Mile Tasić gost Savremene galerije Subotica u okviru ciklusa razgovora “Behind the Scenes: Umetnost iza kulisa”

Mile Tasić gost Savremene galerije Subotica u okviru ciklusa razgovora “Behind the Scenes: Umetnost iza kulisa”

Mile Tasić, foto: NJ/Magločistač

Objavio: Magločistač

19.09.2022

Kategorija: Subotica

Savremena galerija Subotica nastavlja ciklus razgovora pod nazivom “Behind the Scenes: Umetnost iza kulisa”, koji za cilj imaju predstavljanje aktera kulturne scene našeg grada, čiji rad je od vitalnog značaja za njegov umetnički život, ali često nevidljiv jer ostaje u pozadini dešavanja.

Tako će u sredu, 21. septembra, gost Savremene galerije Subotica biti Mile Tasić, bibliotekar, novinar i hroničar kulturnih dešavanja, posebno onih iz sfere vizuelnih umetnosti.

Početak razgovora zakazan je za 18 sati.

Crtice iz biografije

Mile Tasić je rođen u Subotici 1954. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju u kojoj mu je likovno vaspitanje predavao slikar Milan Poznovija. Poznovija ga je pripremao za prijemni ispit za Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu koji, međurim, nije uspeo položiti. Upisuje studije prava u Novom Sadu, nakon kojih odlazi na služenje vojnog roka u Sloveniju. Godinu dana boravi u Londonu da bi se po povratku u Suboticu zaposlio u Narodnom pozorištu 1980, u odeljenju organizacije, gde upoznaje mnoge umetnike. Tadašnji SIZ kulture premešta ga na mesto sekretara Gradske biblioteke, gde počinje raditi 1987. Nakon tri godine, polaže stručni državni ispit za bibliotekara, kada upoznaje prof. Stošića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i na njegov nagovor upisuje vanredno istoriju umetnosti, ali nikada nije diplomirao na ovom studijskom programu.

Sa Slavkom Matkovićem intenzivno je radio na kulturnim programima u Biblioteci, a posebno u sferi likovnih umetnosti. Nakon Slavkove prerane smrti 1994. godine, preuzima Zavičajno odeljenje i Zavičajnu galeriju, gde radi do penzionisanja.

Katarina Tonković Marjanski, kustoskinja “Likovnog susreta”, upoznala ga je 80-ih godina sa urednikom časopisa “Likovni život” gde počinje da sarađuje pišući prikaze o likovnim dešavanjima u našem gradu. Upravo se u tom časopisu pojavio konkurs za projekat u Njujorku u organizaciji “Anhel Orensanz” fondacije, gde šalje i svoj projekat. Bio je to najveći izazov za njega iako je već imao nekoliko samostalnih i više grupnih izlaganja i učešća na likovnim kolonijama. Pobednik na konkursu bi svoj projekat postavljao u Njujorku gde bi boravio dve nedelje. Ušao je u najuži izbor i osvojio drugo mesto. Dobio je sertifikat -diplomu “Anhel Orensanz” fondacije 1998. godine po završetku ovog konkursa.

Na predlog “Anhel Orensanz” fondacije, pozvan je na Međunarodno bijenale umetnosti u Firenci za 2001. godinu na koje je primljen bez žiriranja. Pokrajinski sekretarijat Vojvodine je obezbedio novčana sredstva za put u Italiju, a Italijanski kulturni centar iz Beograda transport rada većih dimenzija i smeštaj za umetnika. Nakon učešća na ovom Bijenalu, dobija pozive i odlazi na studijske boravke u Holandiju, Mađarsku, Češku, Nemačku a rad sa Bijenala je bio izložen u svim krajevima naše zemlje.

Do sada je imao oko dvadeset samostalnih izlaganja i mnogo kolektivnih, učestvovao je na brojnim likovnim kolonijama, otvarao mnogobrojne postavke i o njima pisao. Učestvovao je u stvaranju respektibilne kolekcije umetničkih dela savremene srpske likovne scene u SKC “Sveti Sava” u Subotici.

Kao novinar i hroničar, 18 godina vodi dve autorske televizijske emisije posvećene kulturi, a pre svega likovnom stvaralaštvu.

Za svoj rad Grad Subotica mu 2009. godine dodeljuje priznanje “Pro Urbe”.

Danas, kao penzioner, vodi malu galeriju likovnih umetnina “T Gallery” u centru Subotice.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.