Otvorena izložba studentskih radova na Građevinskom fakultetu Subotica: Arhitektura je misaoni proces (FOTO)

Otvorena izložba studentskih radova na Građevinskom fakultetu Subotica: Arhitektura je misaoni proces (FOTO)

Enika Molnar, foto: NJ/Magločistač

Objavio: Magločistač

25.04.2023

Kategorija: Subotica

Osma po redu izložba studentskih radova modula Arhitektonsko inženjerstvo na Građevinskom fakultetu u Subotici otvorena je danas u holu ove obrazovne ustanove. Na izložbi učestvuju 23 studenta sa svojim radovima iz različitih predmeta.

Docentkinja dr Milena Grbić rekla je da ovaj fakultet već pet godina unazad pravi jednu sistemsku transformaciju procesa projektovanja, pre svega na projektantskim predmetima, pa onda i na teorijskim i umetničkim predmetima koji čine okosnicu ovog modula.

Milena Grbić, foto: NJ/Magločistač

„Radimo na tome da u vrlo skorije vreme ovaj naš modul pređe na studijski program arhitekture. Pripreme su gotove i čeka nas proces akreditacije, pa se nadamo da će to od naredne školske godine da postane i naša stvarnost“, istakla je ona.

Izložba, prema njenim rečima, pokazuje da arhitektura nije samo gotov proizvod već je to jedan misaoni proces.

„Samim tim je proces projektovanja jednako važan kao i gotov proizvod i u tome smo insistirali u metodologiji rada na predavanjima i na vežbama“, kazala je Grbić.

Docentkinje dr Olivera Dulić, Monika Štiklica i Milena Grbić, foto: NJ/Magločistač

Istakla je da su radovi prošli jednu strogu selekciju i da od početka do kraja pokazuju put kako se jedan arhitektonski projekat razvija, od samog koncepta do gotovog dela.

„Makete koje deluju najjednostavnije zapravo su najapstraktnije, a iza njih stoji najsloženije razmišljanje. Nas interesuje da intrigiramo, da studenti razmišljaju na neki drugi način od onoga što su navikli, kao što je stanovanje u kućama, stambenim objektima, i da pokreću neke nove teme“, navela je.

Studenti najčešće vole da rade objekte javne namene, umetničke galerije ili kuću arhitekture, što im je blisko, ocenila je i dodala da ih najviše inspirišu ovakve slobodnije forme.

Na pitanje da li mladi nakon školovanja odlaze ili ostaju u Srbiji, Grbić kaže da imaju dosta studenata koji posle odlaze u Mađarsku, ali i onih koji ostanu da rade u subotičkim biroima, te da takva odluka, između ostalog, zavisi i od uslova koje sam grad može da ponudi.

Mala kuća na malom prostoru

Viktorija Vadnai i Enika Molnar su treća godina Građevinskog fakulteta i obe su dobile zadatak da projektuju mikro kuće.

„Mikro kuća je zapravo projekat male kuće koja može da stane na što manjem prostoru, ali da bude življiva“, rekla je Viktorija, koja je na ovom projektu radila oko pola godine.

Viktorija Vadnai, foto: NJ/Magločistač

Enikina mikro kuća je, pak, napravljena od drveta i zamišljena je tako da bude smeštena u prirodi.

„Suština je da objekat bude što manji, pa sam odlučila da sve to pripremim od drveta, jer je to malo prirodnije, a kuća može da bude smeštena u prirodi. Takođe, volim kada objekti imaju terasu jer tako možemo biti bliži prirodi“, objasnila je.

Podelite sa prijateljima:

2 Komentara na
“Otvorena izložba studentskih radova na Građevinskom fakultetu Subotica: Arhitektura je misaoni proces (FOTO)”

Arhitekta koji to stvarno jeste says:

Odgovor na komentar koji je ostavio Arhitekta

Upotreba imena Ranka Radovića 2023. godine za nekog ko se potpisuje kao arhitekta intrigira na nekoliko osnova. Ako napravimo analogiju npr. sa košarkom, to je kao da ste rekli nekom – šta umišljaš da si Dragan Kićanović? Neko ko promptno prati košarku dugi niz godina, danas bi rekao npr. šta umišljaš da si Nikola Jokić? Mnogo je sjajnih košarkaša bilo i posle Kiće, kao što je sjajnih arhitekata bilo posle Ranka Radovića kod nas, a tek u svetu. Valjda pratimo napredak struke, ili ipak ne?
Kako se stvara dodirna tačka sa arhitekturom? Površnom realizacijom nastavnih predmeta? Duboko, najdublje ne! Arhitektura je intuitivna, kognitivna, pa tek onda institucionalna disciplina. Da bi nekom bilo obećano da će da razume arhitektu (valjda ipak arhitekturu, ne studiraju psihologiju), posle završenog predmeta ili celog modula, srećna okolonost po fakultet koji pominjete i njegove studente bi bila da nastavnici koji te predmete predaju rade svoj posao na pravi način. A to je da pre svega cene struku (pretpostavljam da arhitektonsku grupu predmeta drže arhitekti), vladaju strukom i poznaju svu njenu složenost i to prenose studentima. Ako tako rade, ti studenti onda valjda baš dobro znaju razliku između arhitekture i građevinastva. Pa ako su ti nastavnici još i ohrabrili studente da izražavaju svoje mišljenje uviđajući tu razliku – kako to može da bude negativno? Na kraju, kako uopšte mišljenje može da bude zakonski regulisano?
Poredite Građevinski fakultet u Subotici sa Ns i Bg. Koliko mogu da ispratim sa podataka koji su javno dostupni, modul Arhitektonsko inženjerstvo na godini ima aktivnih studenata između npr. 5 i 12. Od kad postoji modul, moguće je da ih je diplomiralo npr. 80 (nemam dostupan podatak). Da kažemo da su svi koji su diplomirali ostali u Srbiji, a sigurno nisu, da od toga svi izražavaju svoje mišljenje koje ste vi čuli, a ne rade to svi, a i niste mogli sve da ih čujete, pa koliko nam ostaje njih koji čine tu neverovatnu grupu koja pravi problem u građevinskom sektoru?

Arhitekta says:

Sada je vrlo jasno zašto građevinski inženjeri sa ovog fakulteta ne znaju razliku između arhitekture/urbanizma i građevine, pa u praksi konstantno misle da su kvalifikovani da se bave arhitekturom, a neki iznose mišljenja i za urbanizam, iako im zakon to ne dozvoljava. Neki na fakultetu su umislili da su Ranko Radović, pa bez akredotacije uvode u građevinu ono što treba samo da im bude dodirna tačka za razumevanje arhitekte. U praksi je i previše problema na ovu temu, kojih nema sa građevincima iz BG i NS. Možda bi se pravno trebalo pozabaviti time.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.