Zakonodavac je prilikom izrade zakona propustio da prepozna vrednost interkulturalnog društva kao javni interes
U pripremi i izradi seta medijskih zakona nije se u dovoljnoj meri posvećivala pažnja informisanju na jezicima nacionalnih manjina, što je prouzrokovalo niz problema sa kojima se ono suočilo u procesu medijskih reformi, ocenilo je danas Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
“Zakonodavac je prilikom izrade zakona propustio da prepozna vrednost interkulturalnog društva kao javni interes, čime je doveo u loš položaj višejezične medije. Posredno je ovim zakonodavac podstakao i getoizaciju i samogetoizaciju manjinskih zajednica, i to mora da se ispravi kroz izmenu medijske legislative”, naveo je NDNV nakon konferencije koja je održana u Skupštini Vojvodine.
To udruženje je navelo da Srbija mora da bude svesna da prava nacionalnih manjina, među koje svakako spada i manjinsko i višejezično informisanje, predstavljaju vrednost koja će imati značajno mesto u pregovorima između Srbije i Evropske unije.
NDNV je pozvao Ministarstvo privrede, Ministarstvo kulture i informisanja i Agenciju za privatizaciju da pod hitno nastave proces sprovođenja Zakona o javnom informisanju i medijima, odnosno da, kako zakon nalaže, kapital neprivatizovanih medija u javnom vlasništvu bez naknade prenesu na zaposlene.
“Svako dalje odugovlačenje stvara ozbiljnu konfuziju i ugrožava ne samo prava zaposlenih i medija, već i lokalno, manjinsko i višejezično informisanje”, naveo je NDNV.
To udruženje je od Ministarstva kulture i informisanja, Regulatornog tela za elektronske medije i drugih nadležnih zatražilo da otklone sve prepreke za osnivanje i razvoj manjinskih i višejezičnih medija civilnog društva, i da prepoznaju ove medije kao medije od velikog društvenog značaja.
NDNV je ocenio da se kroz proces promene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predvide jasni mehanizmi stabilnog, adekvatnog i nediskriminatornog finansiranja medija kojima su osnivači nacionalni saveti, ali je neophodno istovremeno obezbediti i mehanizme zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača.
“Iako su u prethodnom periodu nacionalni saveti, predstavnici pojedinih manjinskih medija, sa jedne, i novinarska i medijska udruženja sa druge strane, imali različite poglede na proces medijskih reformi, potrebno je u narednom periodu ojačati međusobnu saradnju i obezbediti partnerstvo u cilju pronalaženja dugoročnih rešenja za manjinsko i višejezično informisanje u Srbiji”, naveo je NDNV.
NDNV je kritikovao Radio-televiziju Srbije jer ignoriše obavezu uvođenja programa na manjinskim jezicima, pogotovo za one nacionalne manjine koje uglavnom žive van teritorije Vojvodine.
Konferenciju su organizovali NDNV i OEBS, uz podršku Ambasade Holandije i Pokrajinskog sekretarijata za informisanje.
Izvor: Autonomija
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.