NVO: SISTEM AZILA ZA IZBEGLICE U SRBIJI NE FUNKCIONIŠE

Iako je od početka godine više od 3.500 izbeglica izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, svega nešto manje od 160 ljudi je zapravo uspelo u tome, što jasno svedoči da sistem ne funkcioniše, ocenio je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

U izjavi agenciji Beta, Đurović je ocenio da je azilni sistem veoma spor, a da upravo od tog procesa izbeglicama mnogo toga zavisi, od rešavanja pitanja statusa u Srbiji, pa do pitanja kao što su izdavanje radnih dozvola i nostrifikacija diploma.

“U prvih šest meseci nije dodeljen nijedan azil, iako je više od 3.500 ljudi izrazilo nameru da traži azil. Sistem ne funkcioniše i, iskreno, postoji jasna tendencija da najveći broj tih ljudi bude ispod radara, da ostanu nevidljivi i za građane i za sistem”, rekao je Đurović.

On je dodao da “nema govora” da je izbeglička kriza zaustavljena i da podaci Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokazuju da ljudi i dalje ulaze u Srbiju, ali da sada i brže prolaze kroz nju, s obzirom da su ojačali i krijumčarski lanci.

“Ide se i dalje na Mađarsku i Hrvatsku, a sve intenzivnije i na Rumuniju. Ljudi koji sada dolaze, brže putuju i izlaze iz zemlje a ljudi koji su zaglavljeni i dalje ostaju ovde”, rekao je Đurović.

On je dodao da je izbeglicima potrebno u proseku između 1.500 do 2.000 evra da iz Beograda krijumčarskim kanalima stignu do Zagreba i dodatnih 1.000 evra da odatle budu prebačeni u Italiju, ali i da cene krijumčara i dalje rastu.

Đurović je ocenio da u ovom trenutku u Srbiji ima oko 5.000 izbeglica,od čega je oko 1.000 ljudi van centara ili su smešteni alternativno, odnosno kriju se oko centara.

Prema njegovim rečima, upravo ljudi koji ostaju van sistema i koji se nalaze oko većih gradova na severu Srbije, poput Sombora, Subotice, Šida ili Kikinde, izazivaju nezadovoljstvo lokalnog stanovništva, koje nije srećno zbog toga što na svojim imanjima ima gladne i izbegle ljude, koji pak ne znaju gde će i kako će, a problem je ostavljen da ga sami međusobno rešavaju.

S druge strane, tim ljudima se ne omogućava smeštaj u centrima oko kojih se nalaze na severu zemlje, iako ga trenutno ima dovoljno, a oni iz straha da neće moći da nastave dalje svoj put, odbijaju da budu vraćeni nazad i smešteni u neki od centara na samom jugu zemlje, iako tamo ima dovoljno mesta.

Đurović je dodao da u ovom trenutku nije moguće legalno ući u Hrvatsku, dok Mađari dnevno sa spiska prijavljenih izbeglica u proceduru i dalje prihvataju po pet ljudi na oba granična prelaza.

“Međutim, u poslednje vreme Mađari te ljude, koje su ranije po pet dnevno puštali da uđu, sada vraćaju u Srbiju. Vraćaju i porodice i sve one koje su držali u tranzitnim centrima blizu srpske granice, i koje su po ulasku držali u višemesečnoj proceduri za dobijanje azila”, rekao je on.

Izvor: Beta