Čuvena zbirka velike srpske pesnikinje isključena je iz programa za četvrti, a njen izbor poezije iz trećeg razred gimnazije, pišu Večernje novosti, navodeći da komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja smatra da se zbirka Desanke Maksimović ne uklapa u “okvir epohe”.
U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje “Tražim pomilovanje”, pišu Novosti. To je izazvalo lavinu negodovanja među piscima, kritičarima, prosvetnim radnicima, univerzitetskim profesorima, navodi list.
Na odluku je hitro reagovala i Zadužbina “Desanka Maksimović”, pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, koje su podržali Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović. U reagovanju koji je Zavod uputio Zadužbini, objašnjeni su “razlozi” za takav potez, navodi list.
Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, “Tražim pomilovanje”, i zaključili da se “vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj”, navode Novosti. Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi “na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka”.
“Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta”, rekla je za Novosti Svetlana Šeatović, upravnica Desankine zadužbine.
Pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO zadužbine, ali i laureat nagrade koja nosi ime Desanke Maksimović, kaže da članovi Upravnog odbora neće odustati od pokušaja da se ogroman propust ispravi.
Kako piše taj list, u obaveznoj lektiri gimnazijalaca više neće biti ni dela “Proljeća Ivana Galeba”, roman Vladana Desnice.
To delo je sada postalo izborna lektira za četvrti razred, jer su u Zavodu odlučili da redukuju obavezne lektire.
“Smatrali smo da je rano da sva dela koja se obrađuju svrstamo u izborni deo i odlučili smo da određeni minimum, najveća dela srpske književnosti druge polovine 20. veka i svega nekoliko dela svetske pretpostavimo kao obavezan deo. Ovakva podela nipošto ne znači da dela koja su preporučena u tzv. izbornom delu imaju manju vrednost, manju važnost ili da se na bilo koji način marginalizuju”, naveo je za “Večernje novosti” direktor Zavoda Zlatko Grušanović u obrazloženje radne grupe koja je pisala predlog programa nastave.
Zavod: Napravili smo mesto za druge, Maksimović veoma prisutna u osnovnoj školi
Pored taksativnog navođenja dela Desanke Maksimović koja se izučavaju od prvog do osmog razreda osnovne škole, koordinator u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić za Direktno na pitanje zbog čega je iz programa za treći i četvrti razred srednje škole izbačena zbirka “Tražim pomilovanje” te autorke, kaže da je ovim “napravljeno mesto” za obradu dela Ivana V. Lalića, za ciklus Stevana Raičkovića “Zapisi o crnom Vladimiru”, kao i za Borislava Pekića, ali i to da je Desanki Maksimović posvećena dovoljna pažnja u obrazovnom procesu.
“Program nije promenjen od 1993. godine, a u međuvremenu su značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu. Gimnazijski program treba da bude logički sled nečega što su učenici naučili u osnovnoj školi”, navodi ističe Milijić Subić za Direktno, dodajući da se prilikom odluke mislilo i na vreme neophodno za obradu dela.
“Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela (na društveno-jezičkom smeru, koji ima najveći fond časova, taj broj je 100), kao i savremeni koncept nastave koji počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, te da broj dela koje ćemo uvrstiti u program upriličimo zahtevima i ostavimo dovoljno vremena za obradu, ističe ona, najavljujući obrađivanje zbirke “Tražim pomilovanje” u prvom razredu gimnazije.
Kako je objasnila, s obzirom na to da se u četvrtom razredu obrađuju kanonska dela srpske i svetske književnosti (Šekspirov „Hamlet“, Geteov „Faust“, Dostojevski, Kami, Beket, Bulgakov, Andrić, Selimović, Ćosić, Pavić, Кiš), Zavod je bio prinuđen da “ponešto iz programa odstrani”.
“Uzeli smo u obzir činjenicu da je D. Maksimović veoma prisutna u osnovnoj školi, a da neka dela jednostavno ne mogu biti prijemčiva za osnovce. Predložili smo, takođe, da se “Tražim pomilovanje” obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme „Dijalog književnih epoha“ u kontekstu kako bi učenici mogli da shvate kako to književna dela (i ne samo književna dela) iz dalekih epoha mogu uticati na savremene tokove”, zaključila je koordinatorka Zavoda.
Izvor: N1
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.