Demo Beriša u prvoj zvaničnoj poseti nacionalnim savetima nacionalnih manjina sa sedištem u Subotici

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u poslednjem sastavu Vlade Republike Srbije, Demo Beriša, posetio je danas po prvi put tri nacionalna saveta nacionalnih manjina sa sedištem u Subotici – hrvatski, bunjevački i mađarski.

Zvanična poseta Subotici započeta je razgovorom sa gradonačelnikom Stevanom Bakićem, tokom kog je istaknuta da Subotica predstavlja jedinstvenu sredinu u Srbiji po pitanju multietničkog sklada.

“Cilj nam je da posetimo svih 24 nacionalna saveta da čujemo kako je stanju u tim savetima, a primer Subotice ćemo mi istaći svugde gde budemo. Jako nam je bitno da čujemo nešto zbog čega je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pokrenulo inicijativu o izmeni zakona o nacionalnim manjinama jer ima nekoliko pitanja koja moraju da se regulišu”, izjavio je Beriša nakon sastanka sa gradonačelnikom Subotice.

On je rekao i da je dokaz toga da je Srbija u potpunosti demokratska zemlja to da su manjine došle do izražaja, te da u aktuelnom sazivu Vlade nekoliko ministara dolazi iz redova manjinskih nacionalnih zajednica.

Vojnić: Važno je razgovarati o otvorenim pitanjima

Predsednica Hrvatskog nacionalnog veće (HNV), Jasna Vojnić, ocenila je kao jako važan ovaj, ali i svaki naredni korak načinjen u pravcu susreta i razgovora o svim otvorenim temama – iako se slaganje po svim pitanjima neće postići.

Kao jedna od glavnih tema razgovora, precizirala je ona, bilo je i pitanje finansiranja nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji, a što je kao otvoreno pitanje već ranije upućivano resornom ministarstvu, tim pre što je HNV predsedavajući koordinacijom svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji.

“Ministar je obećao da će poduzeti po tom pitanju korak, i da su neki već načinjeni. Smatramo da jedna osmina nacionalnih manjina koje čine Srbiju mora imati adekvatno financiranje, da krovne institucije mogu funkcionirati”, istakla je Vojnić.

Ona je rekla i da se razgovaralo o rada međuvladinog mešovitog odbora između Republike Hrvatske i Republike Srbije koje se gotovo pet godina ne sastaje, a zbog čega se ne rešavaju konkretna pitanja i Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji.

Kao tema razgovora nametnuo se i akcioni plan za nacionalne manjine u okviru Poglavlja 23 u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a koji je bio i ostao u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog:

“Taj akcijski plan za manjine u okviru Poglavlja 23 izuzetno je važna stavka za nas jer u tom poglavljuju konkretnim zadacima možemo rešavati neke naše prioritetne probleme – da ne moramo za svaku stvar pozivati ili ministra ili predsjednika države, nego da se neke stvari mogu rješavati kroz delovanje i ostvarivanje tog akcijskog plana”.

Što se konkretno Subotice tiče, kao jedno od otvorenih pitanja naveden je slučaj vrtića u Tavankutu čiju je izgradnju i opremanje finansirala Vlada Republike Hrvatske, a koji još uvek nije stavljen u funkciju.

“Znamo svi da je 300 djece u gradu Subotici ostalo neraspoređeno. Naš vrtić je sa svim potrebnim dozvolama predat Preškolskoj ustanovi ‘Naša radost’, ali još nije potpisan ugovor o njegovom preuzimanju i, evo, minister je rekao da će i po tom pitanju razgovarati sa nadležnima”, rekla je Jasna Vojnić.

Sarić Lukendić: Izmene zakonskog okvira koji reguliše prava nacionalnih manjina prioritet

Savetnik za EU i manjinska pitanja pri HNV-u, Darko Sarić Lukendić, rekao je nakon sastanka sa ministrom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demom Berišom da je ovo bila prilika da se rekapitulira učinak koji je HNV imao kao predsedavajući koordinacijom rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji.

Osim finansiranja nacionalnih saveta, kao dodatno pitanje, istakao je on, izdvojilo se ono koje se tiče potencijalne izmene zakonskog okvira koji reguliše prava nacionalnih manjina:

“Vrlo često se kao ocena različitih monitoring tijela europskih institucija pojavljuje jedna rečenica koja kaže da je zakonodavni okvir u redu, ali samo malo treba poraditi na primeni tog zakonodavnog okvira. Upravo u tom smislu i sa tom rečenicom potaknuti, Hrvatsko nacionalno vijeće za vreme predsedavanja koordinacijom uhvatilo se u koštac sa zakonskom regulativom. Na više mesta u zakonima zapravo ne postoji obaveza, odnosno kaznena odredba za one koji odbijaju provesti ona prava koja su zakonima odobrena”.

Kao primer, Sarić Lukendić je naveo obavezu isticanja simbola i zastava nacionalnih manjina koja, međutim, nije propraćena i kaznenim odredbama za one koji ipak te simbole ne ističu iako ih na to obavezuje zakon.

“Inicijative koje su usvojene kao zaključici koordinacije smo sada i osobno uručili ministru u nadi da će se i to pitanje otvoriti jer vjerujemo da vrlo malim izmjenama ovih zakona mogu značajno da se unaprijede mehanizmi ostvarivanja manjinskih prava, što bi se onda, naravno, pozitivno reflektiralo i na izveštaje koje različita monitoring tijela europskih institucija daju u pogledu praćenja ostvarivanja prava nacionalnih manjina”, rekao je Darko Sarić Lukendić.

U tom smislu, zaključio je on, izjava ministra Beriše da je radna grupa za izradu izmena akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina već pristupila sagledavanju potencijalnih izmena ohrabruje da će se na tom planu ostvariti iskorak.

Nakon sastanka u Hrvatskom nacionalnom veću, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša obišao je i Bunjevački nacionalni savet (BNS), kao i Mađarski nacionalni savet (MNS).