Ivanka Popović, izvor: Medija centar Beograd
Doskorašnja rektorka Beogradskog univerziteta (BU) Ivanka Popović izjavila je da očekuje da će se Upravni sud, kojem se obratio ministar finansija Siniša Mali nakon što mu je osporen doktorat, u rešavanju spora pozvati na odluku Ustavnog suda sa povoljnim ishodom za Malog, i da će time biti urušena autonomija univerziteta.
„Odluka Ustavnog suda da proglasi neustavnim odredbe Statuta univerziteta u Beogradu i Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja poslužiće pojedincima, a nauditi univerzitetima u Srbiji, jer direktno urušava autonomiju univerziteta i obesmišljava sve akademske vrednosti“, rekla je za list Danas Popović.
Mali se obratio Upravnom sudu tražeći poništenje rešenja kojim je potvrđena odluka dekana Fakulteta organizacionih nauka o izricanju mere javne osude, kao i poništenje odluke o poništaju njegove diplome o stečenom nazivu doktora nauka.
Popović, u čijem je mandatu poništen doktorat Malog, istakla je da je „plagiranje delo koje ne zastareva i da je neprimereno uopšte govoriti o retroaktivnoj primeni propisa“, napominjući da BU ne bi trebalo da odustane od svog prava na autonomiju donošenja akademskih odluka.
Na konstataciju da u proteklih šest godina, sve do obraćanja Siniše Malog Ustavnom sudu Srbije, niko nije primetio sporne delove Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, ona je rekla da je „posebno zanimljivo“ da to pitanje nije pokrenuto ranije.
„Ako je zaista prioritet naše zemlje obrazovanje i društvo zasnovano na znanju, onda je neophodno osnaživati visokoškolske ustanove i graditi poverenje u njih, a ne slabiti ih“, nagalasila je Popović.
Ustavni sud je pre nekoliko dana odlučio da visokoškolska ustanova nije ovlašćena da uređuje osnove prestanka radnog odnosa nastavnika i saradnika, niti može „oduzimati zvanja“.
Odlukom Ustavnog suda odreba Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, koje uređuje proceduru oduzimanja zvanja zbog izrečene mere javne osude za povređu Kodeksa profesinalne etike Unveziteta u Beogradu, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Jedan Komentar na
“Popović: Malom država vraća doktorat i urušava autonomiju univerziteta”
1) Pál Schmitt (bivši madžarski elnök)
2) Christine Aschbacher (bivša esterajherska ministarka)
3) Karl-Theodor zu Guttenberg (bivši džermanistanski ministar)
4) Franziska Giffey (bivša kandidatkinja za gradonačelnicu Berlina)
5) Taťána Malá (bivša češka ministarka pravde)
Daklem što povezuje gornjih pet imena s “našim” Sinišom Malim?
Svih pet su, kao i Siniša, grdni plagijatori. (Sa čehinjom ga povezuje možda još i prezime).
Ono što razlikuje petorku od “našeg” dotura je što su dokazani plagijatori prosto pometeni s takozvane političke scene. I akademske, dakako. A imali su makar malo i srama. U “našeg ” Siniše tog nema. Niti trunčice!
“Naš” Siniša je sretan čovjek za razliku od “nesretne” petorke. Živi u državi (hehehe..) provizorijumu, doslovno bez institucija, jer ovdje su one (inštitucije) samo tužna & ružna Potemkinova sela. Provizorij provizorijuma. Simulacija… simulakrum simulakruma.
(Da se Siniša rodio kao Söhnchen Klein vjerojatno bi i on bio jedan od “nesretnika”)
U jednoj orbanistanskoj Mađarskoj postoje institucije koje rade svoj džob. Pa čak i jednoj “ustaškoj” (Volina) Hrvatskoj se smenjuju ministri i afere se ne mogu tako lako zataškati
A ovdje, tj. tamo južnije preko Dunava, u Serbiji? Nijedna afera nije rešena, niko za ništa ne odgovara. Ministri i njihovi biši djelatnici (eno Hrkalovićke na drugom tekstu na Magločistaču) se prepucavaju preko toaletoida, što papirnatijeh što televizičnijeh, ter na taj način uveseljavaju raju zombiranu nacional-fašizmom, zadrugizmom & marić-željkomitrovićizmom.
Uneređeno društvo. Ma kakvo društvo, bašibozuk bre!
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.