Godišnji izveštaj HRW: U Srbiji prevelika upotreba sile na protestima, napadi na novinare

Vlasti u Srbiji odgovorile su na proteste širom zemlje prekomernom silom, arbitrarnim hapšenjima, suzbijanjem civilnog društva i napadima na novinare i nezavisne medije, što je deo šireg mešanja u medijske slobode, ukazuje se u danas objavljenom godišnjem izveštaju organizacije Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) o kršenju ljudskih prava u svetu.

U delu izveštaja o Srbiji, ta međunarodna organizacija takođe navodi da je proces suđenja za ratne zločine i dalje spor, sa odlaganjima slučajeva, kao i da se osobe sa invaliditetima i dalje drže u prenatrpanim institucijama sa neodgovarajućom negom.

U osvrtu na civilno društvo i proteste, ukazuje se da su protesti širom zemlje nastavljeni tokom cele godine posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024, kada je 16 osoba poginulo, usred navoda o korupciji koja je dovela do tog pada, koji su se proširili na rasprostranjenu zabrinutost o rasformiranju demokratskih institucija.

HRW navodi da su vlasti ponekad koristile prekomernu silu protiv demonstranata uključujući i upotrebu suzavca.

HRW prenosi izveštaj nevladine grupe CIVICUS koji ukazuje da su aktivisti i grupe civilnog društva suočeni sa zastrašivanjima, nadzorom i sudskim gonjenjem vezanom za proteste, uz navod da je više od 400 ljudi privedeno početkom jula, i da je bilo verodostojnih navoda o maltretiranju u pritvoru.

Ovakvo suzbijanje protesta, navodi HRW, kritkovali su stručnjaci UN, komesar Saveta Evrope za ljudska prava i zvaničnici EU.

Navodi se da je skočio broj napada na novinare tokom protekle godine, i da je od januara do septembra prošle godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo 84 fizička napada i 113 pretnji novinarima. Udruženje je zabeležilo 59 slučajeva kada je policija uhapsila novinare, upotrebila fizičku silu, pretila njihovoj bezbednosti ili odbila da ih zaštiti kada je bila obavezna to da uradi.

Navodi se da su u avgustu uniformisani policajci na antivladinim protestima gurali i udarali novinare iako su imali vidljive pres prsluke i iskaznice, da su otimali ili razbijali kamere i telefone, kao i da su medijske grupe osudile to delovanje kao namernu opstrukciju slobode medija.

Kao primer daje se slučaj kada je policija tukla snimateljku Mariju Čolaković palicama na antivladinom protestu u Beogradu iako je ona bila jasno označena kao novinarka, i da je tada zadobila vidne povrede nogu i ruku. 

Takođe se navodi da je u septembru tokom protesta u Novom Sadu protiv policijske brutalnosti policija za suzbijanje demontracija upotrebila preteranu silu i privela novinare iako su imali vidljive oznake da su pripadnici medija.

U februaru, navodi HRW, u identičnim Viber porukama sa istog srpskog broja ciljane su dve novinrke BIRN-a sa špijunskim softverom “Pegasus”, dodajući da u trenutku pisanja izveštaja nije jasno da li vlasti istražuju taj slučaj.

I dalje ostaje problem takozvanih SLAPP tužbi koje se najčešće koriste protiv medija kako ne bi izveštavali o određenim temama, piše HRW, dodajući da su istraživački mediji u maju kao odgovor na to pokrenuli mrežu medijske solidarnosti da se bore protiv takvih tužbi.

Kada je reč o pravima žena, u izveštaju se ukazuje da u Srbiji postoji pravna zaštita za žene uključujući Strategiju o jednakosti polova 2021-2030, ali da je primena slaba. Navodi se da je i dalje učestalo nasilje zasnovano na polu, i da i dalje postoje razlike u platama i ekonomske nejednakosti, kao i da su žene iz marginalizovanih grupa, pogotovo Roma, suočene sa povećanom diskriminacijom i nejednakim pristupom zdravstvu.

