Subotički lekari na tribini: Korupcija i nepotizam razjedaju zdravstveni sistem (FOTO)

Lekar specijalista ORL dr Zoran Dukić izjavio je danas na tribini koja je u Inspira Hub-u održana u organizaciji subotičkih studenata da je „zdravlje sticajem nesrećnih okolnosti postalo privilegija jer ga nam oduzima sistem koji je pogrešno postavljen“.

Kako je naveo, državni zdravstveni sistem danas se suočava sa brojnim problemima koji su posledica dugogodišnjih sistemskih propusta.

„Korupcija, nepotizam, raspad sistema. Ne možete uraditi promene u zdravstvu bez kompletnih društvenih promena“, objasnio je Dukić, dodajući da su „problem sistemske, užasne koruptivne mere koje razjedaju tkivo ovog zdravstva“.

On je istakao da je državni zdravstveni sistem „na kolenima“ i da „nije dostupan svim građanima zbog hroničnog nedostatka kadra, lošeg rukovođenja, stranačkog zapošljavanja, zastarele opreme, ali i obimne administracije koju obavljaju lekari“.

Prema njegovim rečima, iako građani svakog meseca izdvajaju novac za zdravstveno osiguranje, pitanje je šta za to dobijaju.

On je naglasio da je u takvim okolnostima kvalitetna zdravstvena usluga postala privilegija onih koji mogu da je plate u privatnim ustanovama, dok je državno zdravstvo u ozbiljnom rasulu.

Istovremeno, kako je dodao, privatni sektor ipak ne može da preuzme sve funkcije zdravstvenog sistema.

„Privatne ustanove ne rade teške i komplikovane operacije, već se pacijenti u takvim situacijama upućuju u državne bolnice i klinike, što znači da je u ovakvim situacijama državno zdravstvo zaista prioritet“, rekao je on.

Dukić, koji danas radi u privatnoj praksi, a dugi niz godina radio je u Opštoj bolnici Subotica, ocenio je da su za oporavak sistema potrebne duboke i sveobuhvatne promene.

„Rešenje podrazumeva korenite promene na svim nivoima, društvene, ne samo u zdravstvu“, smatra Dukić.

On je podsetio da pacijenti često nedeljama čekaju na preglede, dok se na pojedine intervencije čeka i mesecima, upravo zbog nedostatka kadra.

Poseban problem predstavlja i odlazak velikog broja iskusnih lekara iz državnog sistema, što je, kako je rekao, dovelo do prekida kontinuiteta u radu i edukaciji mlađih kolega kako bi oni stekli i adekvatnu praksu pored teorijskog znanja.

„Loši uslovi rada na koje nemate uticaja, a odgovornost snosite vi, niske plate, organizacioni propusti i količina stresa kojoj smo izloženi – sve je to dovelo do odlaska lekara“, rekao je on.

Ipak, kako je naglasio, najveća vrednost državnog zdravstva i dalje su ljudi koji u njemu rade.

„Najveću vrednost pored svih nedostataka u državnom zdravstvu čine kadrovi“, istakao je Dukić, dodajući da je prvi korak ka reformi da se politika povuče iz odlučivanja o struci.

Na tribini je govorio i pedijatar dr Momčilo Pavlović, koji godinama unazad radi u privatnoj praksi. On je naveo da je na pojedinim bolničkim odeljenjima u Subotici broj lekara drastično smanjen.

„Na pojedinim odeljenjima broj lekara smanjio se i za 50 odsto i više. Upravo zbog stopiranja specijalizacija, nedozvoljavanja volonterskih specijalizacija i čekanja da neko ode u penziju – napravljena je rupa u sistemu “, rekao je Pavlović.

Pavlović je dodao da se ipak sada veći broj mladih lekara nalazi na specijalizaciji, ali da će biti potrebno još pet godina strpljivog rada, edukacije i prakse da steknu potrebno iskustvo.

On je takođe ukazao i na politički uticaj prilikom zapošljavanja u zdravstvenim ustanovama.

„Za vreme komunizma uslov da dobijete specijalizaciju, da postanete glavna medicinska sestra ili da budete primljeni u bolnicu nije bilo članstvo u partiji“, rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, danas je situacija drugačija.

„Takva potreba za kontrolom kao što je sada na svim nivoima ide dotle da se i nemedicinsko osoblje, higijeničari, uslovljavaju partijskom pripadnošću da bi bili primljeni na ta mesta“, naveo je on.

Pavlović je govorio i o mogućim rešenjima za rasterećenje zdravstvenog sistema i smanjenje listi čekanja.

Prema njegovom mišljenju, određeni pregledi mogli bi da se obavljaju i bez lekara, po uzoru na evropsku praksu, gde medicinske sestre sa višim nivoom obrazovanja obavljaju deo poslova koji su kod nas rezervisani isključivo za lekare.

„Neke preglede moguće je raditi i bez lekara, bez subspecijalista. U Engleskoj se žena može poroditi a da ne vidi lekara. To je veliko rasterećenje lekara, koji se uključuje kada su u pitanju ozbiljnije komplikacije kod pacijenata“, rekao je Pavlović.

Dodao je da te sestre rade kolonoskopije, ultrazvuk i druge preglede skrininga.

„Sve bi mogle da zamene sestre sa adekvatnim obrazovanjem pa bi se automatski smanjile i liste čekanja kod lekara u državnim bolnicama“, navodeći da u Srbiji trenutno ne postoji odgovarajući zakonski okvir za takve promene“, kazao je Pavlović.