U Tavankutu održan skup „Srbija pod bratskom agresijom“: U društvu skrivljeno mišljenje o tome ko je agresor a ko žrtva

Većina građana u Srbiji i dalje nemaju relevantne informacije o stradanjima u Ukrajini i razmerama ruske agresije, zbog jakog medijskog narativa koji kontroliše Rusija uz pomoć aktuelne vlasti, poruka je sa okruglog stola „Srbija pod ‘bratskom’ agresijom”, koji je organizovao Pokret Novi Optimizam u prostorijama HKPD „Matija Gubec“, u Tavankutu.

Učesnici tribine su upozorili da ukoliko se Srbija ne usaglasi sa restriktivnim merama Evropske unije i ne uvede sankcije Rusiji, dugoročno može da trpi ozbiljne posledice.

U okviru ovog skupa, otvorena je i izložba ukrajinskih fotografija različitih autora koje pokazuju razmere stradanja stanovništva u Ukrajini.

Grubački: Veliki uticaj ruske propagande na Srbiju

Predsednik Novog optimizma, Branislav Grubački – Guta, rekao je da je tema ovog dijaloga uticaj ruske propagande na društvo u Srbiji, odnosno razni pritisci koje Srbija trpi.

 „Cilj naše ideje je da otvorimo dijalog na temu da li su nam Rusi zaista braća, da li je taj pritisak jedna vrsta bratske agresije, da vidimo kako su prošli Ukrajinci koji su takođe naša slovenska, pravoslavna braća, u tom bratskom zagrljaju, kako prolaze i dan danas i da li mi možemo da izvučemo nekakav zaključak iz svega toga i da postavimo Srbiju tako da je njen interes zaista na prvom mestu, a mi mislimo da je interes Srbije da bude deo Evrope“, rekao je on.

Grubački smatra da će Srbija po njemu pogrešnim stavom Srbije prema Ruskoj agresiji na Ukrajinu ponovo „promašiti ceo vek“, jer se stvara „nova gvozdena zavesa prema Rusiji i Belorusiji“.

„Ljudi nekom emocijom računaju da je Rusija u stanju da kompenzuje nekim velikim ratom sve naše poraze koje smo doživeli devedesetih godina“, dodao je on.

Ipak, na osnovu poslednjih istraživanja i poruka sa protesta u Beogradu, ocenjuje da raste podrška proevropskoj orijentaciji Srbije.

„Problem je u tome što je to jedan dugogodišnji projekat Ruske Federacije da Srbija bude nekakva mala Rusija na Balkanu. To ljudi realno neće, bez obzira što se izjašnjavaju po raznim osnovama kao neko ko je rusofilski, ali decu šalju u škole na zapad. Oni kada žele da idu u inostranstvo, idu na zapad, vrlo mali broj ljudi je našao nekakvu sreću u Moskvi i Ruskoj Federaciji“, smatra Grubački.

Varga: Ruski politički uticaj na Srbiju trenutno najveći

Politikolog Boris Varga izneo je ocenu da je ruski politički uticaj na Srbiju, ali i pojedine zemlje regiona, trenutno najveći od perioda hladnog rata.

„Rusija raznim načinima proizvodi jedan narativ kroz koji je uspela da, od kada je rat u Ukrajini posebno, ubedi srpske nacionaliste da može doći do jednog revanša u odnosu na devedesete godine. Tu se pojavljuje jedan novi termin, novi pojam, a to je srpsko-ruski svet, a to je obnovljena ideja velikosrpskog nacionalizma“, kazao je Varga.

Zahvaljujući tome, kako je rekao, najviše štete pretrpele su evro-integracije, gde je podrška ulasku u uniju pala sa 50 na 33 odsto, odnosno najniža od 2000. godina.

Novosadski novinar Dalibor Stupar je predstavio publikaciju Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) o anti-zapadnim narativima tokom prve godine Ruske agresije na Ukrajinu, čiji je cilj da realno prikaže ko je agresor, a ko žrtva u tom sukobu, što je kod nas po njegovoj oceni iskrivljeno.

„Tu nisu samo mediji koji nam prvi padaju na pamet kao što su Sputnjik ili Raša tudej, nego su tu i svi ovi ’naši’, da ih sada ne nabrajam poimenice, a među najistaknutijima su svakako Večernje Novosti“, ocenio je Stupar.

Jankov: Patnja Ukrajinaca je prilično sakrivena od običnih građana

Građani barataju sa „vrlo suprotstavljanim informacijama“, odnosno nemaju dovoljno kredibilnih izvora iz kojih bi mogli da sami izvuku zaključak o ruskoj agresiji na Ukrajinu, ocenila je sociološkinja Senka Jankov.

