Zamisli jedno mesto u prirodi sa kog se vraćaš punih baterija: Briga o sebi u fokusu Udruženja „Klara i Rosa“

Zamisli jedno mesto u prirodi, udaljeno od posla, od problema, od gužve i žege. Jedno mesto okruženo šumom, čistim vazduhom, peskom kroz koji koračaš bosa, i grupu od desetak ljudi koji dele iste ili slične vrednosti, sa kojima možeš otvoreno i bez ustezanja da razgovaraš, jedeš zdrave obroke, šetaš u prirodi, čekaš izlazak sunca, ali i prisustvuješ zanimljivim radionicama. Mesto gde upijaš nova iskustva, puniš „baterije“ i spremaš se da nastaviš sa životom – odmorna.

Jesi li?

Ovaj botanički raj se nalazi u naselju Kelebija, u Subotici, u blizini srpsko-mađarske granice, a zove se Udruženje Nyari mozi („Letnji bioskop“), koji je ovaj put bio mesto susreta 11 žena koje su u svojim poslovima veoma angažovane i predane, a koje su zajedno provele nedelju dana u okviru programa Grounding retreat, koji sprovodi Udruženje građana „Klara i Rosa“, a koji je nastao iz potrebe da se podrže, osnaže i povežu aktivistkinje i umetnice koje rade sa zajednicom.

Ovaj regionalni sastanak uključuje žene aktivistkinje i umetnice iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Kosova, Albanije i Rumunije. Projekat se realizuje uz podršku Urgent Action Fund – UAF.

Vukov Ciganjik: “Da bi mogao da daješ, moraš prvo da brineš o sebi”

Koordinatorka projekta Grounding – Retreat Gordana Vukov Ciganjik iz Udruženja „Klara i Rosa“ rekla je za Magločistač da oni koji rade u civilnom sektoru ili rade kao nezavisni umetnici često žive u vrlo nesigurnim finansijskim okolnostima, pa su stres i neizvesnost sastavni deo njihovih života.

„Previše se daje drugima, a nema dovoljno vremena za brigu o sebi. Juriš da bi sve što radiš funkcionisalo, a onda se izmoriš. Zapravo su ljudi koji rade u civilnom sektoru vrlo posvećeni svom poslu, mnogo daju pa je naša ideja nastala zbog sagorevanja u poslu.”

Birnout su doživele prošle godine i same članice ovog subotičkog udruženja i odlučile da naprave jedan retreat.

„Prošle godine smo imale puno projekata i sagorele smo, a projekat je nastao iz te potrebe da razumemo tu situaciju, da se povežemo sa nama sličnima, a da u isto vreme nekako obuhvatimo one države sa kojima najčešće nemamo kontakta, iz kojih dolaze naše gošće“, navela je Vukov Ciganjik.

Ona je istakla da se zapravo malo govori o toj brizi o sebi, „jer, da bi mogao da daješ, moraš prvo da brineš o sebi“.

Od prvog dana, ova grupa žena sluša i upoznaje jedna drugu i u skladu sa tim stvara programe, pa se na taj način otvaraju i mnoge teme o kojima se otvoreno govori, poput pitanja samospoznaje, sadašnjeg trenutka – „gde ja završavam a gde počinješ ti“, međusobnih odnosa i komunikacije.

„Jutros smo ustale u 4.30 časova, išle smo da vidimo izlazak sunca u 5.10 časova i bile smo u tišini od kada smo se probudile, pa sve do 9 časova. I svašta se dešavalo, bilo je neverovatno… Kako smo razgovarale, to možemo da podelimo u dva čina – jedan deo koji se dešavao u prirodi, u šumi, kod granice sa Mađarskom, u pesku, na igralištu, a drugi deo koji se dešavao ovde u ’Letnjem bioskopu’, kada smo trebale da nastavimo sa danom, da pripremimo doručak. Veoma je interesantno koliko je lakše biti jedni sa drugima u prirodi a nakon povratka u civilizaciju, nekako je teško ostati u tišini“, iznosi svoje utiske Vukov Ciganjik.

Cilj Udruženja „Klara i Rosa“ je da se ova grupa žena posveti procesu i da svaka od njih napuni „baterije“ i da od avgusta nastave svoje živote, ispočetka, uz svežu energiju, a možda se iz jednog ovakvog susreta izrodi i neka saradnja i neki novi projekti, dodaje.

„U planu je da realizujemo i seriju intervjua sa svim učesnicama a snimci će u vidu podkasta biti dostupni na Radio Placu. Takođe, napravićemo i kratak film o ovom sedmodnevnom druženju“, poručila je Vukov Ciganjik.

Dimitrova: „Otkrićemo šta za nas znači boravak u prirodi’

Anastazija Dimitrova dolazi iz Skoplja, iz Makedonije, gde radi na Šumarskom fakultetu i završava doktorat u Italiji. Ona kroz svoj rad kombinuje aktivizam i umetnost. Veruje da je zapravo nauka umetnost, u kojoj spaja formalne i neformalne prakse i pristupe u svom radu.

Ona je rekla za Magločistač da se rado odazvala ovom pozivu i da je u Suboticu došla da se odmori i da upozna neke nove ljude za koje smatra da imaju zajedničkih interesovanja, ali i različitosti, kako bi imale priliku da ih istraže zajedno.

