Položen venac i cveće žrtvama koje su tokom Drugog svetskog rata mučene u Žutoj kući, foto: NJ/Magločistač
Venac i sveće položeni su danas na spomen-ploči žrtvama fašističkog terora u Žutoj kući u Subotici, čime je odata počast nastradalima tokom Drugog svetskog rata. Ove godine, u septembru, navršava se 84 godine od kada je zloglasna Žuta kuća, danas zgrada Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku, bila pretvorena u mučilište.
Inicijatorka obeležavanja sećanja na stradale, Margareta Bašaragin, ispred Udruženja “Ženske studije i istraživanja”, podsetila je da je pre godinu dana, prilikom postavljanja venaca, istakla da niko ne poseduje ekskluzivno pravo na odavanje počasti i polaganje venaca.
Ona je naglasila da su tekovine antifašističke borbe i vrednosti, tada uspostavljene – naročito sloboda i mir, nešto što treba ostaviti mladim generacijama u amanet, i da je važno učiti ih tome i neprestano ih podsećati.
Poziv da učestvuju na skupu je i ove, kao i prethodne godine, bio upućen i predstavnicima Gradske uprave Subotica, ali mu se, međutim, niko nije odazvao.
Venac je položila mlada Subotičanka i aktivistkinja Jovana Filipić, koja se zahvalila na prilici da ispred mlade generacije govori o ovoj temi i osvrnula se na način na koji danas mladi uče o antifašizmu.
„Moja generacija nije imala prilike da u formalnom obrazovanju uči o ljudima koji su se izborili za našu slobodu. Dakle, ja, da bih nešto saznala o tome, morala sam samostalno da istražujem, da preispitujem sve što učim u svom okruženju. I onda sam upravo na ženskim studijama imala prilike da naučim o životima žena koje su se izborile, da bih ja danas ovde mogla da stojim i da kažem nekoliko reči“, kazala je Filipić.
Ona je istakla da svedočimo mladalačkom buntu ne samo u Subotici i Srbiji, nego i u svetu, i da su mladi upravo ti koji donose promene, kao što su bile mnoge mlade žene koje su, nažalost, mučene u ovoj Žutoj kući, poput Lole Vol, čija životna priča i nju inspiriše.
„Vol je u svoje slobodno vreme, umesto da istražuje, da se razvija, da se zabavlja u svojim dvadesetim godinama, dala nešto što je mnogo više od prosečnog života koji živimo svaki dan i ostavila nešto nama u nasleđe. Zbog toga sam jako zahvalna što imamo priliku da obeležimo ovaj dan“, rekla je Filipić.
Dodala je da događaj zaslužuje veću i svečaniju ceremoniju, ali i da nije dovoljno obeležavati ga samo jednom godišnje.
„Antifašističke vrednosti treba živeti svakoga dana – u tome kako se odnosimo jedni prema drugima, da budemo solidarni i da čuvamo našu slobodu“, naglasila je ona.
Prema njenim rečima, bunt nije vezan isključivo za mladost i godine, već je to „prirodni instinkt i otpor koji osećamo kada neko želi da nas zatvori, kada želi da nam oduzme određene slobode, kada želi da trpimo“.
„Ti Subotičani i Subotičanke omogućili su da mi danas idemo putem na kojem ne moramo toliko da zapinjemo i padamo, već možemo nesmetano da hodamo. Znamo svi da se sloboda ne dobija, već se osvaja. I zato je važno da je zdušno čuvamo, zato što mislim da je to pre svega naša građanska dužnost“, zaključila je Filipić.
Na odavanju počasti žrtvama Žute kuće prisustvovali su predstavnici Jevrejske opštine Subotica i pojedini građani.
Fašistička okupatorska vlast u Subotici 1941. godine započela je masovna hapšenja komunista i komunistkinja, skojevki i skojevaca, svih onih koji su se suprotstavljali teroru.
Veliki broj njih bio je zatvoren u Žutoj kući – zloglasnom mučilištu. Među njima bilo je i stotinak žena čija je imena zabeležila Magda Simin Bošan, i sama zatvorenica Žute kuće.
Agenti, specijalno školovani u posebnim gestapovskim školama batinali su žene i muškarce kundacima, cokulama, stezali lobanje kaiševima, polugama, stavljali pendreke u vaginalne otvore žena, stezali mošnice muškarcima. Zatvorenice i zatvorenici su svakoga dana od četiri sata ujutru do deset sati naveče bili prinuđeni da sede licem okrenutim prema zidu, nepomično i bez glasa, a između njih i iza njihovih leđa nalazili su se naoružani žandari. Nije bilo dozvoljeno da se pomere ili da progovore…
Preki sud je novembra 1941. godine osudio komunistkinje i antifašistkinje Lolu Lauru Vol i Magdu Rac na smrt. Lola (27 godina) je obešena 18. novembra zajedno sa grupom drugova. Magda Rac je pomilovana i dobila je 10 godina robije. Ostale žene su prebačene iz Žute kuće u Sudski zatvor u Subotici. Njima se sudilo u martu 1942. godine pred Vojnim sudom i njih 30 osuđeno je na robiju od 6 meseci do 15 godina. Poslate su u logore i zatvore: Marijanostru, Komarom, koncentracioni logor u Bačkoj Topoli, sabirne centre u Budimpešti, zatvor u Segedinu, Bergen-Belsen, Ravensbruk, Dahau, Armija – istražni zatvor u Novom Sadu…
Žuta kuća bila je sedište Gestapoa i mučilište sve do kraja Drugog svetskog rata. Prebijanja i vešanja bila su svakodnevica.
U spomen na nastradale žrtve 1967. godine je postavljena spomen-ploča desno od ulaza sa natpisom: „Žuta kuća – svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti 1941–1944“.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.