Organska vina sa vojvođanskih salaša: Dug put od čokota do profita

Proizvodnja domaćih autohtonih sorti vina u Vojvodini, na krajnjem severu Srbije, sve je cenjenija i popularnija dok pojedini proizvođači vina u Subotici godinama unazad prave i organska vina.

Manje porodične vinarije uglavnom su se opredelile da vina prave bez aditiva, sumpora i hemije. Međutim, najveći izazov u ovom poslu su godine truda i ulaganja u vinarstvo. Tako je nekada potrebno i do 20 godina da bi se od čokota stiglo do profita.

U regionu Vojvodine, duga je tradicija proizvodnje vina.

Rast drugih grana poljoprivredne proizvodnje smanjio je površine pod vinogradima. Ipak, Subotica je prema popisu poljoprivrede iz 2012, imala ubedljivo najviše hektara pod vinogradima u odnosu na ostatak Vojvodine – 312 hektara.

Od tada, točak vina se još više okretao. Koliko – pokazaće rezultati nedavno završenog novog popisa poljoprivrede. Mnogi su u “vinima sa peska”, karakterističnim za ovo podneblje, prepoznali potencijal.

Tako je organska poljoprivreda osnova jedne od poznatih subotičkih vinarija čiji vinogradi se prostiru na ukupno sedam hektara u Subotici, gde se pretežno gaje autohtone sorte.

Vlasnik ove vinarije Oskar Maurer prošle godine imao je svoju tridesetu berbu. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da mu je veoma važno očuvanje prirode te da u vinogradu s pažnjom stvara uslove kako bi autohtone sorte, pre nego što dospeju u vinsku čašu, mogle da pokažu svoj pun potencijal.

A kada ovaj posao može postati profitabilan teško je reći, ocenio je Maurer navodeći da su pojedini vinari nakon više od 10-20 godina rada i dalje u minusu, dok su neki već na početku u plusu. Koliko je zahtevan ovaj posao pokazuje i činjenica da je Maurer, nakon 30 godina rada i ulaganja, tek 2017. godine prvi put poslovao u plusu.

“Zavisi od koncepta, od tržišta, kontakata, marketinga. Zavisi i od vremenskih uslova – da li je suša, da li je suviše kišovito. Prošle godine nam je propalo oko 70 odsto grožđa na čokotima zbog kiše, što znači da uopšte nismo bili profitabilni, dok je 2022. godina bila profitabilna”, naveo je.

On se tokom proteklih godina bavio i drugim delatnostima da bi uspeo da opstane, kao četvrta generacija u porodici koja se bavi proizvodnjom vina.

Male vinarije – mali biznis

Maurer smatra da je važna autentičnost i negovanje lokalnih vrednosti koje ima ova regija. Kaže da proizvodi isključivo organska vina.

“Ne koristimo aditive. Ni sumpor ne stavljamo u naša vina dok u pojedina stavljamo samo 10 odsto dozvoljene količine pre flaširanja”, naveo je.

Napominje i da je važno raditi na način koji neće ugroziti životnu sredinu.

“To je do čoveka i kakav on ima stav prema prirodi, koliko mu je bitan zdrav život i proizvodnja prirodnih vina bez hemije. Ili, želi da ide u drugom pravcu kao većina proizvođača koji umesto autohtonih sorti gaje internacionalne sorte pretežno iz Francuske kao što je kaberne, sovinjon, šardone i druge”, objašnjava je Maurer.

Kada je reč o konkurentnosti, zaključuje:

“Male vinarije ne mogu da se takmiče sa velikim industrijama, a većina njih je na žalost otišla u tom pravcu, nemaju autohtone sorte a njihova vina nemaju identitet.”

Vinski turizam u “dečijim cipelicama”

Lokalni proizvođač vina Laslo Boni je završio fakultet za vinarstvo u Mađarskoj. U vinarstvu je 18 godina i vlasnik je prese stare 202 godine.

