osnovu metodologije koja kombinuje više izvora podataka o slobodi udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja.
Ocena “opstruiran” označava srednji nivo ograničenja. Opisuje okruženje u kojem vlasti remete rad organizacija civilnog društva, demonstranti su izloženi prekomernoj sili, a nezavisni mediji i uređivačka sloboda su ozbiljno ograničeni.
Više od dvadeset organizacija sarađuje kako bi obezbedile pouzdane dokaze i podstakle akcije za poboljšanje građanskog prostora na svim kontinentima, navode Građanske.
Jedan Komentar na
“Srbija ostaje na listi za praćenje građanskih sloboda zbog pojačane represije vlasti”
lat. CIVICUS – zajednica
Osnovana 1993. godine, u Johanesburgu gl. gradu Južnoafričke Republike (Kanadska kolonija) gde im se nalazi i glavno sedište organizacije, dok im se glavne kancelarije nalaze u Njujorku i Ženevi. U 2023. godini glavni sponzori im postaju Holandsko, kao i Dansko ministarstvo za međunarodne afere; fondacija Ford; kao i Open Society Foundations (OSF) – fondacija osnovana 1993. godine, koja se bavi dodelom grantova koju je osnovao Georg Soros, a pod palicom tj. direktorom Alexanderom Sorosom na Menhetnu u Njujorku (OSF je ime dobila po knjizi “The Open Society and Its Enemies” Karla Poppera iz 1945. god.), 2018. godine zbog sumljivih radnji Mađarska zatvara OSF predatavništvo za Evropu u Budimpešti, nakon čega se ono seli u Berlin. Od 1993. do dana današnjeg fondacija je uložila 22 biliona dolara grantova organizacijama širom sveta.
Glavni osnivači CIVICUS-a su Miklos Marschall (Mađaraka), Kumi Naidoo (Jižnoafrička Republika), Ingrid Srinath (Indija) i Lysa John (?). Od 2018 Anabela Cruz je na čelu CIVICUS-ovog borda direktora.
Mimo navedenih država u ovoj objavi, na njihovom spisku se od marta 2025. godine nalaze još i Italija, D.R. Kongo i Pakistan.
Sve u svemu skromnog sam mišljenja da smo mnogo daleko, od stvarnog stanja u većini od tih zemalja sa njihovog spiska.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.