Tokom Regionalnog sajma poslova, koji je u organizaciji Infostuda bio održan od 14. do 21. oktobra, sprovedeno je bilo veliko istraživanje o tome kako radnici vide svoje radno okruženje, koje faktore smatraju presudnim i kakva su im očekivanja od budućih poslodavaca.
U ovom istraživanju učestvovalo je 3.273 ispitanika iz Srbije, a njegovi rezultati pokazuju da je plata i dalje glavni i presudni faktor prilikom odabira posla. Po učestalosti ovog odgovora (oko 66 odsto učesnika istraživanja), Srbija je u rangu regionalnog proseka, dok je u Hrvatskoj taj postotak najveći – čak 74 odsto ispitanika tamo smatra da je upravo plata ključna u odluci da li će prihvatiti određeni posao.
Kolika je „pristojna“ plata po mišljenju radnika?
Očekivanja zaposlenih u vezi sa iznosom koji je potreban za normalan život tj. očekivane prosečne neto plate po zemljama su sledeće: Hrvatska – oko 1.650 evra, Srbija – oko 1.165 evra, Severna Makedonija – oko 1.075 evra, Bosna i Hercegovina – oko 1.050 evra.
U Srbiji se posebno izdvaja podatak da 64 posto ispitanika očekuje platu u opsegu od 730 do 1.330 evra.
“To znači da gotovo dve trećine radnika smatra da bi upravo taj okvir omogućio pristojan život, iznos koji nije luksuzan, ali obezbeđuje stabilnost i mogućnost dugoročnog planiranja”, zaključuje se u istraživanju koje je sproveo Infostud.
Odmah iza zarade, kandidati u Srbiji najčešće navode međuljudske odnose kao drugi najvažniji faktor, pa više od 60 posto zaposlenih kaže da im je važno da rade u timu gde postoji međusobno poštovanje i dobra komunikacija, što je gotovo identično rezultatima u BiH i Severnoj Makedoniji. U Hrvatskoj je taj udeo nešto veći i iznosi oko 67 posto ispitanika, što ukazuje na blago viša očekivanja u pogledu organizacione kulture.
Slede faktori vezani za radno vreme, fleksibilnost i opšti balans života i posla, što ističe oko trećine radnika u Srbiji, a sličan obrazac prisutan je i u okolnim zemljama, iako se u Hrvatskoj fleksibilnost češće podrazumeva.
Kod oko jedne trećine ispitanika važnu ulogu ima i mogućnost učenja i napredovanja, tema koja je u Srbiji izraženija nego u Hrvatskoj, ali manje nego u BiH.
Konačno, sigurnost posla jeste važna, ali ne i presudna: navodi je nešto manje od 20 posto radnika, što Srbiju ponovo smešta između Hrvatske (gde je osećaj stabilnosti veći) i BiH (gde je nesigurnost češće prisutna).
Rezultati sprovedenog istraživanja otkrivaju i visok nivo mobilnosti radnika u Srbiji. Tako je tokom prethodne godine 37 posto zaposlenih promenilo posao – praktično svaki treći radnik. Taj nivo mobilnosti veoma je sličan BiH i Severnoj Makedoniji, dok Hrvatska beleži nešto niži nivo promena.
A ono što posebno privlači pažnju jeste planirano ponašanje radnika u narednom periodu: čak 59 posto ispitanika u Srbiji planira da promeni posao tokom narednih godinu dana.
“Drugim rečima, više od polovine zaposlenih prati tržište rada i razmatra nove prilike, čak i ako su trenutno zaposleni. U ovakvim okolnostima poslodavci više ne mogu računati na to da će lojalnost dolaziti sama po sebi, moraju imati jasnu i snažnu ponudu koja će radnike motivisati da ostanu”, zaključuju iz Infostuda.
Istovremeno, na pitanje da li se plaše da bi mogli ostati bez posla, 30 posto zaposlenih u Srbiji odgovara potvrdno, što znači da se svaki treći radnik povremeno oseća nesigurno, a to je, ističu iz Infostuda, očekivan nivo za tržište koje često prolazi kroz ekonomske i strukturne promene.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.