„Svi smo mi došli bez ideja šta ćemo da radimo, ali sada otkrivamo sve to zajedno što je možda čak i bolji deo. Svako će održati ovde svoju radionicu i prilagodiće je trenutnoj atmosferi. Svi smo došli nedelju dana malo da odmorimo, da imamo mogućnost da se povežemo na neki drugačiji način i da vidimo kako ćemo to da uradimo“, istakla je Anastazija.

Pre dolaska, njeno pravilo je bilo da nema nikakva očekivanja, jer kada čovek ima očekivanja, kaže, onda ima i neki vid pritiska – što nije svrha ovih radionica.

„Moja radionica će biti šetnja kroz šumu, da kroz različite aspekte malo razmislimo šta za nas znači boravak u prirodi“, kazala je.

Podela poslova među ženama za sada izgleda veoma funkcionalno, dodaje uz osmeh.

„Na samom početku smo dogovorili ko će šta da radi svakog dana, podela obaveza, i onda pokušavamo to da sledimo. Zanimljivo je i fluidno“, ocenila je Anastazija.

Lesjak: “Ovo je za mene događaj godine”

Još jedna od učesnica koja je govorila za Magločistač dolazi iz Zagreba, iz Hrvatske, i zove se Lea Lesjak. Ona vodi humanitarnu organizaciju Circle of Love („Krug ljubavi“) koja pomaže zlostavljanoj i ugroženoj deci koja žive na rubu ekstremnog siromaštva u Keniji gde se i sama preselila. Misija njene organizacije je da se proširi na podizanje svesti o sprečavanju dečijih brakova i sakaćenja ženskih genitalija.

„Moja impresija je da osim davanja ima jako puno i primanja, jer mene to zbilja čini ispunjenom i ne bih volela raditi bilo šta drugo. Ali je i veoma teško nositi se sa svakodnevnim situacijama i problemima, pogotovo kada osim tih teških situacija postoje još dodatni problemi kao što su neefikasni sistem koji ne pruža nikakvu zaštitu i razna ograničenja u finansijskom smislu, a rešenje je potrebno, to je onda veliki teret“, kazala je.

Prema njenim rečima, pre nego što je došla u Suboticu bila je jako uzbuđena, i za nju je ovo, kako je navela – „događaj godine“.

„Pretpostavila sam da će ovo biti mesto gde ću biti prihvaćena, što često nisam, s obzirom na odluke o svom životu, način života koji živim a koji je nešto drugačiji“, rekla je Lea.

Očekivala je, kako kaže, da će ovo biti grupa žena koja deli slične vrednosti.

„Lepo je da možeš biti skroz svoj, i iznenadila sam se kada sam došla ovde i videla kako je to sve kreativno na ovom imanju, da su prostori kreirani svaki za sebe, vidi se da je svaki deo baš sa trudom i velikom pažnjom uređen, i to nas je sve fasciniralo“, objasnila je Lea.

Kroz svoj posao, dodala je, ne susreće mnogo žena koje su toliko strastvene oko svih tema o kojima se ovde razgovara zbog čega ovakve susrete smatra jako vrednim i dragocenim.

Shimaj: “Mesto susreta sličnih ljudi koji dele iste vrednosti”

Eva Shimaj dolazi iz Tirane, iz Albanije, gde radi sa ženama zanatlijama iz ruralnih područja, a koje su obespravljene i isključene iz donošenja odluka u kući i u svojim zajednicama. Nastoji da osmisli i primeni inovativne mehanizme koji mogu pomoći članovima zajednice da steknu profesionalne veštine, nezavisnost i samopouzdanje.

Ona je za naš medij rekla da je ovaj susret bolji nego što je očekivala, a pažnju joj je privukla činjenica da je reč o sastanku žena aktivistkinja iz regiona koje rade sličan posao i možda dele iste ili slične probleme.

„Aktivnosti su ovde podeljene tako da imate obaveze koje treba da uradite, a ostatak vremena je posvećen brizi o sebi. To je kao putovanje na koje ideš sam, gde te čeka grupa koja je ostvarila jednu jako lepu konekciju. Hrana je veoma dobra i sami je pripremamo, a radionice su takođe veoma interesantne. Žene koje ih vode su profesionalne i potpuno otvorene“, ocenila je Eva.

„Letnji bioskop“ na Kelebiji je veoma posebno mesto zbog ideje kako je nastalo i zbog ljudi koji su ga gradili i stvarali, dodala je.

„Mesto ima konekciju sa prirodom u kojoj provodimo najveći deo vremena. Ovo je za mene zaista zadivljujuće iskustvo“, poručila je Eva.

Kusari: “Nikada nisam doživela slično iskustvo”

Diona Kusari je iz Đakova, sa Kosova. Ona je umetnica, spisateljica i posrednica u oblasti umetnosti i kulture.

Kako je istakla za Magločistač, očekivala je da će ovaj susret biti drugačiji i zapravo shvatila da nikada nije doživela neko slično iskustvo u svom životu.

„Ovaj prostor je veoma unikatan, a ova grupa ljudi je veoma posebna. Veliko bogatstvo je priroda kojom smo okruženi, ima puno drveća i biljaka. Radionice su veoma korisne i mnogo učim iz njih, što ću poneti sa sobom kada se vratim kući“, poručila je Diona.