Danas se obeležava Međunarodni dan izbeglica: Neophodno ubrzati pristup azilu u Srbiji

U Srbiji je za prvih pet meseci ove godine odobren samo jedan zahtev za azil i to u obliku “supsidijarne zaštite” jedne osobe iz Burundija, rečeno je u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna.

Direktor ovog centra, Radoš Đurović, agenciji Beta je kazao da je za prvih pet meseci ove godine 189 osoba izrazilo nameru da traži azil, a da je podneto 59 zahteva i da je “odobren samo jedan azil u obliku supsidijerne zaštite jednom licu iz Burundija”.

On je ocenio da to govori i o otežanom pristupu azilnom postupku jer izbeglice ne mogu da osiguraju da im zahtev bude razmotren i da postupak bude brz i efikasan.

Đurović je naveo da je, po podacima Centra, azil tražilo najviše ljudi iz Egipta, Avganistana, Sirije, Rusije, Palestine, Iraka, Maroka i Pakistana.

Dodao je i da su najviše kroz Srbiju prolazili ljudi iz Avganistana, Sirije i Turske, a potom iz Severne Afrike i Pakistana.

Kazao je da je ove godine kroz Srbiju prošlo više od 9.000 osoba, te da će ih, ako se tako nastavi, do kraja godine, po procenama Centra, biti ukupno oko 30.000.

“Privremenu zaštitu je dobilo ili produžilo 881 lice koje dolazi iz ratom razorene Ukrajine, a u Srbiji boravi oko 21.000 Ukrajinaca”, kazao je on.

Rekao je i da je u Srbiji iz Rusije sada, po podacima Centra, 45.973 osoba, tako da, pored izbeglica iz Azije i Afrike, ima izbeglica iz Evropa i to su značajne brojke i raznovrsna populacija.

“Njihov položaj u vezi azilnog postupka je otežan, izbeglice ne mogu same da osiguraju da im se razmotri zahtev za azil i da imaju ubrzan i efikasan postupak i to ne mogu nikako bez stručne pravne pomoći koja je besplatna, ali je ima malo”, rekao je Đurović.

Napomenuo je da, u kontekstu pristupa azilu, u Vojvodini ljudi gotovo i da ne mogu da podnesu zahtev za azil, jer “čekaju nedeljama i mesecima da im se podnese zahtev, pa da im se razmotri…”.

Naveo je i da “na taj način proces može da traje i godinama”, pogotovu jer Upravni sud veoma sporo odlučuje u trećoj instanci o zahtevima.

“Tu je i trend zatvaranje kampova za migrante koji se nastavlja u Srbiji, a do kraja juna i Centar za azil u Krnjači biće zatvoren tako da ostajemo na četiri centra za prihvat: u Obrenovcu, Sjenici, Preševu i Bujanovcu, od 17 koliko ih je nekada bilo”, kazao je Đurović.

Smatra da “to nije pametno” zbog pogoršavanja stanja u svetu, pogotovu novog rata Izraela i Irana i prvih naznaka novog izbeglištva iz tog pravca.

“Kada govorimo o integracijama, možemo reći da prednost imaju izbeglice iz Ukrajine koji imaju pravo na rad odmah po dobijanju privremene zaštite, za razliku od izbeglica iz Afrika i Azije koji to tek mogu nakon podnetog zahteva za azil”, kazao je Đurović.

Po njegovim rečima, prednost Ukrajinaca je bliskost jezika i kulture i njihov boravak u gradovima.

“Potrebno je da privremena zaštita Ukrajinaca preraste u trajno rešenje, svedoci smo da se privremena zaštita produžava iz godine u godinu i to je velika neizvesnost za te ljude jer moraju da dobijaju nova rešenja… a tu je i problem sa poslodavcima”, kazao je on.

Po rečima Đurovića, potrebno je da se ljudima iz Ukrajine omogući trajno rešenje – da im se odobri zaštita na mnogo duži period ili da im se da azil.

“Potrebno je povećati i kapacitete prihvatnih i centara za azil oko većih urbanih centara, povećati i kadar Kancelarije za azil i omogućiti nesmetano podnošenje zahteva za azil, po smeštaju ljudi u centrima za prihvat”, kazao je on.

Đurović smatra i da je neophodno da Upravni sud unapredi kapacitete u vezi sa zahtevima za azil i da formira posebno odeljenje koje bi obrađivalo te zahteve i istraživalo informacije o zemljama odakle ti ljudi dolaze.

Ocenio je i da bi Komesarijat za izbeglice i migracije, koja sada funkcioniše samostalno, trebalo podvesti pod neko od ministarstva Vlade Srbije.