Učenici Politehničke škole kroz projekat rešavaju nedostatak kontakta i diskriminaciju prema starijima kao problem

Učenici Politehničke škole kroz projekat rešavaju nedostatak kontakta i diskriminaciju prema starijima kao problem

Petoro nagrađenih učenika Politehničke škole u Subotici, foto: NJ/Magločistač

Objavio: Magločistač

26.01.2023

Kategorija: Društvo , Subotica

Projekat petoro učenika četvrtog razreda Politehničke škole u Subotici „Ruka za ruku“, u konkurenciji više od 600 definisanih problema, dobio je grant za realizaciju, a tiče se rešavanja problema sa kojim se suočavaju starije osobe.

U okviru projekta biće angažovani studenti Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici, uz volontere Crvenog krsta, kroz program plaćene prakse. 

Mladi su danas okupirani studiranjem, dodatnim poslovima i sve manje obraćaju pažnju na svoje starije sugrađane, a sve ređe posećuju i svoje bake i deke. Raste diskriminacija mladih prema starijima, dok istovremeno kod starih raste potreba za lepom rečju i razgovorom, istakli su sinoć učenici uoči prezentacije svog projekta koji je održan u svečanoj sali Otvorenog univerziteta Subotica.

Projekat je realizovan u okviru Unicefovog Up-Shift programa uz implementacionu podršku „Dostignuća mladih“ sa ciljem da osnaži i podrži mlade ka rešavanju problema u svom okruženju. 

U užem krugu našlo se 10 timova, među kojima i tim Politehničke škole iz Subotice, koji će, prema odluci žirija, dobiti 100.000 dinara za realizaciju predloženog projekta.

Foto: NJ/Magločistač

Trkulja: Želimo ponovo da spojimo mlade i stare

Član tima koji će sprovoditi humanitarnu akciju „Ruka za ruku“, Vuk Trkulja, kaže da su na ideju za projekat došli na času sociologije gde ih je njihova profesorka obavestila o ovom takmičenju, a nakon čega su odlučili da se prijave sa idejom kojom bi se problematizovala neadekvatna nega starih lica u Subotici.

Vuk Trkulja, foto: NJ/Magločistač

„Cilj projekta je da podignemo svest građana o ovom problemu jer imamo previše starih ljudi koji nemaju kome da se obrate za adekvatnu pomoć i negu. Naši stariji sugrađani će nas da pozovu, a mi ćemo da pošaljemo studente na teren“, istakao je.

Studenti će nastojati, kako je rekao, da kroz projekat ponovo povežu mlađe i starije generacije.

„Oni su se vremenom jako udaljili i želimo da ih ponovo spojimo i vratimo to neko poštovanje koje je pre bilo, a sada ga jednostavno više nema“, objašnjava Trkulja.

Jovanović: Mladi ne obilaze svoje bake i deke

Mentor učenika na Unicefovom Up-Shift programu, Nemanja Jovanović iz Kragujevca, kaže da je ova ideja učenika veoma značajna jer su mladi u svojoj zajednici prepoznali problem koji muči njihove starije sugrađane.

„Nisu tada razmišljali o sebi, nego da starijima olakšaju život. Svedoci smo da su oni danas zanemareni. Postoji i nekakva vrsta netrepeljivosti, mladi često jedva čekaju da prođu pored njih. Jednostavno ne postoji ta briga“, ističe.

Nemanja Jovanović, foto: NJ/Magločistač

On je upozorio i na to da mladi svoje bake i deke ne obilaze zbog raznih obaveza koje imaju.

„Upravo zbog toga što su pored toga učenici, a veliki broj učenika zbog slabije materijalne situacije pored školovanja mora i da radi, pa samim tim nemaju vremena da obilaze svoje bake i deke“, navodi Jovanović.

On ocenjuje da bi program plaćene prakse mogao da stimuliše mlade da rade sa starijima, a da na taj način istovremeno stiču i iskustvo.

„Studenti Više strukovne škole, medicinske sestre i treneri, imaju teorijsko znanje koje pomoću ovog projekta mogu da usavrše u praksi i za to će još biti i nagrađeni, što može dodatno da ih motiviše da se priključe našem projektu“, zaključio je Jovanović.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.