Storyteller: Da li su besplatni udžbenici za sve osnovce mit ili realnost?

Ministarstvo prosvete najavilo je da će za nabavku besplatnih udžbenika za učenike osnovne škole za iduću školsku godinu izdvojiti 720 miliona dinara, a sličnu odluku doneo je i Grad Beograd. Dok u prvom slučaju pravo na dodelu besplatnih udžbenika imaju učenici primaoci socijalne pomoći, đaci koji se školuju po individualnom obrazovnom planu, osnovci kojima su potrebni prilagođeni udžbenici (uvećan font, Brajevo pismo, elektronski format), kao i učenici koji su u porodici treće ili svako naredno rođeno dete, u drugom slučaju, po najavama beogradskih zvaničnika, svi osnovci dobiće besplatne udžbenike.

Ali šta je sa učenicima van prestonice, ili onim iz manjinskih nacionalnih zajednica i mešovitih škola koji nemaju pravo na besplatne udžbenike koje finansira resorno ministarstvo?

Potencijalno rešenje možda leži u izboru besplatnih udžbenika koje već dve godine nudi Fondacija „Alek Kavčić“, smatra Vladimir Kolar iz Stare Pazove, čija deca nastavu pohađaju na slovačkom jeziku. Ipak, u kontekstu pomenutih društvenih, odnosno jezičkih grupa ovo rešenje ima veliko ograničenje jer ova nastavna sredstva nisu dostupna na jezicima nacionalnih manjina.

“Ovi udžbenici su odlična ideja i prava prilika za nacionalne manjine kako bi konačno rešili problem udžbenika sa kojima se nose. Prevođenjem udžbenika na jezike nacionalnih manjina rešili bismo stalna kašnjenja koja se dešavaju početkom školske godine, dakle deca ne dobijaju udžbenike na vreme, što je, složićete se, krucijalno za normalno odvijanje nastave na maternjem jeziku”, kaže Kolar i dodaje da su ove situacije jako frustrirajuće za roditelje, koji posle ovakvih iskustava sve češće upisuju svoju decu u škole sa nastavom na srpskom jeziku.

“Svi dobro znamo da to vodi ka gašenju škola na maternjem jeziku nacionalnih manjina i laganom nestanku istih sa ovih prostora”, dodaje naš sagovornik.

I Marijan Triaška iz Bačkog Petrovca smatra da bi ovi udžbenici trebali da budu i na jezicima nacionalnih zajednica, kako bi i druga deca mogla da iskoriste ovu mogućnost.

“Udžbenici u Srbiji su jako skupi i na njima se puno zarađuje i zato je jako značajno što imamo Fondaciju Aleka Kavčića koji nudi model besplatnih elektronskih udžbenika, ili mogućnost kupovine štampanih udžbenika po realnoj ceni, koja je znatno niža od cene udžbenika koju smo do sada plaćali. Po rečima Aleka Kavčića, komercijalna cena po jednoj stranici štampane udžbenika iznosi 2 dinara i roditelji mogu sami da izračunaju koliko bi jedan udžbenik realno trebao da vredi”, kaže Triaška.

Prema njemu, obezbeđivanje besplatnih udžbenika za sve đake osnovnih škola bi trebala da bude uloga države, kao što je to u većini zemalja Evropske unije.

U Fondaciji „Alek Kavčić“ kažu da u planu ove organizacije jeste da u svoju ponudu uvrsti i besplatne udžbenike na jezicima nacionalnih manjina.

„Sa velikom sigurnošću kažemo da nam je plan da imamo udžbenike na jezicima nacionalnih manjina i da radimo na tome“, kažu u Fondaciji.

„Ovim putem pozivamo sve zainteresovane prevodioce na jezike nacionalnih manjina, koji su voljni da volonterski prevedu udžbenike da nam se jave. Fondacija bi zatim platila sve troškove koji moraju da se plate državi, i predala taj prevedeni udžbenik na odobrenje Ministarstvu prosvete. Kada dobijemo odobrenje, stavili bi smo ga potpuno besplatno na sajt besplatnabiblioteka.com. Takođe, obavezujemo se da ćemo ponuditi i uslugu štampe tog udžbenike, koju ćemo mi platiti unapred. A nastavnici, roditelji i svi zainteresovani moći da dobiju za svega 2,2 dinara po strani udžbenika, što je cena štampe“, naveli su.

Prethodne godine otprilike jedna trećina škola u Srbiji koristila je neki od naših udžbenika, dok ove školske godine sve osnovne škole u Šidu koriste ove udžbenike, dodaje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, učenici koji se školuju na hrvatskom jeziku imaju obezbeđene potpuno besplatne udžbenike za svih osam godina koliko traje osnovna škola. „Tako da ima i onih koji uče na jezicima nacionalnih manjina, a ne plaćaju udžbenike“, kaže Kavčić.

