Obeležen 10. oktobar, Dan oslobođenja Subotice od fašizma: „Ne smemo zaboraviti patnje i zverstva koja su građani pretrpeli“

Danas je na Trgu žrtava fašizma održan komemorativni skup povodom obeležavanja 10. oktobra, Dana oslobođenja Subotice od fašizma 1944. godine, nakon čega su položeni i venci na spomenik žrtvama fašizma.

Gradonačelnik Subotice, Stevan Bakić, rekao je da je 10. oktobar jedan od najvažnijih datuma u istoriji grada jer je tada grad bio oslobođen od okupatora u Drugom svetskom ratu – „najvećem, najrazornijem i najsmrtonosnijem oružanom sukobu u istoriji čovečanstva“.

On je podsetio da su na današnji dan pre 79 godina borci subotičkog partizanskog odreda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije zajedno sa vojnicima Crvene armije oslobodili Suboticu od fašističkog okupatora, a da je u odlučujućem okršaju koji se dogodio na Železničkoj stanici smrtno ranjen komandant odreda, Jovan Mikić Spartak, istaknuti antifašista i sportista, čiji ostaci su pohranjeni u kosturnici na Trgu žrtava fašizma.

U Drugom svetskom ratu stradalo je više od 7.000 Subotičana, a procenjuje se da je ukupno poginulo oko 1,7 miliona ljudi.

„Obeležavanjem 10. oktobra čuvamo uspomenu na značaj pobede nad fašizmom, monstruoznom ideologijom zla i razaranja utemeljenoj na mržnji i zločinu“, istakao je gradonačelnik.

On je ocenio da je naša obaveza i da ne dozvolimo relativizaciju njihovog stradanja kroz pokušaje širenja neofašističke ideologije, i da ne dozvolimo da se promeni tok istorije, „da se ono što je nepobitno tačno prepravlja, da se žrtva proglasi za dželata a dželat za žrtvu, da laž pobedi istinu“.

Ljudi različitih nacionalnosti su masovno odvođeni u koncentracione logore, podsetio je, gde su mučeni a zatim ubijani u gasnim komorama i spaljivani u ogromnim krematorijumima.

„U mnogim mestima Srbije okupatori su slali na strelišta radnike, starce, žene i decu, i bez obzira na godine, uzrast i pol – masovno ih ubijali. Od aprila 1941. godine za sve Subotičane koji su se osećali antifašistima i koji su prezirali okupatora počeli su dani straha, svakodnevne strepnje i mučenja“, kazao je Bakić.

On je istakao da je Žuta kuća, kako navode svedoci koji su preživeli to mučilište, u prvim mesecima rata postala nezvanični centar grada, tačka oko koje se stvorio brisani prostor, „mesto koje su svi daleko obilazili, omrznuti simbol nečeg strašnog i pretećeg što izvire iz svih pora okupatorskog režima“.

„Ne smemo da zaboravimo patnje i zverstva koja su građani i građanske Subotice pretrpeli u Žutoj kući, po zatvorima i logorima u ovom gradu i u okolini“, rekao je.

Dodao je da ne smemo da zaboravimo ni masovna hapšenja, streljanja, pogubljenja, vešanja subotičkih rodoljuba, ubijanja po okolnim selima i proterivanja stanovništva u logore, deportaciju subotičkih Jevreja u Aušvic i druge logore smrti.

„Neophodno je da ih se uvek prisećamo i gajimo poštovanje prema njihovim žrtvama“, poručio je gradonačelnik.

Predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a u Subotici Aleksandar Toković rekao je da je patriotizam i rodoljublje odvelo veliki broj Subotičana u borbu za slobodu.

„Ne smemo zaboraviti naše heroje, ne smemo zaboraviti Subotičane koji su dali život da bi mi danas slobodno živeli“, naveo je.

On je poručio da je naša obaveza i generacija koje dolaze da nastavimo tradiciju, da je prenosimo na mlade „jer nema ništa svetlije, lepše, ni sjajnije od slobode“.