„Onaj deo društva koji ima pristup pojedinim nezavisnim medijima polako počinje da menja svoje stavove i pokušava da otkrije koliko tu ima manipulacije, a koliko istine“, rekla je ona.

Otkrivanju „ljudskog lica rata“ u toj zemlji, po njenom viđenju, pomažu i razna udruženja građana.

„Oni pokazuju građanima kako i na koji način ovaj rat utiče na ljude u Ukrajini i svu tu patnju koja je, realno, prilično sakrivena od običnih građana. Tu možemo da vidimo da građani polako tu neku svoju tradicionalnu okrenutost Rusiji, kao bratskom narodu, polako napuštaju“, rekla je Janković.

Za nju ostaje bez odgovora pitanje koliko su mladi do 20 godina starosti spremni i sposobni da razviju kritičke stavove po ovom pitanju.

„To je populacija koja je, po meni, najranjivija što se tiče razumevanja ovog sukoba“, smatra ona.

Manojlović Pintar: Bez preispitivanja društvene odgovornosti

Viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, Olga Manojlović Pintar ocenila je da je u poslednih 20 godina narativ u Srbiji promenjen tako da je od početnog preispitivanja krivice za ratove devedesetih došlo do potpuno novog predstavljanja prošlosti, gde su krivci postali heroji.

Tome je, po njenom mišljenju, doprineo trend postavljanja spomenika u više gradova Srbije, a koji su kao pokloni stizali iz Rusije, Kazahstana i Azerbejdžana, ali i Kine, dok su masovne grobnice albanskih civila ili Staro sajmište ostali neobeleženi.

„Ta nova politička atmosfera nije otvorena za preispitivanje društvene odgovornosti, nego, na protiv, za prikrivanje istine. Mi smo izbegli kritički diskurs i okrenuli se, pre svega, ovoj glorifikaciji nekih ličnosti koje, zapravo, i nisu deo našeg javnog prostora“, smatra Manojlović Pintar.

Tolkač: Ukrajincima važna podrška civilnog društva u Srbiji

Izložba fotografija koje svedoče o ratnim stradanjima u Ukrajini otvorena je u galeriji Hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Matija Gubec“, u Tavankutu. Na fotografijama se mogu videti posledice agresije Rusije na Ukrajinu, priče o sudbinama ljudi i razmere razaranja gradova, sela, naselja, kulturne baštine.

Otvarajući izložbu, ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač rekao je da je Ukrajincima veoma važna snažna podrška civilnog društva u Srbiji. 

On je rekao da narod Ukrajine deli bol sa roditeljima žrtava i celim srpskim narodom povodom nedavne tragedije u Srbiji, ali je govorio i o tragediji koja je zadesila njegovu zemlju.

„Užasna tragedija se dešava danas u mojoj zemlji. Putinove ubice su ubile više od 500 ukrajinske dece, hiljade odraslih, uništile veliki broj gradova i srušili snove miliona ljudi. Ruski teroristi su 6. juna izvršili akt etnocida protiv Ukrajine i sveta. Digli su u vazduh branu Kahovske hidroelektrane i to je postala strašna ekološka katastrofa, poplavljena su mnoga naselja, nastali su problemi sa pijaćom vodom za stotine hiljada ljudi. Ugrožena je snabdevenost žitom mnogih zemalja sveta”, istakao je Tolkač.

On je izrazio nadu da će prikaz rata na fotografijama omogućiti građanima Srbije da saznaju pravu istinu o ruskoj agresiji i stradanju ukrajinskog naroda.

Predsednik HKPD „Matija Gubec“ Ladislav Suknović rekao je da je izložba način da se pokaže saosećanje povodom svih strahota koje se događaju u Ukrajini, najpre zbog ljudskih žrtava, a zatim i zbog kulturne baštine koja je razorena i koja je možda nepovratno izgubljena.

“Neka naredna izložba iz Ukrajine bude izložba koja će govoriti o slobodarskom društvu, o prostoru koji će biti obnova novog života i novog optimizma, i nešto što će biti itekako obnova kompletne baštine u Ukrajini”, naveo je.

Osnivač Pokreta Novi Optimizam Branislav Guta Grubački istakao je da ove fotografije odslikavaju strahote ruske agresije na jednu nezavisnu i suverenu Ukrajinu.

“Ljudi iz zajednica, kao što je ova u Tavankutu, razumeju šta se dešava u Ukrajini i bez obzira što će se potresti ovim fotografijama, oni će širiti istinu o tome šta se dešava u našoj prijateljskoj i bratskoj Ukrajini”, rekao je Grubački.