FHP: JAVNO TUŽILAŠTVO ŠTITI DRŽAVNE INSTITUCIJE OD ODGOVORNOSTI

FHP: JAVNO TUŽILAŠTVO ŠTITI DRŽAVNE INSTITUCIJE OD ODGOVORNOSTI

Objavio: Magločistač

26.07.2016

Kategorija: U fokusu

Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je danas da Republičko javno tužilaštvo “zloupotrebljava zakonska ovlašćenja” kako bi se zaštitili pojedinci i institucije od odgovornosti za zločine iz prošlosti, nauštrb prava javnosti da zna i da tužbe Upravnom sudu kojima se traži poništenje rešenja poverenika predstavljaju otvoreni napad na tu službu.

“U aprilu i maju Republičko javno tužilaštvo podnelo je dve tužbe Upravnom sudu radi poništaja rešenja poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kojima je poverenik naložio Ministarstvu odbrane da FHP-u dostavi informaciju od javnog značaja vezanu za profesionalno angažovanje dva oficira Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu”, navedeno je u saopštenju FHP.

Dodaje se da je u cilju istraživanja počinjenih ratnih zločina tokom sukoba na Kosovu FHP 2014. godine Ministarstvu odbrane podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, u kojem je tražio da se dostave informacije o angažovanju dva oficira Prištinskog korpusa VJ Mladena Ćirkovića i Gorana Jevtovića.

Traženi su podaci o tome kada su oni imenovani na pozicije u Prištinskom korpusu VJ, do kada su se nalazili na tim pozicijama, koji su čin tada imali, kao i da li su i danas aktivni pripadnici Vojske Srbije i koji čin imaju.

Ministarstvo odbrane je odbilo da dostavi tražene podatke, pozivajući se na njihovu tajnost i u svom odgovoru navelo da bi odavanjem traženih podataka bila ugrožena “operativna i funkcionalna sposobnost Vojske za vršenje zakonom i Ustavom Srbije odredjenih zadataka i misija, odnosno njihovim odavanjem bi se nanela šteta interesima odbrane Srbije koji pretežu nad interesima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja”.

Rešavajući po žalbi FHP-a, poverenik je naložio Ministarstvu da dostavi tražene podatke i istakao da pozivanje na tajnost podataka i neobrazloženo anticipiranje štete nisu dovoljni osnovi za odbijanje zahteva za pristup informaciji, već da organ javne vlasti mora dokazati da bi štetne posledice zaista i mogle nastupiti, odnosno da mora primeniti tzv. test štete i test javnog interesa.

“Postupajući po inicijativi Ministarstva odbrane, a suprotno relevantnom domaćem i medjunarodnom pravu, Republički javnitužilac u dvema tužbama osporava upravo ovaj zakonski standard”, ocenjeno je u saopštenju FHP.

Dodaje se da ukoliko bi Upravni sud usvojio tužbu Republičkog javnog tužilaštva i potvrdio nezakonit standard koji tužilaštvo predlaže, to bi vodilo u arbitrarnost i ograničavanje ljudskih prava gradjana Srbije, jer bi institucije mogle proizvoljno i bez ograničenja da sve kompromitujuće dokumente proglase za državnu tajnu i na taj način se zaštite od odgovornosti.

FHP je ocenio da je Republičko javno tužilaštvo instrumentalizovano u cilju opstruisanja rasvetljavanja okolnosti o masovnim ratnim zločinima tokom ratova devedesetih i da je “apsurdno da tužilaštvo osnov za pokretanje predmetnih tužbi nalazi u Zakonu u upravnim sporovima koji ga ovlašćuje da postupa u javnom interesu, a da relevantnu odredbu primenjuje upravo suprotno javnom interesu ograničavajući pravo javnosti da zna.

Fond je saopštio da je kao zainteresovana strana, u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima, Upravnom sudu dostavio odgovore na tužbe Republičkog javnog tužilaštva.

“FHP veruje da se u narednom periodu može očekivati još sličnih tužbi, imajući u vidu da je poverenik u prethodnih nekoliko godina doneo niz istovetnih rešenja protiv Ministarstva odbrane”, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Beta

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.