Subotica dobija novi mural u centru grada: Umetničko delo koje komunicira sa prolaznicima

Svi koji su ovih dana prošetali gradskim Korzoom u Subotici, prolazeći pored nekadašnje „Beograđanke“, sigurno su obratili pažnju na bele lukove na spoljašnjoj fasadi koji sada poprimaju potpuno novi izgled – promovišući biciklizam.

Novi umetnički izražaj je u potpunoj sinergiji i harmoniji sa izgledom centra grada i objektima građenim u stilu secesije po kojoj se Subotica izdvaja od svih drugih gradova u Srbiji.

Iako mural još uvek nije završen, on već sada komunicira sa svim svojim prolaznicima: tako su mnogi odmah posegnuli za telefonima i fotografisali delo u nastajanju, dok su drugi zastajali, divili se i upućivali reči pohvale umetnici Jani, koja ovom objektu poklanja novi vizuelni identitet.

Inicijativa je potekla od organizacije „IT Subotica 2030“, koja je godinama razmišljala o načinima kako da oživi fasadu ovog objekta. Nakon što su u saradnji sa vlasnikom zgrade pokrenuli inicijativu za krečenje, javila se ideja da se fasada dodatno uklopi u ambijent i arhitektonsku vrednost centra grada.

Od ukupno 40 radova pristiglih na konkurs, idejno rešenje Andrijane Danilović odnelo je pobedu.

A njena ideja da se na lukovima oslikaju murali sa temom promocije biciklizma pokazala se kao pun pogodak – posebno jer je Subotica nekada važila za grad biciklizma.

Mada, mnogi Subotičani i dan-danas sa velikim zadovoljstvom projezde svojim dvotočkašem kroz grad ili do Palića, izbegavajući tako gužve i automobile u koloni.

Umetnica: Trudom i entuzijazmom moguće je ostvariti ono što deluje nemoguće

Beograđanka Andrijana Danilović, muralistkinja i autorka ovog dela, izjavila je za Magločistač da i sama voli biciklizam i da joj je bicikl kao prevozno sredstvo veoma blisko.

Tako je tokom istraživanja Subotice otkrila da je bicikl u ovom gradu prirodan, tematski i vizuelno domaći motiv, koji se odlično uklapa u izgled zaštićenog gradskog jezgra.

Ona ističe da je organizacija „IT Subotica 2030“ uspela da spoji sopstvenu dobru volju sa voljom institucija i svojih sugrađana, i tako realizuje ono što često deluje kao nemoguće.

„Po reakcijama prolaznika vidim da se dešava ono čemu sam se nadala – da ono što napravim građani doživljavaju kao svoje, da se sa tim identifikuju“, kaže Jana.

Jedan od njenih važnih umetničkih izbora bio je da se lica likova na muralima ne prikazuju.

„Onog trenutka kada bi ih konkretizovala, oni bi postali neko – a ovako mogu da budu bilo ko. Tako ih seckam i skrivam da svako može da prepozna neko parčence nečega poznatog – ili čak sebe“, objašnjava.

Za izbor boja inspiraciju je crpela iz samog izgleda centra grada, pažljivo osmatrajući fasade u Subotici.

„Važno je da umetnička ideja bude ideja o celini koja je tu bila pre murala. Boje treba da budu vezivo između postojeće arhitekture i umetničkog izraza. Na skici se još ne vidi, ali biće dodato mnogo dekorativnih elemenata koji će komunicirati sa arhitektonskim formama na fasadama“, objašnjava Jana.

Reakcije prolaznika su, kaže, izuzetno pozitivne.

„Pre neki dan, zbog vrućina, neko mi je bez reči doneo ledenu vodu. Osećam se zbrinuto – pa i kada je reč o količini slatkiša“, dodaje uz osmeh.

„Važno mi je da ljudi dobro reaguju, jer nakon mog odlaska mural ostaje njima. Ako bi reakcije bile drugačije, to bi značilo da smo promašili. Po interakcijama sa građanima vidim da smo na dobrom putu“, zaključuje Jana.

“IT Subotica 2030″: Mural objedinjuje energiju grada i njegove vrednosti

Petar Stakić, izvršni direktor „IT Subotica 2030“, i projekt menadžer ove organizacije, Filip Budanović, objasnili su u razgovoru za Magločistač da su tokom godina pratili stanje fasade i razmatrali mogućnosti njene revitalizacije – da li je moguće vratiti je u prvobitno stanje ili osmisliti rešenje koje bi joj udahnulo novi život.

Proces je bio dug i složen – uključivao je brojne pregovore sa gradskim institucijama, Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture (MZZSK), kao i sa upravom Robne kuće „Beograd“, stručnjacima i umetnicima.

Tokom istraživanja saznali su da nije poznato gde se nalaze originalni dekorativni elementi zgrade, te da nije moguće u ovom trenutku vratiti fasadu u njeno prvobitno stanje.

Zato su odlučili da prvo saniraju fasadu koja je počela da se kruni, da se ona prvo okreči, da se uklone reklame koje su narušavale njen izgled, i da zatim raspišu konkurs za oslikavanje murala.

Jana je tada sa svojim idejnim rešenjem dobila najviše ocene od 40 pristiglih prijava.

Iz organizacije „IT Subotica 2030“ ističu da je umetnica prepoznala duh grada i njegove vrednosti.

„Lepo je videti ispred zgrade parkirane bicikle i bicikliste koji zastanu i posmatraju bicikliste na fasadi. To je ta sinergija koju smo želeli da postignemo. To je ta subotička energija koju je Jana uspela da uhvati“.

Iako su ideju razrađivali duže vreme, konkretna realizacija trajala je oko godinu i po dana – od prvih razgovora, preko pribavljanja dozvola i saglasnosti, pa do uređenja fasade i oslikavanja murala.

Vlasnici Robne kuće „Beograd“ su od početka podržali inicijativu i otišli korak dalje – uredili su i bočnu fasadu objekta koja je bila u lošem stanju i vizuelno neprimerena.

„Odgovorni iz kompanije odlučili su da i oni daju svoj doprinos projektu, te je bočna fasada sada uređena i više ’ne bode oči’ kada se prolazi tuda već izgleda lepo“, kažu iz organizacije.

Kako saznajemo, trenutno nije u planu da se i bočna fasada objekta oslika muralom, jer je ulica Matije Korvina uža od Korzoa i mural ne bi bio dovoljno vidljiv.