Seča šume na levoj obali Tise uznemirila građane

Seča šume na levoj obali Tise uznemirila građane

Foto: Mina Delić (privatna arhiva)

Objavio: Magločistač

11.06.2020

Kategorija: Subotica

Seča šume na levoj obali Tise naspram grada Sente, a odmah pored gradske plaže, uznemirila je naše sugrađane. Nakon višestrukih izlazaka na teren i samih građana i policije, nekolicine poziva i mejlova nadležnom JVP “Vode Vojvodine” pokrenuta je peticija u kojoj se traži trajno rešenje za ovaj problem. Seča je počela neposredno nakon proglašenja vanrednog stanja sredinom marta, a u prvoj vesti koja je o ovom događaju osvanula u medijima nadležni su tvrdili da je drveće bolesno, krto i opasno po ljudski život, te se zbog toga seče. O čemu je ovde zapravo reč?

Šume kojima gazduje JVP “Vode Vojvodine” državna su svojina i prema Zakonu o vodama vode se kao vodni objekti, čija je osnovna namena zaštita od poplava. Ovakve šume obnavljaju se tzv. čistom sečom, što najbolje može da se uporedi sa žetvom pšenice. Nakon žetve, teren se čisti i ponovo se seje. Proredne seče i sukcesivna zamena starog drveća novim sadnicama kao metoda obnavljanja (primer takvih obnavljanja nalazimo u nacionalnim parkovima), u ovakvim slučajevima se ne rade. Teren koji ostaje bez šume odmah se pošumljava novim sadnicama brzorastućih vrsta. U takve brzorastuće vrste spada i evroamerička topola l-214 koja se trenutno seče, a ista vrsta će, uz sadnice bele vrbe, biti ponovo posađena na jesen. Brzorastuće vrste drveća su klonovi „kratkog životnog veka”, seku se nakon okvirnih 25 godina i ne doprinose očuvanju biološke raznovrsnosti. Napominjemo našim čitaocima da pod „kratkim životnim vekom” ovde podrazumevamo „tehničku zrelost” stabla. Odnosno, ovakvo drveće može živeti znatno duže, ali vremenom gubi svoju tržišnu vrednost u drvno-prerađivačkoj industriji. Najbolji kvalitet za prodaju postiže se u okvirima od 20-30 godina.

Nadležni ističu da neće sva stabla biti posečena „kako ekosistem ne bi bio ugrožen, pre svega zbog gnežđenja ptica na tom staništu”.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#e5e5e5″ bcolor=”#9b2622″]Senćanski ornitolog Jožef Gergelj naglašava da se ovakve plantaže klonskih topola uopšte ne mogu smatrati šumama.[/quote]

U njima nema prizemne vegetacije, niskih i viših žbunastih spratova, te ove plantaže nisu pogodne za gnežđenje ptica. Ovu tvrdnju potkrepljuje i međunarodni program Evropske Unije o nomenklaturi biotopa, prema kojoj su plantaže topola i vrba svrstane u poljoprivredne površine i one se ne mogu smatrati šumama ni šumskim površinama, kako se kod nas i dalje redovno prikazuju u statističkim pregledima.

Naš ornitolog je početkom seče obišao teren i nije našao nijedno gnezdo. Prema njegovim rečima, u krošnjama ovakvih topola eventualno može da se nađe po koje gnezdo sive vrane ili svrake. O jednom zdravom ekosistemu možemo govoriti tek ukoliko imamo zdravu šumu, gde postoji 5-7 spratova, od prizemnih zeljastih biljaka preko spratova žbuna, do nižeg i višeg listopadnog drveća, različite starosti, od mladih do preko sto godina starih šupljih stabala sa dupljama za gnežđenje.

„Ukupna brojnost šumskih ptica u plavnim šumama meri se desetinama vrsta, u idealnim uslovima i do 50 gnezdećih vrsta. Naravno, grabljivice kao što su jastreb, kobac, pa i orao belorepan i crna roda ne nalaze se na svakom koraku, ali na vojvođanskom toku reke Tise znamo za više orlova belorepana i crne lunje, uprkos intenzivnom gazdovanju šumama u nadležnosti javnih preduzeća Vode Vojvodine i Vojvodinašume”, objašnjava Jožef Gergelj.

