Izvor: Pixabay.com
Četvrtu godinu zaredom, Infostud, Osiguranik, TIM Centar i Rezilient sprovode istraživanja „Šta to radi zaposlene“ sa ciljem da se ustanovi sveobuhvatan pregled potreba, očekivanja i percepcija zaposlenih u Srbiji.
Ove godine, u istraživanju je učestvovalo 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih, a kako su oba uzorka usklađena sa podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobijeni rezultati su u potpunosti reprezentativni za domaće tržište rada.
Šta je pokazalo sprovedeno istraživanje?
Za zaposlene u Srbiji, beneficije više nisu samo dodatak uz platu – one sve više postaju pokazatelj poverenja.
Naime, prema rezultatima istraživanja, fleksibilno radno vreme i mogućnost rada od kuće već drugu godinu zaredom čine najvredniju i najtraženiju beneficiju. Drugim rečima, zaposleni sve više traže autonomiju u organizaciji posla – slobodu da sami upravljaju svojim vremenom i načinom rada.
S druge strane, sve manje vrednuju klasične pogodnosti poput sportskih aktivnosti, subvencionisanih kredita ili plaćenih treninga.
“Fleksibilnost je, kako pokazuje istraživanje, nova valuta radnog zadovoljstva koja donosi osećaj poverenja i ravnoteže, ali i utiče na lojalnost zaposlenih. U poređenju sa prošlom godinom, beleži se porast očekivanja u vezi sa ličnim balansom – zaposleni više ne žele samo ‘bolji posao’, već bolji život uz posao“, zaključuju iz Infostuda.
Tako, kada je reč o zaposlenim roditeljima, istraživanje pokazuje da i dalje preovlađuju simbolične beneficije poput novogodišnjih paketića, dok su stvarne mere podrške poput dodatnih slobodnih dana, fleksibilni raspored ili pomoć oko brige o deci – retkost:
“To potvrđuje da su mnoge kompanije još uvek u zoni komfora, gde se o brizi priča, ali se retko sprovodi u praksi”.
Rad od kuće, nekada shvaćen kao prolazna potreba, sada je postao stalni deo radne stvarnosti.
Prema istraživanju, 28 posto zaposlenih u Srbiji ima mogućnost da radi na daljinu, makar povremeno, što je mali, ali stabilan rast u odnosu na prethodnu godinu.
Istovremeno, skoro 20 posto zaposlenih navodi da su njihove kompanije u 2025. godini pooštrile politike rada od kuće, uvodeći obavezne dane prisustva.
“Zanimljivo je da postoji veliki raskorak u percepciji poverenja: dok 78 posto zaposlenih veruje da im nadređeni veruju, čak 63 posto menadžera priznaje da nema potpuno poverenje u zaposlene koji rade na daljinu. To pokazuje da fleksibilni modeli rada nisu samo pitanje tehnologije, već i kulture i međusobnog poverenja”, još je jedan zaključak koji proizilazi iz istraživanja “Šta to radi zaposlene”.
Više od dve trećine ispitanika, i zaposlenih i menadžera, saglasna je da rad od kuće nije beneficija, već drugačiji oblik rada koji zahteva nove veštine, jasnu komunikaciju i dogovorene ciljeve, a kompanije koje uspeju da balansiraju između fleksibilnosti i povezanosti timova imaće prednost u privlačenju i zadržavanju ljudi u narednim godinama.
Wellbeing više nije trend o kojem se govori, pokazuje dalje istraživanje, već ključni preduslov za stabilnost i produktivnost zaposlenih.
Čak 95 posto zaposlenih prijavljuje makar jedan problem koji utiče na njihovo blagostanje – najčešće stres (69 posto), manjak energije (54 posto), pad motivacije (46 posto) i finansijske poteškoće (39 posto). Još važnije, dve trećine zaposlenih veruje da ti problemi direktno umanjuju njihov učinak na poslu.
Zaposleni danas od kompanija očekuju sistemsku, a ne simboličnu podršku. Najviše žele pomoć u kriznim životnim situacijama, psihološko savetovanje, ali i pravnu i finansijsku edukaciju. Ipak, iako deo firmi nudi takve programe, mnogi zaposleni ih ne koriste zbog stigme, nepoverenja ili nejasne komunikacije.
“Poruka istraživanja je jasna: briga o ljudima više nije HR tema, već pitanje održivosti poslovanja.
U svetu u kojem se granice između posla i privatnog života brišu, kompanije koje ne ponude pravu podršku rizikuju da izgube svoje najvažnije ljude”, ističu iz Infostuda.
Istraživanje je ove godine prvi put prepoznalo i pojavu carewashing-a – situacije kada kompanije javno promovišu brigu o zaposlenima, ali u praksi to ne sprovode.
Čak 69 posto zaposlenih kaže da njihove firme „pričaju o brizi“, dok samo 11 posto tvrdi da ta briga zaista postoji i oseća se u svakodnevnom radu.
Najčešći oblici carewashing-a su kampanje o mentalnom zdravlju, ali uz prekovremeni rad; fleksibilnost samo “na papiru”; promotivne inicijative o jednakosti bez stvarnih promena.
Rezultat takve prakse je pad poverenja u HR i menadžment, kao i osećaj da kompanije koriste teme brige o zaposlenima kao deo employer brendinga, a ne stvarne kulture, a zaposleni, kako pokazuje istraživanje, vrlo jasno prepoznaju razliku između marketinga i stvarne podrške, pa će kredibilitet biti ključna valuta narednih godina.
“Ovi rezultati jasno pokazuju da se domaće tržište rada nalazi između dva sveta – tradicionalnog, koji još uvek meri prisustvo i sate, i novog, koji vrednuje poverenje, fleksibilnost i wellbeing. Kompanije koje na vreme prepoznaju ovu promenu biće one koje će sutra uspeti da zadrže i inspirišu svoje ljude”, ističu iz Infostuda na kraju.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.