“Studentski putokaz” u HNV-u: Tačka oslonca budućim akademskim građanima

Kako izgleda studentski život u gradovima poput Novog Sada, Zagreba, Osijeka ili Vukovara, ali i koje izazove donosi selidba, život u domu, kako se snaći u novoj sredini, i na koga se osloniti – odgovore na ova pitanja novi brucoši mogli su da dobiju od svojih starijih kolega i koleginica i iz Srbije i iz Hrvatske na neformalnom druženju pod nazivom „Studentski putokaz“, koje je pred početak nove akademske godine organizovalo Hrvatsko nacionalno veće (HNV).

Kako objašnjavaju u HNV-u, cilj ovog događaja bio je da brucoši dobiju korisne savete i informacije iz prve ruke direktno od onih koji su već prošli kroz slična iskustva studiranja daleko od kuće. 

„Pozvali smo brucoše kako bismo im dali sve potrebne informacije. Znamo da, kada brucoš ode u novu sredinu, veoma mu je važno da dobije korisne informacije. Druga stvar koja nam je važna jeste da im kažemo šta još mogu da očekuju od nas – kakvu pomoć mogu da dobiju, i da znaju da su i dalje deo zajednice, bez obzira na to gde studiraju – u Srbiji ili Hrvatskoj. Mi ćemo biti ta tačka oslonca – u smislu podrške, stipendija, domova, kvota, ali i kad god naiđu na prepreke tokom studija. Takođe, želimo da napravimo male centre u kojima će stariji studenti-mentori pomagati mlađima. Na kraju, veoma nam je važno da znamo ko je šta upisao i koga ćemo čekati za četiri, pet godina. Koga možemo dočekati u našoj zajednici i na koji način ćemo se zajedno osnažiti. Poruku da su sa svojim talentima važni i da doprinose zajednici svakako im šaljemo, ali želimo da znaju da ih, kada završe fakultet, ovde čekamo i da imaju svoje mesto u zajednici“, istakla je predsednica HNV-a, Jasna Vojnić.

Predsednica Odbora za obrazovanje u HNV-u, Nataša Francuz, rekla je da je cilj ovakvog okupljanja da se brucoši upoznaju sa svim onim što čini studentski život u različitim sredinama:

“To su prevoz, osiguranje, računi u banci, udruženja, uključivanje u tim gradovima, i sve što čini studentski život u tim sredinama. Ovo je pravi početak i podsticaj, pored svega što smo prošli, jer će se danas-sutra preseliti i provesti nekoliko godina u tim gradovima“.

Ukupno četvoro studenata predstavilo je uslove za studiranje u četiri grada. 

Katarina Piuković, koja je na master studijama na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, podelila je svoje iskustvo studiranja u Srbiji. Ona je posebno istakla da su se mnogi koji su, poput nje, završili školovanje na hrvatskom jeziku, pitali – šta dalje, ali njena poruka je da jezička barijera ne postoji.

„Toga ne treba da se plašite, pogotovo ne treba da vas bude strah da razgovarate sa drugim kolegama. Imala sam veoma pozitivne reakcije kada sam rekla da sam deo hrvatske zajednice u Srbiji. Dodala bih još kao podsticaj svakom studentu, bilo da studira u Hrvatskoj ili Srbiji, da nađe neki posao, jer to donosi dodatne benefite. Naravno, priključivanje studentskim organizacijama mi je donelo veliku podršku i odgovore na pitanja vezana za hrvatsku zajednicu. Osećala sam da delim nešto što nije samo moje. Moja poruka je da, čak i kada ostanemo u Srbiji i više nismo ušuškani u hrvatskim odeljenjima, treba da ostanemo i govorimo o tome ko smo“, istakla je Katarina.

Kako izgleda život u Osijeku, podelila je Dunja Šimić, studentkinja pete godine Učiteljskog studija na Fakultetu za obrazovne nauke u Osijeku:

„Imam samo lepe uspomene, ne znam šta bih drugo rekla. Imamo veliku podršku zajednice iz Subotice. Osim što imamo obezbeđene domove i stipendije, to nam je dodatni podsticaj da budemo još bolji. Svakom bih preporučila studiranje u Hrvatskoj. Poruka je da smo se svi plašili, ali to je potpuno normalno. Imaju podršku svih nas koji smo tamo i zajednice. Samo napred, biće sve u redu“.

Među brucošima koji se za koji dan sele u drugi grad je i Lucija Horvacki, koja je upisala komunikologiju na Hrvatskom katoličkom sveučilištu u Zagrebu. Kako ističe, informacije koje je čula od starijih kolega veoma su joj značajne, kao i podrška HNV-a koju je dobila prilikom upisa.

„Najveći problem pri upisu je to što smo daleko, a takođe, neke informacije nisu lako dostupne – papiri, dokumenta… Imati koga da pozoveš bila je velika pomoć. Upisala sam se preko posebne upisne kvote, nisam polagala državnu maturu“, objašnjava Lucija.