Osvrćući se na odgovornost za ratne zločine, u izveštaju se navodi da je između januara i septembra prošle godine Tužilaštvo za ratne zločine pokrenuto osam novih istraga za ratne zločine gde su imenovani osumnjičeni, kao i još 15 istraga protiv nepoznatih počinilaca. Do septembra, pred srpskim sudovima bilo je u toku 20 predmeta protiv 44 optuženih, a tekući postupci obeleženi su znatnim kašnjenjima, piše HRW.

Navodi se da je u septembru beogradski viši sud oslobodio bivšeg komandanta bosansko-srpske vojske Drinskog korpusa Milenka Živanovića optužbi da je naredio i učestvovao u prinudnom preseljenju bosanskih civila iz Srebrenice u julu 1995. godine, koje se završilo genocidom više od 8.000 bosanskih muškaraca i dečaka i proterivanjem oko 40.000 žena, starijih i dece.

Takođe se navodi primer u kome je beogradski Apelacioni sud povećao presudu Danku Vladičiću sa 9 na 12 godina zatvora posle žalbe tužilaštva. On je proglašen krivim 2022. godine za ubistvo dvoje bosanskih civila u Brodu na Drini 1992. godine, a tela žrtava i dalje nisu nađena.

Sistem azila, kaže se u izveštaju, i dalje se suočava sa ozbiljnim nedostacima, uključujući prepreku za pristup postupcima, niskim stopama odobrenja i odlaganjima. U periodu između januara i avgusta prošle godine Srbija je odobrila status izbeglice ili subsidijarne zaštite za samo tri osobe. Srbija je odobrila privremenu zaštitu za 925 osoba, koje su sve iz Ukrajine, navodi HRW.

Srbija je u periodu od januara do avgusta zabeležila 320 tražilaca azila, što je pad u odnosu na 511 u istom perioud 2024. godine, i dozvolila da se podnese  82 zahteva za azil, u odnosu na 156 koliko je dozvoljeno 2024.

Do avgusta prošle godine srpske vlasti zabeležile su 18 novih slučajeva migrantske dece bez pratnje, navodi se u izveštaju i dodaje da zemlja nema odgovarajuće procedure za formalnu procenu starosti, zbog čega postoji rizik da starija deca budu tretirana kao odrasli umesto da dobiju zaštitu koja je deci potrebna.

Članovi LGBT poplacije i dalje se suočavaju sa pretnjama i nasiljem, ukazuje se u izveštaju i dodaje da je između januara i septembra organizacija “Da Se Zna!” zabeležila 81 incident motivisan mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući 14 fizičkih napada. Konstatuje se da je beogradska Parada ponosa održana u septembru pod pojačanim bezbednosnim merama.

U izveštaju se navodi da je Srbija ostvarila nedovoljan napredak u brizi za osobe sa invaliditetom, i da je ostavljeno gotovo 18.000 odraslih sa invaliditatom u nedovoljno finansiranim državnim institucijama sa izveštjima o zanemarivanju i zlostavljanju.

Kako se ukazuje, retko se pruža mogućnost stanovanja uz podršku, a takav vid pomoći ima samo 27 osoba u zemlji.

Vlada Srbije, dodaje se u izveštaju pruža malo podrške za 350.000 porodica sa decom sa invaliditetom, i mnoga deca ostaju u odvojenim institucijama.

“Globalni sistem ljudskih prava je u opasnosti”

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč danas je u “Svetskom izveštaju za 2026. godinu”, u kom se sagledava stanje ljudskih prava u više od 100 zemalja sveta, ocenila i da bi demokratske zemlje koje poštuju ljudska prava trebalo da formiraju savez za očuvanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, koji je pod pretnjom administracije predsednika SAD Donalda Trampa i lidera Kine i Rusije.

“Globalni sistem ljudskih prava je u opasnosti. Pod neumornim pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa, i stalnim narušavanjem od strane Kine i Rusije, međunarodni poredak zasnovan na pravilima se uništava, preteći da sa sobom povuče arhitekturu na koju su se branitelji ljudskih prava oslanjali kako bi unapredili norme i zaštitili slobode. Da bi se suprotstavile ovom trendu, vlade koje i dalje cene ljudska prava, zajedno sa društvenim pokretima, civilnim društvom i međunarodnim institucijama, moraju da formiraju strateški savez kako bi se oduprle”, ocenio je u uvodu izvršni direktor HRW Filip Bolopion.