Izvor: Pixabay
Portal medijskapismenost.hr, vodeći u Hrvatskoj za “medijsko opismenjavanje”, prepoznavanje i borbu protiv lažnih vesti, ima rekordnih 390.000 čitalca što je rast veći od 100 odsto u odnosu na lane.
Rekordna posećenost od 85.000 poseta bila je u aprilu, u vreme “Dana medijske pismenosti”, ove godine na daljinu, uz objave novog obrazovnog materijala za rad s decom, rekla glavna urednica portala Ana Dokler koja je koordinatorka projekta “Dani medijske pismenosti”.
Portal Agencije za elektronske medije (AEM) i UNICEF-a medijskapismenost.hr, pokrenut pre četiri godine, posebnu društvenu važnost je dobio zbog epidemije korona virusa.
Tome je naročito doprinela kampanja za “osnaživanje kritičkog razmišljanja građana” i odgovorno i sigurno korišćenje interneta, uz proveravanja informacija i prepoznavanje lažnih vesti, rekli su u AEM-u.
“Alati” za borbu protiv dezinformacija su u poslednje dve godine postali jedan od najvažnijih sadržaja tog portala.
Objavljena su i uputstva o medijskoj pismenosti u doba korona virusa sa savetima za snalaženje u medijskom prostoru u kriznim vremenima.
Hrvatska Agencija za elektronske medije sigurno je lider u području medijske pismenosti među regulatornim telima u regionu, smatra Robert Tomljenović, zamenik direktora AEM-a.
Tako je Crna Gora u celini preuzela projekt AEM “Birajmo šta gledamo”, uključujući i TV-spotove, a Srbija je u protekle dve godine preuzela desetak materijala za obuku, istakao je Tomljenović.
Iako u AEM-u kažu da u suzbijanju lažnih vesti imaju veliku podršku vlasti, komunikološki i medijski stručnjaci ipak smatraju da to ne prati praksa.
UNESCO je koncept medijske pismenosti pokrenuo još 1980-ih godina, a Evropska komisija preporučuje implementaciju medijske pismenosti u sve nivoe prosvetnog sistema.
Hrvatska je među najlošijima u EU po stanju medijske pismenosti, rekao je Tomislav Levak, iz osječke Akademije za umetnost i kulturu.
Upitan šta je najbolji “alat” za prepoznavanje i uočavanje dezinformacija u javnom prostoru, Levak je rekao da je to globalno najpoznatija infografika “How to Spot Fake News” koju je 2017. godine i objavila Međunarodna federacija udruženja biblioteka (IFLA).
Ta infografika sadrži osam jednostavnih koraka za otkrivanje istinitosti i verodostojnosti nekog objavljenoga sadržaja: 1. Proveri izvor, 2. Pročitaj ceo tekst (ne samo naslov), 3. Proveri autora, 4. Nađi i druge izvore, 5. Proveri datum objavljivanja informacije, 6. Proveri da li je to pto je objavljeno kao vest/informacija, u stvari samo šala, 7. Utvrdi svoje stavove o tome, 8. Pitaj stručnjake.
No, hrvatsko Društvo za komunikacionu i medijsku kulturu je 2018. tome dodalo još neke savete, pre svega da se proveri internet-domen na kojem je nešto objavljeno i izgled, kao i “Impressum” (“O nama”, “About”) informacije o vlasnicima, uredništvu i novinarima.
“Proverite citate i fotografije i, najvažnije, razmislite pre nego što podelite vest s drugima. Po pravilu, ukoliko neka informacija izaziva jake emocije bilo koje vrste, treba posumnjati u njenu istinitost i dodatno je proveriti”, ukazao je Levak.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.