Izveštaj EU: Drastičan pad Srbije

Stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom je “značajno smanjena” i od 64 odsto, koliko je obeležila u 2020, usklađenost je pala na 45 odsto.

Ovo su nalazi Evropske komisije u najnovijem godišnjem paketu proširenja koji će biti objavljen 12. oktobra.

U nacrtu izveštaja, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, se podvlači da se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije, koje je Evropska unija (EU) uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini.

“Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije”, navodi se u dokumentu.

Odnosi sa susedima zategnuti i izazovni

Što se tiče regionalne saradnje, u izveštaju o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa.

Međutim, spominje se da su odnosi sa sa Hrvatskom “sve više zategnuti uz povremene političke sukobe.”

Odnosi Srbije sa Crnom Gorom se u dokumentu ocenjuju “izazovnim”, ali se naglašava da su obe strane nagovestile veću spremnost za resetovanje odnosa i napore na rešavanju otvorenih pitanja.

Dogovor sa Kosovom ključan i hitan

Poseban odlomak se odnosi na proces normalizacije odnosa sa Kosovom.

Spominje se da je u proteklom periodu došlo do susreta glavnih pregovarača i jedan sastanak na nivou lidera, odnosno predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova, Aljbina (Albin) Kurtija.

Ipak, dodaje se da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznog sporazuma.

Putem ovog dokumenta pozivaju se Kosovo i Srbija da se “bez daljeg odlaganja” konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno-obavezujućem sporazumu o normalizaciji.

Postizanje takvog sporazuma je “hitno i ključno”, navodi se u izveštaju, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na evropskom putu.

Ograničen napredak u borbi protiv korupcije, loša ocena u borbi protiv organizovanog kriminala

Kada je reč o borbi protiv korupcije, u izveštaju se naglašava da je Srbija učinila samo “ograničeni napredak”.

Sa tim u vezi, spominje se da je broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenu sa godinom ranije, ali da je pao broj prvostepenih optužnica.

Na polju borbe protiv korupcije se ocenjuje da je obeležen neki napredak.

Naglašava se da je neznatno povećan broj optužnica i prvostepenih presuda u slučajevima visokog profila.

Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije te poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.

“Oni sektori koji su najranjiviji korupciji zahtevaju ciljane procene rizika i posvećene akcije”, ocenjuje se u dokumentu.

Lošu ocenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala gde se kaže da je obeležen samo “ograničen napredak”.

Spominje se da je u proteklom periodu povećan broj novih istraga i konačnih presuda ali da je opao broj optužnica i prvostepenih presuda. Takođe se kaže da je ograničen broj zaplena i konačnih konfiskacija.

Priznaje se da je nivo razumevanja i pristup konfiskaciji poboljšan što bi, kako se navodi u izveštaju, trebalo da dovede do boljih rezultata u budućnosti.

Nema napretka u slobodi izražavanja

Nikakav napredak nije obeležen u slobodi izražavanja, stoji u izveštaju o Srbiji.

Stručnjaci Evropske komisije u izveštaju podvlače da su zabrinjavajući slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima, te se naglašava da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.

U dokumentu se podseća da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo sve četiri nacionalne frekvencije istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu, u kom su svi dobijali opomene od REM-a zbog kršenja zakonskih obaveza.

U izveštaju se ponavlja ocena Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR) nakon izbora u Srbiji da je javni servis ravnopravno pokrivao aktivnosti kampanje svih učesnika, ali je pružio ogromnu nekritičku pokrivenost javnim zvaničnicima koji su takođe bili kandidati na izborima.

Kontradiktorna komunikacija vlasti o Europrideu

U poglavlju koje se odnosi na osnovna prava, veliki deo se posvećuje organizaciji Europride u Srbiji 17. septembra za koje se tvrdi da je održavanje manifestacije bilo neizvesno do poslednjeg trenutka.

Sa tim u vezi, ocenjuje se da je komunikacija vlasti oko ove manifestacije bila “kontradiktorna”.

“Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, ostali su neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom”, navodi se u izveštaju Evropske komisije za Srbiju.

Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije.

Izveštaji o svakoj zemlji pojedinačno pokrivaju period od godinu dana.

Ovaj dokument će biti obelodanjen 12. oktobra.