U svom završnom radu na Departmanu za biologiju i ekologiju Univerziteta u Novom Sadu Tanja Tunić Tomić se osvrće na problem plantažnih zasada klonskih topola. Prema citiranoj literaturi Biodiverzitet Jugoslavije (grupa autora, 1995) poplavne šume poljskog jasena, bele i crne topole i vrba zamenjuju se danas plantažama brzorastućih topola, koje po svom sastavu, prostornoj i starosnoj strukturi ni približno ne mogu da zamene autohtone plavne šume. Intenzivna sadnja plantaža klonskih topola za potrebe šumarstva uništila je staništa prirodnih vodoplavnih šuma na ogromnim prostorima duž naših velikih reka. Autohtone zajednice drveća koje su se same rasejavale i obnavljale nestale su, i time je omogućena nezaustavljiva ekspanzija invazivnih drvenastih i žbunastih vrsta.

U istoj literaturi se predočava da seča starih stabala predstavlja velik ekološki problem, gde se stabla najčešće seku pod izgovorom da su prestarela i obolela, a sa stvarnim razlogom velike drvne mase. Stara stabla i trula debla imaju ogroman značaj u kruženju materije i kao stanište velikom broju organizama. Njihovim uklanjanjem uz dodatan uticaj koji ima sadnja klonskih plantaža ekosistem se nepovratno uništava.

U svom tekstu „Plantaže topola i zaštita vlažnih staništa i biodiverziteta” (objavljenom u reviji „Šume”, 2002.) dr Slobodan Puzović navodi negativne uticaje plantaža na prirodnu sredinu među kojima su i: osiromašenje i uništavanje autohtonog biodiverziteta, dugoročni negativni uticaju unošenja alohtonih i genetski modifikovanih vrsta, poremećaj u odnosu šumskih, poljoprivrednih, livadsko-pašnjačkih i barskih staništa, narušavanje estetskih vrednosti predela i smanjenje potencijala za turističko korišćenje.

„Šuma nije zasađen niz drveća. Nju čine hiljade vrste biljaka, životinja, gljiva, mikroorganizama. Ponovna sadnja drveća na oranici ili nekadašnjem zasadu klonskih topola ne znači automatski povratak hiljada divljih vrsta niotkuda i njihovo integrisanje u funkcionalan i stabilan ekosistem, gde su njihova brojnost i uloga usklađeni tako da omogućavaju dugoročan opstanak šume”, navodi master ekolog Saša Rajkov.

On daje vrlo slikovit opis plantaže. „Red klonskih topola ima strukturu ekosistema koliko i niz bandera duž ulice. U jeku gnezdeće sezone ptica možete čuti svega nekolicinu zeba i još poneku vrstu. Dešava se da poneko starije stablo naseli belorepan. Ali to je kao kada se u staru banderu u našoj ulici ugnezdi velika senica. To ne čini banderu spomenikom prirode, a našu ulicu funkcionalnim ekosistemom, iako bandera tehnički gledano jeste stanište jedne divlje vrste.”

Uprkos mnogim izazovima meštani Sente i Čoke zalažu se da se nakon seče plantaže klonskih topola na ovom mestu zasadi trajna šuma autohtonih vrsta drveća. Pored toga voleli bi i da se konačno reši pitanje nadležnosti terena koji se godinama unazad koristi kao gradska plaža. Predsednica Opštine Čoka Stana Đember kaže da lokalna samouprava ima nameru da ozbiljno pristupi ovoj problematici, a zarad naših građana i ljubitelja ovog mesta. Ona je izrazila želju da sa timom stručnih lica i uz saglasnost svih nadležnih institucija ovo mesto uredi prema standardima jedne prave plaže.

Piše: Mina Delić

Ovaj sadržaj objavljujemo u saradnji sa Szabad Magyar Szó, čije tekstove na srpskom jeziku možete pratiti na portalu Slobodna reč.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.