“Presa je iz 1822. godine. Ja sam je restaurirao, očuvao i negovao. Kada bismo sada hteli, mogli bismo da presujemo lozu, jer je ona još u tako dobrom stanju. Ja tu živim među mojim čokotima, pratim svaki dan, obilazim, i čim primetim najmanju promenu, odmah reagujem jer to može ostaviti posledice”, naveo je.

Laslo Boni smatra da Vojvodina, iako u “dečijim cipelicama”, ima izuzetno veliki potencijal za vinski turizam.

“Iako su mogućnosti ogromne, vinarstvo je jako skup hobi ili profesija i neophodna su znatno veće subvencije za vinare od strane države. Kada zasadite vinograd, do prve berbe protekne minimum tri, četiri godine, a to treba izdržati finansijski. Ako govorimo o crnom vinu, onda još i više, pet, šest godina da biste mogli prvu berbu plasirati”, objašnjava Boni.

Prema rečima Lasla Bone, vinarstvo se u Srbiji jako teško razvija zato što država ne daje ozbiljnije subvencije, bez kojih proizvođači vina ne mogu da se takmiče sa svetom – ni po kvalitetu, ni po cenama.

Turisti traže autohtone sorte

Subotički privrednik Žolt Đulai kaže za RSE da u poslednjih desetak godina u Vojvodini ima sve više vinarija, posebno na Fruškoj Gori. Budući da je svoj posao takođe usmerio na vina, Đulai ocenjuje da tradicionalni vinari imaju dobru perspektivu.

“Oni imaju mnogo veću šansu za opstanak jer turizam traži porodične vinarije, kao što i turisti najviše traže autohtone sorte vina”, objašnjava.

Kaže da se iz inostranstva najviše uvoze industrijska vina koja su jeftinija u odnosu na domaća vina.

“Mnogi ni danas ne mogu sebi priuštiti kupovinu skupljih vina i najčešće ih kupuju za neke praznike, rođendane, slavlja, ili kupuju jeftinija industrijska vina”, smatra Đulai.

Promocije i vinske ture

Direktor Turističke organizacije Subotica (TOS) Aleksandar Medaković rekao je za RSE da na teritoriji grada trenutno ima 11 registrovanih vinarija. Zato je, kaže, jedan od prioriteta da grad ima organizovane manifestacije.

“Imamo definisane vinske manifestacije koje se održavaju u Subotici i na Paliću. Vina se promovišu i na drugim gastro manifestacijama u gradu“, naveo je.

Kako je rekao, od maja do septembra se povećava broj turista u lokalnim vinarijama, a postoje i organizovane ture. U grad i okolnu dolaze i turisti iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske.

Potrebne su subvencije države

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević za RSE je rekao da je
Vlada Srbije 2023. godine donela Strategiju razvoja vinarstva i vinogradarstva kako bi se još više unapredila ova grana poljoprivrede.

Ivanišević kaže da podsticaji dolaze kako od države tako i iz fondova Evropske unije.

“Država daje ozbiljne subvencije za podizanje zasada vinograda i za razvoj vinarstva, a zainteresovanost je velika jer su naši vinari dobro edukovani”, ocenio je Ivanišević.

’Vino prodaje priča’

Somelijerka iz Subotice Jelena Đurić u razgovoru za RSE ocenjuje da je sve više zaljubljenika u vino i da prednost treba dati domaćim vinima ukoliko želimo da ulažemo u vinski turizam.

“Treba da potenciramo nešto naše jer će onda i naš turizam da se razvija, imaćemo veću ponudu pa će tako i veća sredstva moći da se ulažu u kvalitet”, istakla je ona.

Jelena Đurić i sama pokušava da radi na edukaciji kako bi se ljudi što više upoznali sa kulturom ispijanja dobrih vina.

“Taj subjektivni pristup čaši vina koju će vam neko prezentovati uvek će biti bolji pogodak nego ako vam neko samo natoči i kaže: “Izvolite, to je crveno vino”. Kada nama neko ko se razume u vina otkrije mirise koji postoje u vinu koje vam je servirano. Kada nas neko počne učiti o vinima i mi ćemo ga više ceniti”, smatra Đurić.