Inače, pripremanje, odobravanje, izbor, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika i udžbeničkog kompleta, uređeno je Zakonom o udžbenicima, dok odluku o izboru udžbenika na jeziku i pismu nacionalne manjine donosi nastavničko veće na obrazložen predlog stručnih veća za oblasti predmeta, odnosno stručnog veća za razrednu nastavu koji izvode nastavu na jeziku nacionalne manjine.

„Ukoliko u Katalogu udžbenika nema odobrenih udžbenika za nastavu na jeziku i pismu nacionalne manjine, škole od odobrenih udžbenika na srpskom jeziku vrše izbor udžbenika koji će biti preveden na jezik i pismo nacionalne manjine. Ovaj udžbenik koristiće se u svim školama u kojima se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na tom jeziku i pismu. Ministar, na osnovu odluke koju škola dostavlja Ministarstvu, utvrđuje koji je udžbenik izabran za korišćenje od strane najvećeg broja učenika koji pohađaju nastavu na jeziku i pismu nacionalne manjine, o čemu obaveštava izdavača. Izdavač u roku od osam dana obaveštava Ministarstvo da li će sam izdati izabrani udžbenik. Ukoliko izdavač ne izdaje izabrani udžbenik ministar obaveštava javnog izdavača, koji je u obavezi da ga prevede“, objašnjavaju iz institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Posebno ukazuju na to da udžbenik na jeziku i pismu nacionalne manjine spada u tzv. niskotiražni udžbenik (udžbenik čiji su direktni i indirektni troškovi proizvodnje i zavisni troškovi prodaje veći od maloprodajne cene) povodom kojih izdavač ima zakonsku obavezu da učestvuje u obezbeđivanju sredstava za njihovo izdavanje.

Ko bi trebalo da obezbedi prevod besplatnih udžbenika na jezike nacionalnih zajednica?

Prevod besplatnih udžbenika pomenute Fondacije na slovački jezik bi trebao da bude pod ingerencijom Nacionalnog saveta slovačke nacionalne zajednice (NSSNM), koji bi trebao da obezbedi finansijska sredstva za ovu namenu, slažu se naši sagovornici Vladimir Kolar i Marijan Triaška, dok NSSNM ima drugačije mišljenje.

Prema rečima Tatjane Mišović, rukovoditeljke Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanje, ova institucija podržava ideju da udžbenici za sve učenike budu besplatni, ali da to bude sistemski rešeno, na nivou države, kada to bude moguće.

„Zavod nema nadležnosti po pitanju izbora udžbenika, kao ni mogućnost da utiče na izdavače da prevode udžbenike na jezike manjina. U nadležnosti Zavoda je davanje stručnih ocena udžbenika, na osnovu kojih ministar odobrava udžbenike“, pojašnjava Mišović.

Zadnjih meseci pojedine političke stranke u svojim mestima ili javno apeluju na predstavnike lokalnih samouprava ili pokreću peticije za obezbeđivanje besplatnih udžbenika za sve osnovce od strane lokalnih samouprava.

A šta je sa korišćenjem besplatnih udžbenika Fondacije „Alek Kavčić“ u mešovitim školama?

Nastava u mnogim školama, posebno na teritoriji Vojvodine, odvija se na nekoliko jezika – na srpskom i na jednom od manjinskih jezika, što eventualnu upotrebu besplatnih udžbenika pomenute Fondacije dodatno komplikuje, jer neretko se dešava, prema rečima čitalaca portala Storyteller, da škole ne razmatraju mogućnost dostupnih besplatnih udžbenika, jer bi to značilo nefer odnos i položaj učenika i učenica iz manjinskih zajednica kojima za sada nisu ponuđeni besplatni udžbenici ove Fondacije.

„Načelno posmatrano, činjenica da udruženje ili fondacija omogućava jednoj grupi lica ostvarivanje pogodnosti kada nema obavezu da pruža uslugu svim građanima i građanka, ne može se smatrati povredom prava na nediskriminaciju“, kažu u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Inače, na zvaničnom sajtu Fondacije je navedeno da su osnovni ciljevi ove fondacije promocija obrazovanja i nauke.

„Obezbeđivanje besplatnih udžbenika za učenike osnovnih škola nije zakonska obaveza ove fondacije, kao ni bilo koje druge organizacije civilnog društva“, objašnjavaju iz stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ujedno ukazuju na to da se Povereniku za zaštitu ravnopravnosti niko od građana i građanki nije obratio povodom ovog pitanja.

Ceo tekst pročitajte na portalu Storyteller.